Tebi...

  • Začetnik teme Začetnik teme jana7
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Odlazim, i sada gde si ti? Nisi pored mene da me zagrlis. A ja volim te sa suzama putujem, gledam tvoju sliku, tesko mi je.. Jedno zelim da znam: da li volis me kao sto tebe volim ja?
tumblr_m8a4tjPBiD1rvupezo1_500.jpg
 
Tebi...
koja postojiš tamo negde u mojoj mašti,
tebi koja živiš duboko skrivena u meni.
A ne znam, znam li ti pravo ime?!

Ne znam zapravo ništa osim da si draga...da, definitivno to je jedino što znam.
Ne znam koju boju voliš, čemu se raduješ, čemu se smeješ, zbog čega si tužna.
Tebi, što stojiš pod ovim istim nebom, uprtim pogledom ko zna gde...pogledaj u visine,
digni glavu, tu će nam se pogledi sresti.

Budi mi prijatelj, pruži mi ruku, ja ću svoju pružiti ka tebi.
Zažmuri, oseti ćeš moju blizinu, moju toplinu...Želim te taknuti.
Slika mašte postaje sve stvarnija. I molim te ne plači nad bolom,
kažu sve šta se zaliva, raste...

Tebi, ne želim bol...
Zamišljam kako šećeš mojom ulicom, sretna, poskakujući.
I ja osećam sreću tek na čas...I stići češ gde si krenula, mada se nekad čini da nije tako.
Tebi, šaljem snagu svemira da izdržiš, da veruješ u sebe ne odričući se ni na trenutak svojih snova.
Nečija te ruka čeka da tvoju ruku prihvati, siguran sam...A ja, ja ću biti čuvar tvojih i naših tajni...
tvoja mirna luka, kada ostaneš sama sa sobom, tvoj razlog za osmeh, tvoj smiraj dana.
A kada padne noć i proguta dan (koji kopija onog proteklog) i u sobi ostane samo prigušeno svetlo ulične svetiljke i pokoja senka...
ući ću tiho na prstima, da ti ne ukradem san...da lakše sanjaš ono što sama poželiš.
Ne, neću te buditi, samo ću ti tiho šapnuti da sam tu uz tebe.
I znaćeš...Tanka je nit koja nas veže....
I možeš biti na kraj sveta, ali tu si, znam, osećam, nekako čudno, ali jednostavno znam...
jovana
 
Na dodiru noći i jutra… Opet si tu. Sleteo, na kratko. Da mi kažeš … da mi oćutiš. Da mi pokloniš muziku. Da mi otmeš dodire. Da pričamo malo o nama, o hrabrosti, o beznađu… Da osetim onu notu u tvom glasu koju volim da svojatam.[SIZE=3[COLOR="#800080"]] Da se malo mazim i pesničarim.[/COLOR][/SIZE]
5003409-lg.jpg

 
Nebo i veceras svira jednu od onih 'posljednjih' sonata,
u nekom sanjarskom mezzopianu, a na svakoj crnoj tipki, po jedna tuzna
subota i jos po jedno sjecanje, kao da ih vec nema previse.
svaka nota ti pristaje i ima tvoje crte lica, i tvoja je.
Svaki simbol nade utkan duboko u prekrizene note, intonacija pogresna, melodija izmijenjena, a ti stojis nepomican, bez trunke sumnje da je mozda bas tebi posvecena. Kao sto jeste.
tumblr_lfyvhxuCYH1qzjggvo1_500.jpg
 
Desanka Maksimovic
...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze, nasmeju, zabole.
Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc.
Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.
Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se, drzeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda.
Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle...
Desanka Maksimovic
734466_596048083754577_1093991918_n.jpg
 
tumblr_mft79gF7tX1rjgijuo1_500.jpg


"Hoćemo li zauvek biti zajedno,”- pitala me je.

”Ne znam draga.

Hajde da budemo zajedno danas i da nižemo dane jedan na drugi.

Biću tvoj dokle god si ti svoja.

Poznajući te, siguran sam da idemo ka večnosti."​
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top