TASOS - u reči i slici

TASOS (16 - 26. 09. 2007)

Tasos je caroban. Hrana za nas avanturisticki duh i hedonizam (na nas nacin).
Elem, avantura je pocela u avgustu kad smo preko Maestrala uplatili Nitravel-ov aranzman za Potos, “hotel” Levedis. Auto smo iznajmili na 7 dana. Pokazalo se da je to bila najbolja odluka – posebno kad se uzme u obzir da smo presli 720 km! I da, nista bez topografske karte ostrva...

1. dan
Keramoti se budio kad smo stigli. Prizor je bio pravo osvezenje posle noci provedene u autobusu, bez sna. Nismo dugo cekali trajekt.

Tih pola sata na brodu proleti, delom zahvaljujuci tome sto konacno imate utisak da je vas odmor zaista i konacno poceo, a delom i zahvaljujuci galebovima koji predano kruze i biraju najbolji zalogaj. Nazalost, ja sam imala mnogo manje srece (ali sam je ipak imala) od moje jace polovine – njegove ruke su najdalje strcale od broda, pa su se galebovi lakse odlucivali za ono sto on nudi.

Smestajem smo, u startu, bili potpuno zadovoljni, iako smo sve ravne povrsine, zbog moje paranoje, prebrisali Fairy-jem (koji cini cuda i u hladnoj vodi!). U pitanju je bio „hotel“ Levedis u setackoj zoni Potosa. Kasnije smo se susreli sa problemima – kupatilo je bilo ispod kosine, sto meni konkretno nije predstavljalo problem, ali visim osobama pranje kose cini tesko mogucim. Isto tako, ujutro i kasno uvece nije bilo tople vode, a i pritisak je bio dosta los u vreme kad se celo mesto tusira... ali sta je to za nas... (jedine lose strane ovog letovanja).

Popodne smo proveli na plazi u Potosu, uglavnom u polusnu. Nedostajao nam je odmor.

2. dan
Rezervisali smo kola za sutra (7 dana, 130 evra, Potos rent-a-car i preljubazni Dimitris!) i krenuli peske put Limenarije. Grk u nekom kamionetu nas je usput pitao da li nam treba prevoz... Odbili smo ga. Hteli smo da uzivamo.


Usput smo prosli Crown of Limenaria i nekoliko odlicnih mesta za slikanje. Evo rezultata.


3. dan
Imamo auto!!! Pala je odluka - idemo na hvaljenu Paradise plazu. Voda je bila mirna, povrsina kao staklo... Serotonin nam je porastao preko svih do sada zabelezenih granica. Pesak kao fino brasno, dokle god mozete da vidite. Ali kako nas mesto ne drzi, a internet je cudo, odlucujemo se za plazu o kojoj smo citali na forumu do koje se silazi pored putokaza za Ancient Site of Agios Ioannis Loukas. Kad smo stigli, tamo je bio jedan britanski par i jos jedna zena. Voda savrseno cista, ribice u jatima... mmm...


U povratku za Potos smo prosli pored pominjanog putokaza za hotel Sirines i odlucili da potrazimo Giolu kad smo vec tu. Znaci, iz pravca Potosa prvo nailazite na hotel Aeria u ostroj levoj krivini, a posle sledece desne krivine vidite zeleni putokaz za hotel Sirenes (700m). Tu skrecete desno i idete zemljanim putem do table na fotografiji, posle koje skrecete levo i idete uzbrdo. Na kraju uzbrdice vam Grcka pokazuje svoju dusu – zatvorite kapiju da ovce ne izadju!!! Divno...


Onda pravo, sa desne strane vam bude prvo novija kuca, onda sakrivena u maslinama i jedna kamena kucica, a vi i dalje idete pravo, sve dok ne stignete do kraja ograde koja vam je sa leve strane, a druga staza se odvaja na desno. Skrecete tu desno, stazom do prve desne krivine i tu, dole na levo potrazite narandzaste markacije na stenama koje vas vode direktno do Giole (a koje do sada ovde nisu pomenute) najkracim putem.



Kad smo stigli, Giola nas je nagradila time sto na njoj nije bilo nikoga.


Stanovnici ovog malog cuda u steni nisu bas bili srecni sto nas vide...
 
4.dan
Dogovor je bio da malo usporimo i odmaramo ceo dan negde na plazi. Posto smo stalno isli na istok, logicno nam je bilo da tog dana krenemo na zapad. Medjutim, Skale nas i nisu bas nesto odusevile plazama. Zavrsili smo na onoj beloj plazi do koje se dolazi skretanjem desno pre ulaza na Makrijamos.



Plaza je stvarno fantasticna, ali na njoj nismo dugo izdrzali – ose su bile zivahnije od nas, a ja sam imala narandzast peskir i sarenu maramu. Ostalo shvatate. A i pre ulaza u vodu je bila crna strafta od mrtvih osa... kvari ugodjaj, priznacete. Samo smo se okupali i pobegli. Posle toga Chrisi Ammoudia, otpadanje na Psili Amos plazi. Kako smo obisli celo ostrvo, shvatili smo gde sve jos treba da idemo. Za vece smo odabrali Skalu Marion. “Najsmekastije” mesto na celom ostrvu, bar po nama.


Od turista smo sreli samo jedan nemacki par (kojem je cinjenica da mi imamo stalak za fotoaparat bila izuzetno zanimljiva). U tavernama su sedeli Grci ciji je prosek godina bio 65 i cija je jedina zanimacija bila ispijanje uzoa i kartanje... Neki od njih su nasu posetu smatrali interesantnom, pa su nas zagledali svaki put kad smo prosli ispred njih. Ovo je tipicno grcki, primorski gradic, sa belim kucicama i strmim ulicicama cim se odmakne od plaze. Oko mola su “nabacane” ogromne stene i na jednoj od njih smo nasli statuu Bogorodice koja gleda ka pucini.



Skala Marion je od nas, za utisak koji ostavlja, dobila cistu desetku.

5. dan
Prethodnog dana smo na magistrali zastali da slikamo tavernu ispred koje je, kao reklama, visilo bice iz morskih dubina ukrasemo kracima hobotnice. (Iz pravca Potosa, taverna je u jednoj ostroj levoj krivini, nesto posle Alikija) Sa parkinga smo spazili malu divlju plazu, na kojoj se neko potpisao kamenjem (iznenadjenje je bilo potpuno kad smo, nakon povratka, shvatili da je u pitanju ovdasnji forumas!!!) – Mikele i Deja.


Tu smo bili potpuno sami. Posto je vreme pocelo da se kvari, vratili smo se u Potos da klopamo, a avanturu nastavili u Limenariji. Zapravo, dosli smo da posaljemo razglednice, ali smo shvatili da posta radi samo pre podne, pa smo, da bi popunili vreme, otisli do Teologosa (nikad necu priznati da je to zato sto sam pricajuci, promasila skretanje za nasu ulicu). Teologos je, mozda zbog zavrsetka sezone, mozda zbog neceg drugog, bio sablasno prazan, ali nam je tisina prijala.



Kad ste poslednji put bili u ovakvoj berbernici? Tu nas je uhvatio sumrak. Pravac Potos i kolaci – savrsena poslasticarnica na 20 koraka od nase vile nas je posteno mamila prethodnih dana...

6. dan
Ovog dana je padala kisa i pokvarila nam planove. Hteli smo da se prosetamo po Panagii, ali je tu pocelo da pljusti... pa smo produzili u Limenas, jer sam tamo spazila poslasticarnicu Dodoni (koju ne propustam, jos od prvog puta kad sam bila u Grckoj). Ovako su izgledali Caramelomania i Banana split, pre nego sto su se dezintegrisali...



Toliku kolicinu energije morali smo da potrosimo... Usledila je uvertira za sutra - penjali smo se do amfiteatra i tvrdjave (akropolja) iznad Limenasa.


Vreme nam se nasmesilo – kisa je prestala da pada. “Visak” vremena (posto dan nije bio za kupanje) smo stukli u Panagii


i na Alikiju gde je ista ona polovina koja je svako jutro udarala glavom u plafon u nasem kupatilu odlucila da je dan ipak kao stvoren za kupanje... jedino sto je zaboravio da se skine, pa je koliko je sirok i dugacak, duksom i pantalonama upio pola Egejskog mora... A kako je on tamo, boze moj, turista, do kola smo se vratili sa njegovim pantalonama u rukama... i niko nas nije cudno gledao!
 
7.dan
Ustajanje u 7:15, pekara i pokret. Ovaj dan smo sebi zacrtali najvisi vrh ostrva – Ipsarion, 1206 m. U Potamiju smo stigli u 9, pronasli putokaz za Mountain Walkway to Ipsarion i avantura je pocela.


Zapravo, nismo znali sta da ocekujemo, racunali smo na neka 3 sata hoda do vrha, po stazi. Medjutim 3 sata su se, uz nas (bolje receno – moj) tempo pretvorila u 4, ali valjalo bi tu uracunati i cinjenicu da ni staze bas nisu bile staze. Nakon klasicne staze na kojoj su drveni putokazi (koji otpadnu kad ih popreko pogledate, ali se, verujte na rec, lako vracaju na stupcice, gde ponovo stoje jednako kljakavo), mozete da se oslonite jedino na crvene markacije na stenama i kamenju.


Ograde zaboravite, od litica vas deli samo paprat... vrlo utesno! Neposredno pred vrh (jedan Ceh nam je rekao “300 metres” i odskakutao dalje, mi taman pomislili kako smo blizu, a onda smo se penjali jos sat vremena... mozda je mislio 300 metara u visinu... nikad necemo znati) je planinarski dom. Sama cinjenica da je ovde neko krocio pre vas, uspeva donekle da vas utesi. Usput nailazite na potpuno neocekivane pejzaze koje niste videli u turistickim brosurama Tasosa... bar ne u nasim agencijama.


Cesi i Nemci masovno dolaze na Tasos ciljano, znajuci da tu mogu da se kupaju i planinare... Uz kozje staze kojima smo se mi vukli, oni skakucu... Nakon 4 sata, osusenog nosa od vetra koji neprekidno udara, nakon table za koju ste mislili da na njoj pise 200 m, a onda ste shvatili da pise 2000 m (kriza tipa – ja ovo ne mogu, ja ne mogu vise... a on kaze samo – iza sledece krivine je...), sledi slatko zadovoljstvo – konacno shvatate da ste na ostrvu i da vas okruzuje voda, voda i samo voda. U daljini vidite Keramoti, Atos... sve.


I taman kad vas prozme zadovoljstvo sto ste postigli nesto veliko, primetite da oko vas sve vrvi od nemackih turista koji su iskoristili pogodnosti civilizacije i na vrh dosli dzipovima... babe u japankama... japankama!!! A ja u 2 majice, duksu i plasticnoj jakni... ona u papucama!!! Ali ipak, taj osecaj postizanja necega... ne moze da se meri... Upisali smo se u knjigu utisaka



shvatili da su nam kola dole...


i krenuli dole. Ocekivali ste serpase... ne, ne... to sam ja.


Stigli smo oko 5, posto smo za nazad izabrali obilazni put, da izbegnemo prestrmi deo i ponovo se prikljucili “stazici” kojom smo dosli, kod planinarskog doma.
Na putu do Potosa, svratili smo i u manastir... bili smo jedini turisti, ostali su dosli na krstenje koje se desavalo bas tad... malo smo uzivali u miru... to je bilo to...



8.dan
Za ovaj dan smo odabrali prosto i jednostavno – odmor. Na Paradise plazi su bili savrseni talasi.


Napunili smo baterije...

9. dan
Pretopao dan – sveze jutro smo iskoristili da odemo do Lake of Maries-a. Put vas vodi kroz maslinjake do Mariesa, u kojem skrecete desno, odmah po ulasku u selo. Idete dalje glavnim putem, asfalt postaje misaona imenica, a uz put se posteno nasmejete putokazima... Jezero...


Vratili smo se na Paradise da stignemo da uhvatimo i malo boje, jer ipak, na letovanju smo... Popodne smo ipak iskoristili da se vratimo na Giolu. Tamo smo zatekli jedan bugarski par i jednu lokalnu romansu – Grk i neka simpaticna lady slovenskog porekla, verovatno Cehinja ili Srpkinja... Uzivanje... Zbogom kolima...

10. dan
Bez kola, kao ribe na suvom. Ponavljamo avanturu – Limenarija peske ulazimo u Palati, ali u dozivljaj ukljucujemo i padobrane... posto smo bili preteski da bi isli zajedno, odlucujemo se za varijantu jedno po jedno, a gazda Grk nam je malo spustio cenu... uopste nije strasno kao sto sa obale izgleda...



Usledilo nam je pakovanje... bljak...

11. dan
Ponovo galebovi... jedan me capio za prst! Bolelo je. Bye, bye Tasos...



I jos uvek nismo obisli sve. Povratak na Tasos? Naravno...
 
Gnjavatorixe,
ovo je najfascinantniji putopis i fotke sa Tasosa, do sada.
Svaka čast. Kako vam zavidim na pogledu sa Ipsariona.

Ja ću morati da sačekam da mi dete stasa za takav uspon....
... hm, s druge strane, kad bolje razmisllim, tada ću biti previše star za takav uspon :?
 
@hasek
Hvala. Stvarno sam se trudila... Za uspon nikad nije kasno. Mi smo bili najmladji gore (a nismo bas juce rodjeni... :))! Samo hrabro!

Dodala sam jos neke slicice - jos neke putokaze do Giole, slike sa Lake of Maries, neke slicice iz Limenarije. Pokusavam da dodam jos koju iz Limenarije, ali imam neki problem sa imageshack-om. Bice, bice...
 
Hvala, hvala. :D Bas me raduje sto vam se svidja! (a ja sam se plasila da ce vam fotke biti kao deja vu)

@zvoncica86
Nas je bilo tesko ne zapaziti - samo nas dvoje vucemo kameru i fotoaparat bas gde god krenemo. A i ona kesa sa hlebom i kiflom za galebove... :oops: moja ideja... ali primili su se galebovi... vredelo je! Nadam se da je i vama bilo dobro. Mozda se vidimo opet na trajektu :grin:
 
Šta reći, bravo gnavatorixi: 5+ za pravi pismeni sastav. Kao da je na školskoj tabli stajao natpis sa temom za pismeni zadatak: "Tasos - u reči i slici". Bravo
Ne znam zašto se odabrali ime "gnavatorix", kada vam to ne priliči. Prosto sam uživao čitajući i gledajući vaše slike. Reči - jednostavne, sadržajne, sa dozom duhovitosti na svakom koraku i na pravom mestu, a fotografije stvarno govore više od 100000 reči. Sa takvim fotoaparatom i normalno, sa stalkom - super su. Odmah se primeti da makro mod i panorama odlično rade. Izdvojio bi neke kao što je: ljuta ribica, panorama "bele mermerne" plaže, noćne fotografije, panorama jezera, slika metalije gde se vidi deo gde nema stena u vodi, kao i pogled sa vrha tasosa.
Jedino mi je žao, zato što znam da sa takvog godišnjeg odmora se uvek vratiš umorniji nego kada si krenuo, ali isplati se svaki dan, a i takva vrsta umora je drugačija od svakidašnje umora. Tako da ne odustajte tasovci, nego u nove tasos zadatke, samo napred...
 
Pozdrav svim ljudima koji su veceri i noci provodili u klubu "Nile" u Limenariji i "Tropical bar" u Potosu (ponedeljkom) i nadam se da cemo se opet druziti sledeceg leta!
Pozdrav !
DJ Sasa (Aleksandar)
PS: Poseban pozdrv Nikani ;) (pozdravi drugaricu iz Vlad.Hana)
 
djole_u2:
Prosto sam uživao čitajući i gledajući vaše slike.
fotografije stvarno govore više od 100000 reči.
Jedino mi je žao, zato što znam da sa takvog godišnjeg odmora se uvek vratiš umorniji nego kada si krenuo, ali isplati se svaki dan, a i takva vrsta umora je drugačija od svakidašnje umora. Tako da ne odustajte tasovci, nego u nove tasos zadatke, samo napred...
Kliknite za proširenje...

Komplimenti, komplimenti... ljudi, postidecu se... :oops: a ja mislila da cu da vas smorim!
Drago mi je da nase slike cine da ljudi uzivaju... I nama je ljuta ribica favorit letovanja. Bila je tako spora i troma, a i pozirala je dosta dugo.
Sa ovog letovanja imamo oko 1000 fotografija (prosle godine ih je bilo 1600!). :) Ja sam pokusala da napravim izbor i bilo je uzasno tesko. Za ove sam mislila da najbolje prikazuju Tasos i uzivanje. :mrgreen:
A sto se tice umora... to je sladak umor! Ove nedelje mi posao mnogo lakse ide... nista mi ne pada tesko... bas se osecam dobro. :grin: Sta da kazem? Jedno od boljih letovanja u zivotu, ako ne i najbolje!
 
Pre dva dana otpratila sam poslednju grupu i za mene je, sto se posla tice, sezona zavrsena. Na moju srecu vreme je i dalje prelepo, tako da sada mogu na miru da uzivam i da se kupam. Jos uvek ima turista iz Nemacke, Engleske, Holandije i Rumunije. Vreme ih sluzi odlicno.
U toku leta sam cesto svracala na forum da vidim sta se desava. Bili ste svi odlicni: Mirarbi, Djole bravo. Puno puta sam i sama htela da prokomentarisem nesto, ali nisam imala vremena.
Pozdrav za sve koji su svratili da me vide, Kimija, doktora, November child, maverisco, ema05... Specijalan pozdrav za Montoyu i moje goste Darju, drmarketa (ukapirala sam o kome se radi iako mi nisi otkrio svoj nick:)) i ostale.
Veliki pozdrav i dobrodoslica novom clanu Chowi, najboljem DJ-u na Tasosu:)
Na kraju da prokomentarisem da je gsmdoktor dosao da me upozna i sa sobom poveo svastiku i zenu- pretpostavljam za slucaj da dodje do blizeg kontakta sa brkom- a da ne pricam da o nocnom kupanju i svemu sto je pisao ovde ne da nije bilo ni pomena, nego...
 
Veliki pozdrav Nikani.
Drago mi je da si zavrsila sa poslom i da mozes malo da se prepustis uzivanju. Cekala sam da ti sezona prodje pa da se javim. Ja sam "junac" (bila na Tasosu u junu), pa nisam odmah shvatila sta propustam sto se nismo srele. :oops::oops::oops: Salim se, ali vec sam ti objasnila da sam mislila da ce ti to biti opterecenje. Greska. Pa doooobro. Moze da se ispravi. Poslacu ti broj mobilnog, pa kad dodjes u Beograd, ako zelis, mozemo da se vidimo. Ako nisi vise ljuta sto sam se javila samo Slavici. :D:D:D Imas li jos ispita? Mozda u oktobru? Volela bih da obidjem stari fakultet sa mladjom koleginicom.
A sad nesto licno za sve forumase.
Dakle ovako: prvo, deca su me napala da sam se „navukla“ na forum. Svaki dan kad dodjem sa posla prekontrolisem sta ima novo, ko se vratio sa Tasosa, kako mu je bilo i, naravno, da pogledam neku slicicu. Cisto da utvrdim sta sam propustila ili da evociram uspomene gledajuci mesta koje sam i ja posetila.
A sada ono drugo i za mene mnogo vaznije. Zahvaljujuci vama, vasim slikama i zbog vaseg odusevljenja Tasosom posle 20, a mozda i vise, godina nagovorila sam svoga brku da iduce godine ide sa mnom na more, tj. Tasos. On je, po mom misljenju, bez pravih razloga (alergican na sunce) godisnje odmore jednostavno preskakao, ostajao je u Beogradu ili (redje) odlazilo se na planinu. Posto sam ja „jedna divna zena puna razumevanja i tolerancije“ (u prepirci je dobar, a tuca nije dolazila u obzir – mnogo je velik i jaci je) to sam pocela da tolerisem kada su deca toliko porasla da sam mogla bez vecih problema sama sa njima. Kada su, pak, oni krenuli sami, deo odmora sam provodila sa prijateljicom na moru, a deo zajedno sa brkom – negde, bilo gde.
A sada, zahvaljujuci svima vama, pristade covek. Doduse - juni 2008. je daleko. Vec i izabrah, opet zahvaljujuci vama: 1. vila Sirenas, Potos, 2. studio Ana, Potos, 3. ono gde je Doca bio. Ma nije toliko ni vazno koja vila, vazno je ponovo otici na Tasos. Vilu biram naravno zbog brke, da mu odlazak na Tasos predje u naviku. Bila sam u vili Marija u Potosu, prezadovoljna sam.
Veliki pozdrav
 
Vratila se koleginica pre par dana sa Tasosa i donela neke zanimljive slike pa uz njeno dopustenje da neke okacim ovde....

Atos ni na nebu ni na zemlji
picture335vx2.jpg


Stene sa pecinama ... uzgred jel zna neko gde je ovo i kako se stize do njih, kazu kad su brodicem od Limenarije isli na zapad. Verovatno je zabavno za ronjenje...
picture109le1.jpg



Dve lepe kicerice... mislim da je prva sa Metalije a druga sa trajekta u povratku...
picture238wu0.jpg


picture344ms7.jpg
 
Cao Nikana,
iako bas i nisam bila odusevljena Tasosom idem i sledece godine. Mama je odusevljena iako sam ja zelela da je vodim na Skijatos, Samos, Lezbos ma toliko ima lepih ostrva u Grckoj. Zelim ti lep odmor! Ja sam se sprijateljila sa Katerini ali ne mogu da ja nadjem na mailu koji mi je dala... Poslacu ti moj telefon za nju ako nije veliki smor na privatnu poruku...By the way, tata i mama su i dalje happy sa maslinovim uljem iz tvoje samoposluge. Efharisto para poli! Kalo himona
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Атомик™
Ah, taj Kopenhagen – i Pariz, i Amsterdam, i Skandinavija u jednom
Odgovora
10
Pregleda
301
limunada
limunada
Nina
U italijanskom Galipoliju zabranjen boravak u centru grada u kupaćem kostimu
Odgovora
4
Pregleda
193
Khun Buca
Khun Buca
Атомик™
Jedino mesto u Srbiji iz kojeg možete ući u Evropsku uniju bez pasoša: Granica se otvara u julu na tri dana
Odgovora
1
Pregleda
173
Mstislav
Mstislav

Back
Top