Upravo smo se vratili sa Tasosa. Preneću vam naše utiske iz Potosa, najviše zbog ljudi koji tamo putuju sa malom decom. Krenuli smo 18.08. i od Novog Sada do trajekta u Keramotiju stigli za tačno 12 sati (sa tri kraće pauze). Na granicama nije bilo nikakve gužve, a na trajekt smo čekali minimalno. Sve je obećavalo. U Potosu smo bili oko pola 10 pre podne. Brzo smo pronašli vilu Joana u kojoj smo uplatili četvorokrevetni apartman (700 eura za 11 noćenja). Kada smo tražili smeštaj, u agenciji Transfer u Novom Sadu (koja je zastupnik beogradskog Kim travela) jasno smo rekli da nam treba apartman sa dva bračna kreveta za 4 odrasle osobe, pri čemu će naša devetomesečna beba spavati sa nama, a sa drugim parom njihov četvorogodišnji sinčić. Na vaučeru smo bili navedeni i mi i deca.
Čim nas je gazdarica vile videla počela je da se iščuđava i na osnovu njene gestikulacije (pošto engleski ne zna ni da bekne) smo shvatili da se ona pita kako ćemo mi stati u taj apartman. Nama ništa nije bilo jasno te smo pitajući se šta nas očekuje otišli da se prošetamo po Potosu i sačekamo 13 časova. I pored toga što je videla da smo sa malom bebom nije bilo šanse da nas pusti u sobe malo ranije, pa smo bebi ručak i mleko pripremali na parkingu.
Kasnije smo i sami shvatili razlog njenog čuđenja. Apartman je imao jednu vrlo lepu sobu sa bračnim krevetom, garderoberom i natkasnom, a u drugoj sasvim maloj prostoriji se nalazila kuhinja i jedan krevet čija se fioka izvlačila tako da bi ste dobili krevet na dva nivoa. Tu nije bilo nikakvog ormara ni stočića, ničeg gde bismo raspakovali stvari. Ti apartmani su predviđeni za dva odrasla i jedno ili dvoje dece a nikako za dve porodice. Pomoću predstavnika Kim travela Đorđa, kojeg mogu samo pohvaliti i koji zaista ništa nije kriv, smo ovaj zamenili apartmanom sa nešto većom sobom-kuhinjom koji je imao i bolji raspored pošto je imao izlaz na terasu iz obe prostorije. U njemu je takođe bio i krevetić za bebe ali za njega nismo dobili posteljinu. Sama vila je nova, lepa, čista ali ne onako spektakularna kako su nama pričali. Terasa je kao crevo, uzana i dugačka a u kuhinji smo zatekli 2 čaše, 2 noža (jedan polomljen) 3 viljuške, nož za hleb, 4 kašike i šoljice za kafu, tiganj i dve šerpe. U kupatilu bi se pri malo jačem pritisku vode na tušu voda izlivala iz odvoda na podu pa je ono bilo potpuno mokro. Kako ne bismo tu vodu raznosili po celom apartmanu i prašinom sa papuča stvorili kaljugu na ulaz kupatila smo stavili jedan peškir za brisanje nogu. Time smo učinili “kobnu grešku” jer smo petog dana letovanja, kada su nam zamenili posteljinu i peškire, doživeli šok od gazdaricinog vikanja i bacanja tog istog peškira na travnjak ispred vile. Ponudili smo joj novce za glupi peškir što je odbila ali se ostalih dana nije javljala nego bi okrenula glavu kada prolazi pored nas.
Utisak koji smo stvorili o samom Potosu prvog dana nije se puno promenio ni ostalih dana. Ponavljam ove informacije su bitne za one koji tamo žele da letuju sa malom decom. Potos vam je mestašce sa svega par ulica za šetanje koje prepešačite za ukupno 15 minuta. Ulice su vrlo uske, trotoara nema, a svim prolaze kola i motori. Nema trga, nema parka, nema igrališta za decu. Drugim rečima ne postoji pešačka zona tj ni jedan deo gde možete pustiti dete da samo šeta i trči. I preko dana kada smo išli na plažu i uveče kada smo išli u šetnju, konstantno smo gledali kako da izbegnemo sudar naših kolica sa kolima i motorima, a starije dete smo stalno morali ili da držimo za ruku ili da budno motrimo gde je. Znate li kako izgleda kada četvorogodišnjaku stalno vičete: Pazi! Stani! Ne udaljavaj se!? Uz samu plažu se nalazi riva (koju uzduž pređete za 5 minuta) okupirana restoranima i kafićima tako da preko dana imate nešto širi puteljak za šetanje (kako bi tu nesmetano cirkulisali mali kamioni za snabdevanje i naravno motori), a uveče svi izbace dodatne stolove pa se između bašti možete probijati samo u koloni jedan po jedan iz oba smera. Roditelji sa bebama u kolicima moraju biti vrlo spretni i tako pokušati da sudare sa stolicama, turistima i konobarima svedu na minimum. A ako iz suprotnog smera naiđe motor, neko mora u rikverc. Drugim rečima onaj ko kaže da je Potos idealan za odmor sa decom (kao što su nama rekli) verovatno nema decu.
Pravu sliku o Potosu dobijete kada se tim istim ulicama prošetate preko dana. Tu vlada priličan haos, potpuno odsustvo nekog plana. Možete videti nekoliko lepo uređenih hotela i vila sa apartmanima za izdavanje, a između stare trošne kuće sa dvorištima u kojima se vidi rastinje koje raste bez ikakvog reda, kante, stari frižideri, otpad. Nema tu nikakve etno-lepote, verujte. Sve je to prošarano radnjicama sa kojekakvim glupostima: plastičnim i gumenim igračkama, garderobom, nakitom i njihovim lokalnim proizvodima. Sve je to nekako neuređeno, često samo pobacano po tezgama, bez ikakve želje da bude lepo na oko. Sama ulica po kojoj hodate je prljava i održavanje njene čistoće je izgleda prepušteno vlasnicima lokala, a oni imaju vrlo različitu predstavu o čistoći. Na naše pitanje zašto je to tako dobili smo odgovor da su Grci eto tako opušteni i ne pridaju tome značaj. Mislim da turisti na odmoru treba da budu opušteni, a da je turizam njihov posao u kojem, kao ni u nekom drugom, nije dobro biti jako opušten. Nema Potos šmek primorskog gradića, to je jedna selendra koja je otkrila da se od turista može dobro živeti a da im se ne mora puno pružiti. Tu jedino možete pojesti ukusnu hranu (svako veče smo jeli u drugom restoranu i klopa je zaista bila jako lepa) ili sedeti u kafićima. Ne postoji nikakav drugi sadržaj. Odmah zaboravite na duge večernje šetnje uz miris borova i šum talasa, ili na šetnje uličicama starog gradića da biste otkrili i divili se arhitekturi ili jednostavno cvetnom balkonu neke kuće. Ali se zato pripremite na komarce, koji napadaju uveče u sobama apartmana, a protiv kojih nije bilo delotvorno ni jedno sredstvo koje smo poneli (Raid tablete, Raid tečnost, Autan). U toku prve dve noći moja beba je bila skroz izujedana i izgledala je strašno. U njihovoj apoteci su mi prodali sredstvo “m-free” koje komarce tera samo dok traje njegov snažan miris. Zato sam se svaku noć budila 3-4 puta da bebu ponovo namažem.
O plažama ne bih puno pisala pošto je ta tema dosta obrađena na ovom forumu i pošto su one stvarno stvar ukusa. Kada imate malu decu treba vam neka koja nije jako udaljena i koja je peščana. Potoska gradska nije loša iako je pesak malo grublji pa se spremite na to da će vam bebe koje puze imati nažuljane guze i kolena. Pored toga opremite se adekvatnim grabljicama i lopaticom da pokupite pikavce i čepove, čije sakupljanje je našoj bebi bila velika radost. Na Paradizo plaži je bilo lepo, kao i na Psili Amos. Na Metaliji nismo mogli opstati od zolja, a sa plaže kod manastira smo brže otišli nego što smo došli pošto je grozna. Samo more je generalno čisto, prozirno i zaista mu nema zamerke ali je (po nama) Tasos sve u svemu precenjen.
. Ali sta je tu je uplaceno je i nema nazad, kad stignemo videcemo sta je to
