Tamna strana...

[Branko Lori]

Sahrani moja sećanja u svom omiljenom kutku šume
Svakog leta dodji i sedi neko vreme u podnožju naše priče
I zapamti me ........
https://forum.krstarica.com/threads/upoznaj-tisinu-i-tminu-tusta-i-tma.932411/post-46150971

 

[Branko Lori]

Odustajem...
Zidovi neka se ruše ,neuspeli spas i uzaludna žrtva.Jutra neka cvetaju,ali nekome ko ume da ih voli.Reči neka teku..kao krv i opomena.Za mene.I sve što sam mogla davno sam dala.
Nemam više ništa .I sama sam tek lutajuća senka što se skriva na obalama mog dragog jezera.Tu ću ostati,jer pripadam jednom svetu ,koji niko ne razume.Tu ću ispisati svoje poslednje reči i nestati .
Ali to sam ,zar ne,znala odavno .

Pričaćeš mi o tajnama tvog jezera , o vetrovima u trskama i lokvanjima
Pričaćeš mi o skrivenom blagu tvoga poslednjeg sunca
Pričaćeš mi o putovanjima po jezeru , samo ti to znaš
Ja sam jedini koji to mogu čuti , obilazim jezera tražeći utopljene duše
Doći ćeš, bićeš ničija , bićeš prelepa i slobodna
I tvoj će mir ostaviti mi obećanje,da nikada više nećeš biti krhka i slomljena.
I tvoja će kosa mirisati na leto,

 

[Zelena milja]

Jezero je slika moje Utopije.
Dovoljno malo da ga upijem jednim pogledom.Ali i bezgranično kada se razlije u meni .Ispuni me nepostojanjem.I probudi mene negdašnju.

 

[Zelena milja]

Ispod svakog ožiljka koji nosimo
Leži delić mrtvog srca
Koji čuvamo kao tetovažu skrivenu u svojim dubinama.
........

 

[LastDay]

....I probudi mene negdašnju.

Kada si ti bila zaista TI.

 

[LastDay]

Između snova i magle,

Između dodira i bola

Ta mrtva reka suza

Ne teče, već se ritom stvara-

Žabokrečina ostavljenog.

 

[Branko Lori]

 

[Tea]

Ne ulazi u mracni tunel
Ali, ako se i desi da udjes
Vrati se nazad dok jos put znas

Da, na drugom kraju postoji izlaz
Ali posle toga, docekace te duga i mracna podrucja
Sa samo trackom svjetlosti i
Sa malim razmakom sivih oblaka

A posle mora, duboka mora od dna do dna
Sedam brda i sedam mora jedno izvise drugoga
Moras biti riba da znas da plivas
Moras biti ptica da znas da letis
A za sve to ti treba ogromna snaga

Kad udjes tamo
Nit' sunca nit' mjeseca
Iz ovih mracnih predjela
Ima li izlaza?!

Tea

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Otkucaji srca pod jastucima.Tihi i napeti uzdah ,koji čeka trenutak kada će stati i postati ..nešto drugo.Strano i neprepoznatljivo .A opet prisutno u svakoj noći .

S

 

[bmaxa]

tama je odsustvo svetlosti. A svetlost je retka pojava jer je nebo noću mračno i samo ima zvezdi koje su kao rupe na nekoj koži koja
prekriva nebo. treba skinuti koprenu, i shvatiti da je tama ono što preovlađuje.

 

[Zelena milja]

Čuvala je tuđe tajne.Negde,u mrtvom delu njenog bića još je tinjala ta topla grudva ,koja joj je otkrivala obmane.Osećala je tuđe bolove i strahove ,predviđala povratke i njihovo značenje.
S predosećanjem ,hodala je stazama koje je stvorila samo za sebe.Jer,znala je.One će joj jedine ostati,jednom ,kad sve prođe..

 

[LastDay]

Sedela sam sa svojim mrtvim ljudima u tamnoj sobi bez prozora.

Neko me je držao za ruku.Pili smo kafu.

Mirisao je otopljeni vosak.I stora od upaljenog tamjana

Milovala mi je lice.

Muk.Malo izgovorenog.

Mrtve oči nemo govore.



Neko me je pitao kada sam umrla.

Glas nisam imala.

Razbacane suve hrizanteme lomile su se pod mojim bosim nogama.



Ravna linija je umirujuća,ali prekratka.

Posle izvesnog vremena počinje da se krivi

I nervozno uvija.

Nekada se sama preseče i u ambis se baci.

Sedela sam sa svojim mrtvim ljudima.

Čovek u belom je pitao-

Jesi li dobro?

Da. Kratka reč samo za njega,

U sebi jedini tačan odgovor.

Neka raste to što ja znam,

Neka se drži za moju utrobu,

Dok ponovo ne detonira sebe.



Nije me niko tražio.

Nikome nisam nedostajala

Dok sam sedela sa svojim

Mrtvim ljudima.

 

[LastDay]

 

[NIKOS_]

U tmini srca u ljubavi zagonetnoj, tamnom stranom putuje svako srce svoje, izmice joj pogledom, neuhvatljivoj, da je ne dostigne i zlom prekrije.

Ljubav, kletva i blagoslov spojeni u sustini tame i kroz svetlost istkane, opiru se usudu, koji prati svakog ko je voljen, u srcu krijuci osecanja duboko zakopana.

Tamna strana ljubavi, gde se strepnje kriju,
gde strasti vatrene igraju svoju igru.
U tom lavirintu srca, gde se snovi liju, svako srce, poput leptira u strahu bezi da ne gleda tugu.

Ipak, hrabrost nas tera dalje, u susret ljubavi, ma koliko bilo zla oko nje, jer u tom riziku, kriju se tajne zivotne i razne neizrecene ljubavne price.

Pa neka bude usud, sa njim ce mo se boriti,
da pobegnemo od tamne strane ljubavi,
jer u srcu, duboko, istinska sreca tinja i samo zajedno mozemo je sacuvati.

Zato, hrabro idemo po ljubavnim putevima,
znajuci da su i tuga i radost, njihov neizbezni deo, jer kad volimo, uprkos usudu, ljubav ce nas uvek prepoznati i sacuvati.

 

[Zelena milja]

Donosila je neodređenu bol i sa osmehom pustošila. Na blag i strpljiv način .Skoro nežno ,kidala je male delove koje je,poput kamenčića ,ostavljala pored puta.Komadiće ,koji su jednom bili celina ,rasuti da se nikada ne sastave .
Osećala je promenu u vazduhu,setno se radujući ispunjenju.Smislu sebe ,obesmišljavajući sve čežnje nečijeg sveta.Bila je tiha,milujući bolove ,ljubeći mesta s kojih je istrgla uzdah,pravila duboke rane i zagledala se u njih .Kako su joj lepe bile.Ispunjene .Konačne u svojoj ljudskosti.Bili su to njeni pečati i dokaz da je i ovoga puta pobedila.
........
Ali ona uvek pobeđuje..ostavljajući nesmrt i čekanje..

 

[Branko Lori]

Donosila je neodređenu bol i sa osmehom pustošila. Na blag i strpljiv način .Skoro nežno ,kidala je male delove koje je,poput kamenčića ,ostavljala pored puta.Komadiće ,koji su jednom bili celina ,rasuti da se nikada ne sastave .
Osećala je promenu u vazduhu,setno se radujući ispunjenju.Smislu sebe ,obesmišljavajući sve čežnje nečijeg sveta.Bila je tiha,milujući bolove ,ljubeći mesta s kojih je istrgla uzdah,pravila duboke rane i zagledala se u njih .Kako su joj lepe bile.Ispunjene .Konačne u svojoj ljudskosti.Bili su to njeni pečati i dokaz da je i ovoga puta pobedila.
........
Ali ona uvek pobeđuje..ostavljajući nesmrt i čekanje..Pogledajte prilog 1361804

Sa kojom lakoćom ulaziš u moj vrt samoće
I zašto ti tako jako odzvanjaju koraci ?
Kao da mi dolaziš , a nema te , hladno je i ulice su mokre i puste , a kiša rominja i dalje
Prećutaću da li te osećam još uvek i kako me obuzimaš i koiko mi nedostaješ
Kako me lako prevariš rasutim tragovima , a tako si nemilosrdno nežna i teraš me da ti pišem , a samo bih te imao .....
...........
..............

 

[Zelena milja]

Sve će to jednom odneti tišine...
I neće biti ničega .Ni bola .Ni glasa.
Samo će ,ponekad,u februarska jutra zajecati vetar kao eho moje duše..
.......
Kroz krošnje i tamu razvezane želje
Lutaće same..netaknute..
Neispunjeno hladne i sakrivene.
Zarad svega šta mi je značilo.

 

[Branko Lori]

Spojler

By day I sleep, at night I weep!
O Death, come near me!
Be the one for me, be the one who stays.
My rivers are frozen, and mischosen,
and the shadows around me sickens my heart.
O Death, come near me,
and stay (by my side). Hear my silent cry!
In sadness I'm veiled, to the cross I am nailed,
and the pain around me freezes my world.
My cold world...
In life I've failed,
for years I've wailed.
Frozen in time... left behind...
The rapture of grief is all to find...
The rapture of grief is all!
Behind the shadow of life the lost hopes are grieving.
I seek the night and hope to find love...
So I drown in the silence of lifes short eternity.
The tears fills the void in my heart astray...
Embrace me now, delightful ease!
Give me a world of wonderous peace!
Calm the desperate scream in my heart!
O Death, come near me,
save me from this empty, cold world!
O Life, you have killed me,
so spare me from this couldron of misery!
In life I cry, away I fly...
Chosen to fall within these walls.
The rapture...
The rapture of grief is all!
Oh, shed a tear for the loss of innocense,
for the forsaken spirits who aches... in us.
Cry for the heart who surrenders to pain,
for the solitude of those left behind!
Behold the pain and sorrow of the world,
dream of a place away from this nightmare.
Give us love and unity, under the heart of night.
O Death, come near us, and give us life!
I this world of pain I am better of dead!
Give me love, or give me... death!
O Death, come near me!
I have summoned you!

 

[Lovesiv]

nije muzika, nego film, ali za mene to je To!!!

 

[Zelena milja]

Iza sklopljenih očiju svet je postajao sve mračniji i mirisalo je na bakar..
Sve boje su nestajale.
Svi zvuci su utihnuli.
Mrtav dah me je slagao da još uvek dišem.

To više nisam bila ja ..
Bio je to moj odraz bez mene
S druge strane ogledala.

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Ostavi mi moje staze,njima sam hodala hiljadu godina.Mnogo pre sebe kakvu sada poznaješ.Moji su putevi drugačiji ,malo tiši i srasli u polusvet,izmešanih slika onoga šta je bilo i šta će me sustići .Moji su nemiri prašinom pokriti ,pa ti se čini da manje bole.Moje du rane osmehom branjene ,prividno sakrivene paučinom .Misliš li da utehe dolaze same ?Valjaju se s mučnom sporošću ,otkidajući trake bola svaki put kad slažem "dobro mi je" .Ostavi mi moje staze.Osunčane svenulim lutanjima ,lišene strasti i pripadanja .Ne traži mir gde ga nema .Ne leči rane na ranama .
Moje su tuge prestarele,prerasle su usamljenost svih mojih života,nigde se nisam pronašla.Izmičući sama sebi,gubila sam delove srca ,nezaustavljivo.
.....
I uvek ,kada bih osetila miris snega i borovine ,nadomak sećanja...ludost bi nailazila i nanovo bih te gubila.Pre svega.I nakon svega .
Ostavi mi moje staze.Jedino su šta još imam..

S

 

[Branko Lori]

Osećaj da nikada nie stvarno živela na ovome svetu je iznenadio
To je bila činjenica . Nikada nije živela
Čak i kao dete koliko se seća , nije radila ništa , osim što je izdržala

https://pin.it/2FesoNw

"Samoća je nezavisnost . To je bila moja želja i sa godinama koje sam ostvario . Bilo je hladno , dovoljno hladno !
Ali takodje je bilo mirno , divno mirno i ogromno kao hladna tišina svemira u kome se zvezde okreću "
Hermann Hesse

 

[Zelena milja]

Dugo je sakupljala delove sebe ,u tišini polumraka. Dolazeća zora ravnodušno je čekala ,spremna da nastavi dalje bez nje.Smetala joj je praznina u njenim očima ,ljudskost zbog koje kasni.Nemoć da zadrži srce u jednom komadu.
Kazna za odlazeće...nikad nečiji..