Vuk Branković , po meni, nije bio izdajnik. Pored toga što se dobro pokazao u boju, on je povukao vojsku kada je video da turci preovladavaju i da postoji opasnost da pobiju sve Srbe. Ko će onda kasnije braniti Srbiju. Kasnije su ga ubili Turci pri snažnom otporu, jedan od poslednjih otpora pri padu Srbije.Evo i nešto o Redu Zmaja.Тајни витешки ред змаја Св. Ђорђа, основао је српски витез Милош Обилић. На његовом штиту било је представљено Сунце са дванест крака, због чега је витешки ред, заједно са Милошем, чинило дванест витезова. Као знак распознавања витезови овог реда носили су фигуру змаја на кациги. Циљ овог витешког реда било је убиство турског султана Мурата I.
15. јуна 1389. год., током Боја на Косову, Милош се запутио према турском логору, под изговором да жели да пребегне Турцима. Заробљен је и изведен пред турског султана. Искористивши тренутак непажње султанове пратње, Милош је извадио скривени бодеж и усмртио султана Мурата. Милош је, заједно са осталим српским заробљеницима погубљен по наређењу Муратовог сина Бајазита I.
Једини од дванест витезова реда који је преживео Бој на Косову, постао је учитељ српског принца - деспота Стефана Лазаревића. Стефан је био син и наследник српског кнеза Лазара који је погинуо у Боју на Косову. Млади принц је био први српски витез који се угледао на витешку традицију великих европских краљевина. Као мађарски вазал и витез посебног реда, деспот Стефан Лазаревић је био први члан Витешког реда змаја који је мађарски краљ Сигисмунд успоставио 1408. год.
13. децембра 1408. год. објављена је повеља реда у којој је назначено да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито од Турака. Међу 24 витеза који су учествовали у оснивању реда 1408. год. налазили су се:
Жигмунд Луксембуршки, краљ Мађарске
Стефан Лазаревић од Србије
Краљ Алфонсо од Арагона и Напуља
Краљ Ладислав II од Пољске
Велики принц Витовт од Литваније
Војвода Ернст од Аустрије
Кристофер III, Војвода од Баварије и краљ Данске
Томас Маубреј, војвода од Норфолка (после 1439.)
Влад Цепеш, војвода Влашке (после 1431. године)
Филип Мађарин односно Пипо од Озоре, италијански племић и мађарски великаш
За симбол реда изабран је змај са репом обавијеним око врата. На лећима змаја, од врата па све до репа, налазио се црвени крст Светог Ђорђа, док је читав симбол био на сребрној позадини. Змај је представљао звер из Књиге откровења док је црвени крст симболизовао победу Христа над злим силама. Од чланова реда очекивало се да стално носе симбол, најчешће у облику медаљона око врата и често су сахрањивани са њим.
Представници Универзитета у Букурешту сматрају да је оригинални назив повеље о оснивању реда, 'O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus' највероватније био део амблема.
1431. год. Сигисмунд је донео одлуку да прошири ред. Да би то учинио, позвао је велики број тадашњих политички утицајних личности и војно корисних вазала да постану чланови витешког реда Змаја. Међу значајним личностима којима је указана ова част био је и Влад II Дракул, отац Влада Цепеша, који је био задужен за одбрану дела границе тј. пролаза од Трансилваније ка Влашкој. (Надимак „Дракул“ додељен му је када је постао члан витешког реда змаја).
Увођење нових чланова у ред Змаја довело је до стварања различитих класа унутар самог реда. Свака класа имала је малу варијацију у симболу реда иако је фигура змаја још увек била доминантна. Најчешће промене обухватале су употребу натписао као што су "O quam misericors est Deus" ("Ох, како је Бог милостив") и "Justus et paciens" ("Праведно и мирољубиво"). Витешки ред змаја је имао веома снажан утицај све до Сигисмундове смрти 1437. год. Међутим, без снажног заштитника, ред је убрзо изгубио на значају и престижу.
Иако је симбол реда присвојен од стране многобројних племићих породица у Европи, до данас је очувано мало историјских артефаката реда. Копија повеље о оснивању реда из 1707. год. која се чува у универзитету у Букурешту, представља најстарији сачувани историјски артефакт реда.
"Империјални и краљевски суд и ред змаја", представља недавно незванично обновљени ред Змаја. Иако се не сматра витешким редом, стекао је велики број следбеника. Један од његових најистакнутијих чланова је Мајкл Стјуарт од Олбанија, познатији под титулом „Принц Мајкл од Олбанија“ коју је сам себи наденуо. Олбани тврди да је директан потомак Чарсла Едварда Стјуарта, последњег представника краљевске куће Стјуарта.
Što se tiče Kosovskog boja, turci su ekonomski bolje stojali od Srbije koja nije mogla da se oporavi, zbog toga Turci odnose pobedu. Sam boj je bio nerešen.