Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga
sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to
je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi
često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je
najvažnije. A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine
i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta. U tom Ćupu je
štos... Kada ono prestaje detinjstvo? Kada ti netko prvi put na ulici
kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad
kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno... Ja mislim da prestane,
kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da
ga koristiš, sam razbiješ...

Đorđe Balasevic
 
28378423_2001832483179314_5780294458661627829_n.jpg
 
Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara
Zauvek?, pitala je uplašeno
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da zauvek ne postoji
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš
I zaplakaćeš, istog časa
I najzad shvatiti kako sam te voleo

Đorđe Balašević
 

.Neki novi klinci, neki novi klinci
Neki novi klinci

Moj drugar Milutin
Druga klupa do vrata
Ima klinca od cetiri I po
I uci ga da peca
Ponekad ga sretnem
Mahne kroz prozor kola
Al' u porti za loptom sad jurcaju
Neka druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
Neki novi klinci

A ja, ja se kockam
S' prevarantom zivotom
Iz rukava on svakoga dana
Izvuce nekog keca
I stariji mi kazu
"Sad si u pravom dobu"
A u ulici Jovana Cvijica
Rastu druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
Neki novi klinci
 
OLIVERA

U svojim dvadesetim
bio sam laka roba
bile su moderne barabe
onih dana
Ne zelim svega ni da se setim
hteo sam eto sve da probam
zvalo me zabranjeno voce
s raznih grana

Sad zalim dan al sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
leteo je kao leptir
tvoj cuperak
drugi bi sve imao smisao
drukcije bi zivot disao
da sam znao da postojis
Olivera

Mozda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao
mozda smo zajedno
iz voza negde sisli
mozda si sasvim blizu bila
ulicom mojom prolazila
i mozda smo se za trenutak
mimoisli

Sad zalim dan
al sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
daleko od moga oka
i mog pera
drugi bi sve imalo smisao
ne bih svakoj pesme pisao
drukcije bi zivot disao
da sam znao da postojis
Olivera

Drugi bi sve imao smisao
ja bi iz te guzve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno
sta ja to smeram
znao bi gde da sebi nadjem mir
skrio se u tamni manastir
i cekao da ti odrastes
Olivera

Djordje Balašević
 
Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan
bio sam nov u tom stripu
komsijin mali kog su pustili da gleda
Stari nestorov, potpalivsi korov, tad rece mi
ti si mlad
ti ces dospeti za taj hlad

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu
vozio hiljadu milja
ko onaj ruzni Francuz u prelepom filmu
vukle me sine pod tocak masine
al' ona me spasila
sve je druge ugasila

Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva

Jednom je prosla kraj mene
sa tipom kog sam znao
tama da se javim
skrila je pogled na vreme
al' sasvim dovoljno za blues
u mojoj glavi
bezvezno zdravo i klimanje glavom
i sve sto vec sleduje
neka, lutko, u redu je

Jednom su palili lisce sa one lipe
dim je leteo do neba
na kom su (nema ih vise) stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan

Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije nista uradio
i shvatice kad-tad
da ne zna sta je hlad

Đorđe Balašević
 
Svako od nas, pre ili kasnije, u životu dobije udarac tamo gde najviše boli.
Kažem vam, svako, baš svako. I onda, ili ojačaš ili te bol uništi.Potom se uveriš da niko nije onakav kakvim se predstavlja,da svako nosi masku koju je sam sebi napravio ili je idući životnim cestama izgubio srce, možda ga je neko i iščupao onako ‘slučajno’…
I kad te razočara jedna osoba, gubiš poverenje u ostale.

Đorđe Balašević

48077713_2090801971173234_244088995795959808_n.jpg
 

Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
k o u ruskom romanu, tačno tako.
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.

U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe,
samo onda, uglavnom, kad nešto slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
"Nisi bio odavno".

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga dal zna da si otišla, da si otišla.
"Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš".
Pitam ga dal zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš".

Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
koji laže i voli.

Mada smo učili istu grubu životnu školu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli.

I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
Pitam ga dal zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj".

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
al je imao sreće, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet, jer u čašu
može svašta da stane.

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledecoj litri.

Pitam ga dal zna da je nevažno što si otišla.
"Avantura", kaže on, "I šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
"Dal zbog vina", gunđa on, "al ovo smešno postaje".



Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
Ostaje mi to što se još volimo, što se volimo.

Ostaje mi to što se volimo, voli me, voli me.
Ostaje mi to što se volimo.
Ostaje mi to što se još volimo, što se volimo.

:(:(:(
 
Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija, jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti.
- Đorđe Balašević -
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top