Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
13537800_1116955745040658_7845818877990950027_n.jpg
 
A znam, znam da nije problem u tome sto joj nisam bitan. Ja vrlo dobro znam da jesam. I znam da cu uvek da joj znacim.
Eto, mozda je problem u tome sto sam ja obicno djubre koje hoce to da iskoristi. Ili u tome sto ona ne zna da meni ona treba da ubijem dosadu.
Ne, ona meni treba da me podseti da nisam bas skroz na skroz izgubljen slucaj. Ona meni treba da veruje u mene, cak i ako sam dobro pokazao da ne mogu da se promenim.
Treba mi da mi kaze da sam kreten i da me zagrli.
Da bude moja cak i ako dobra zna da ja nikad necu biti SAMO NJEN.

- Balasevic
 
Zaspala je na kauču dok sam se petljao sa jastučnicom u drugoj sobi, i nisam imao srca da je budim. Podmetnuo sam joj jastuk pod glavu i nameravao da je pokrijem mekim kariranim ćebetom, ali mi se učinilo da to, nekako, ne ide uz tesni, svečani kostim.
Šta sad?
Nisam mali, bilo mi je jasno šta se to dešava između nas, ali dotad je sve ipak išlo po nekom redu. Ono što mi je palo na pamet bilo je prilično preko reda, i uveliko je prelazilo granice pristojnosti.
 
Tad još nisam ništa znao i još nisam verovao
da na svetu tuge ima.
Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo
il’ centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave i u njima, na vrh glave,
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo đačko vreme, padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe.
Nije više bila klinka, počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem, kako da joj zvezde skinem.
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu. Kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom.
Ima muža, inžinjera, pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane Bogu. Ja još umem, ja još mogu,
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim. Pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Još sam sretan što postojim. Pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Ja još kradem dane Bogu.
Ja još umem, ja još mogu,
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim.
Pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.
 
E, MOJ PLAVI

E, moj Plavi, bio si žestok, ali bio si pravi
Nikakav dil sa šljamom, nikome služan, nikome dužan
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan

Mi svi lole, a ti u almanahu pandurske škole
Pravi kapetan tima, drugi u klasi, šta više kaz'ti
I puna šapka snova o poštenju i o časti

Davno bilo, od tad se sedam mora Dunavom slilo
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci
I ne znaš više ko su dobri a ko loši momci

I pusti žvake da kod nas narod kao ljubi murjake
Ma taman posla, ali zbog sitne raje i postoji zakon
I svi su voleli da katkad naiđeš sokakom

A tad su došli topovi, pa popovi, pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo

Ne znam Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Opojni dah slobode, velika zvona, pa plavi kordon
Pred onom decom ko pred tobož nekom strašnom hordom

Mulj i talog, jasno je meni ko potpisuje nalog
Ali je bruka druže što oko sebe podižu tabu
A tebe prodaju za palikuću i barabu.

Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi neće vredeti
I sve je manje načina pred najezdom seljačina
A ti si učen druže, zar ne kužiš,
da hapsiš takve njuške kojima služiš

Sorry Plavi, pošaljem nekad srce na raport glavi
Od starog društva ništa, neko je puko, neko je svirn'o
I ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno

Djordje Balašević
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top