Kakav je to muskarac koji te tek tako precrta zbog ega i ponosa?
Da malo uvedem u temu i pokusam rezimirati.
Upoznali smo se, krenuli u dopisivanje, recimo da se za kratko vreme sa moje strane rodila platonska duboka povezanost. Pala sam na njegovo razmisljanje, pricu, humor i td.. Dakle videli smo se par puta, nismo jos ozvanicili vezu, zivimo prilicno daleko jedno od drugog trenutno i resili smo da se cujemo putem drustvenih mreza dok ponovo ne bude prilika da stigne u moj grad. Dakle pricam o periodu od 2 meseca komunikacije putem vibera,whatsaapa otkako smo se upoznali..
Nije tip koji voli da menja devojke i iako je dosta mlad neko je ko zna sta hoce. Dakle, shvatila sam da planira sa mnom na duge staze, po njegovim nekim standardima ja sam definitivno devojka kakvu trazi, bar mi je to rekao, ako zaista ne glumim da on nema sta dalje traziti, rekao mi je da se uspeo isto tako zaljubiti u mene i da mu jako stalo. Ne znam koliko je to zaista moguce kod muskaraca, recite mi vi
Elem, zbog budalastine smo se neku noc uspeli posvadjati, razlog je bio banalan ali je planulo i otislo u krivom smeru upravo zbog nasih nadmenih stavova i ponosa gde nijedno ne zeli popustiti. Sve je bilo dakle top, i prekinemo komunikaciju jer smo se posvadjali. Proslo je par dana da se nismo culi, a onda sam videla propusten poziv, poslala sam poruku da vidim sto me zvao, on mi rekao da je slucajno, ja ne verujem u to jer mislim da me iskulirao jer je mozda skontao da se ne zelim javiti, ne znam. I dalje sam terala svoj inat cekajuci da on preuzme stvar u svoje ruke, ali nista. Jucer me hladno obrisao sa instagrama i to je to.
Sta mi savetujete? Prilicno je detinjast i oboje smo se tako poneli, znam, a ego mu je ogroman. Ali da li je moguce da se muskarac veze za zenu koja mu je u potpunosti odgovarala, bar platonski kao ja, kod mene je to uspelo, ili da je zelja prevelika da pokusa sa mnom pa da ipak nadvlada taj ponos i da se javi, zaista smo glupo zavrsili bez konkretnog razloga a imali smo toliku zelju da pokusamo i jedva smo se cekali. Sta mi savetujete da ja uradim? Da se razumemo, on je taj koji je prvi pokrenuo svadju tako da ja nemam nameru da se ja bacam pod noge i ispravljam krive drine.
, posle toga me pozvao ponovo i rekao da to vise nikada ne radim, pokusala sam celokupnu situaciju iskulirati i okrenuti na zajebanciju, medjutim on se i dalje ljutio i poceo sluzbeno pricati sa mnom i tako smo na kraju resili da se vise necemo ni cuti. Ali ja to uopce nisam shvatila ozbiljno. Proslo je 7 dana, bas smo ko deca. Vise je bilo naticanje ko ce koga ostaviti donjeg i ko ce nadobiti na kraju. Nije to razlog nikakav, ja bi se rado javila njemu ali ni meni moj ego to ne dozvoljava jer sam i previse puta spustala loptu.
a mozda me obrisao jer vise nista ne zeli, ali zaista mi je glupo zavrsiti na ovaj nacin, nismo si nista rekli ruzno jedno drugom, samo smo bili u fazonu "aha, e necemo vise ni pricati kad cemo se svadjati", ja to nisam shvatila ozbiljno, ali on ocigledno jeste :/
