Такође, упознајемо домаћу јавност да је данас на Петровдан у Братунцу одржан помен Србима који су страдали између 1992. и 1995. године, укупно 3.280 Срба је убијено, у највећој мери цивила, жена, деце, стараца. И у највећој мери од снага Насера Орића. На тој данашњој комеморацији нико се није појавио до званичне Србије, нити се огласио. Када је у питању Сребреница сви су спремни да се посипају пепелом, да прихватају кривицу која им је наметнута, а када су у питању српске жртве, данас у Братунцу из Србије није био нико, сем делегације Српске радикалне странке коју је предводио генерални секретар Александар Вучић. У делегацији су били Мирко Благојевић, председник Извршног одбора Српске радикалне странке др Војислав Шешељ из Републике Српске, Сулејман Спахо, посланик Српске радикалне странке у Скупштини Србије и Небојша Стефановић, такође посланик Српске радикалне странке у Скупштини Србије. И то говори о односу наше државе према Србима, према српском народу, а морам да вам кажем да је јуче на, ваљда, опроштајном пријему, званична Србија била у претставнику потпредседника владе Божидара Ђелића. Ја увек имам проблем када поменем Божидара Ђелића, да не кажем Делић, па се све угризем за језик. Да оде на опроштајни пријем амбасадору који је недвосмислено, не смо тражио да се одрекнемо Косова и Метохије, него нас упозорио шта нас чека после тога, на Војводину и Рашку област.