U svojim prvim govorima u Skupštini RS Mladić podvlači kako u BiH ne sme da dođe do etničkog čišćenja. U maju 1992, u Banjaluci je rekao: „Ljudi i narodi nisu piljci niti ključevi u džepu, pa da ih premeštamo tamo-amo. Mi ne možemo imati rešeto da ih prosejemo, pa da ostanu samo Srbi, a ostali da odu. Ne znam kako bi gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić to objasnili svetu. Nećemo voditi rat protiv Muslimana i Hrvata kao naroda, već protiv onih koji su te narode poveli i nahuškali na nas”.
Prema političkim liderima u Srbiji, Republici Srpskoj i Krajini, Mladić nije pokazivao znake poslušnosti. On nije hteo da bude čovek koji samo ispunjava zadato. Naprotiv.
O njegovom čvrstom i osionom stavu, čak i prema Slobodanu Miloševiću svedoči vojni anlitičar Ljubodrag Stojadinović, koji je za vreme rata bio posrednik u komunikaciji zvaničnog Beograda i Srba u BiH:
- Jednom prilikom, kada je uspostavljena veza, Milošević je besno počeo da urla na Mladića. Zapretio je da će da ga streljati. U pitanju je bila priprema akcije u Srebrenici. Mladić je Miloševiću odgovorio vrlo grubo: „Nemoj da se dereš na mene, nisam ja tvoja žena, ako na nju uopšte smeš da povisiš ton!”. I spustio slušalicu. Ja sam tek kasnije, oko pola četiri ujutru, uspeo da uspostavim vezu sa Ratkom, i pitao sam ga šta da kažem Miloševiću. Mladić je rekao: „Nosite se u pizdu materinu svi, i vi i on! 
