Зашто неко мора да добије у првом кругу више од милион?
Мислим да не схваташ како функционишу председнички избори, а од председничких избора све зависи.
Сваки додатни кандидат одузима Вучићу неке гласове. Што више кандидата, већа је шанса да АВ не добије 50,01 % гласова у првом кругу.
Мањи број кандидата са собом вуче већи проценат Вучићу, и већу шансу да добије преко 50 %. Зато је сваки Миша Вацић, Милица Аветница, БоТа, и било ко ко се кандидује, користан у рату против АВ, а јер сваки додатни кандидат смањује његове шансе за 50 % + 1 глас.
Њему је у интересу да има мали број кандидата, а није му у интересу да буде већи број кандидата.
Није то прича као за парламентарне изборе где свака листа испод цензуса прелива своје гласове осталима, а највише најјачој странци. Овде је ситуација обратна.
Зато је битно да буде што више кандидата, да Вучић не добије 50 % + 1 глас, а онда он и другопласирани (потпуно свеједно да ли тај другопласирани има 1 500 000 гласова или 400 000 гласова у првом кругу. Други круг је референдум, ЗА И ПРОТИВ. Један на један. Одсудна битка и оба кандидата крећу од нуле.
Формално си у праву, али питање је шта бирачи мисле. Део људи ће гласати свакако, а део ће гласати само ако види "нови ДОС".
Претерана шареноликост у првом кругу не гарантује подразумевано преписивање гласова у другом.
Ми имамо проблем да достигнемо 4 милиона изашлих на изборе.
Неки се хвале неуспехом уставног референдума у Београду, а заборављају да је то постигнуто у условима мале излазности. Вођа није "стиснуо све дугмиће" за референдум, али за изборе хоће. Као да је њему свеједно да ли ће одмах да победи у првом кругу...
Иначе, врло ми је тешко да замислим да ће гласачи Заветника, ДССа, Двери, ССП и ко зна кога још да се тако лако сложе у другом кругу. Они су често више зараћени међу собом него против власти и то јесте главни проблем.
Не треба заборавити ни то да ће вођа свакако имати помоћ гласача СПС у другом кругу, ако до њега дође, тако да "квота" за победу није само вођиних 1,8 милиона него око 2,3 милиона.
То све даје 5 милиона бирача на изборима, што нисмо видели још од 2008. године. Само фантастична излазност помаже садашњим опозиционим странкама.
Све у свему, мислим да се много буке диже око ових избора, а биће много занимљивије на следећим председничким изборима, 2027. године, када ће вођа морати да стави неког другог. Узимајући у обзир особине вођиног бирачког тела то ће смањити број гласова и омогућити конкуренцији да лакше преузме ствар у своје руке.
Опозиција може сада да се понада да узме 90-100 посланика и то је то. То бих сматрао потпуно испуњеним планом.
Лично бих се изненадио да пређу 80.
