- Poruka
- 5.486
Затварај трафику, иде министар!
У Србији само једно министарство може да изазове обуставу живота. То је министарство полиције. Кад је ово чудо невиђено открио и наглуви мандатар српске владе, више нико није могао да се на то место устоличи. Његовом омиљеном момку Драгану Јочићу тече већ други мандат. А шта је у међувремену овај бивши адвокатски помоћник, вечито алкохолно аранжиран, урадио за миран сан грађана и унутрашњу безбедност земље?
На политичкој сцени Србије инсталирани су неки нови клинци. Дошли изнебуха, празних џепова, пуни похлепе, безобзирни. Без знања, без визије, обузети само једном жељом: да успеју. Да буду неко. Отимају, пљачкају, покровитељи су српским тајкунима које рекетирају. Заузели су бусије у парламентарним странкама и отворено нам поручују да ће на власти остати до краја живота, ако им га сиротиња раја не прикрати.
Има ли нам наде с Драганом Ђиласом, Вуком Јеремићем, Драганом Шунтановцем, Ацом Поповићем, Драганом Јочићем...?
Могу ли ови људи извести Србију из мрака или ће нас још више гурнути у пакао? И опељешити до голе коже.
Милица Грабеж
Драган Јочић, српски министар полиције по други пут, рођен је у Београду, где је студирао и дипломирао на Правном факултету. После дипломирања приватно се бавио правом. Тренутно се налази на месту потпредседника Демократске странке Србије, чији је члан од њеног оснивања. Био је посланик у Скупштини Србије и одборник Скупштине града Београда. Када је постављен на место министра унутрашњих послова, неколико штампаних медија писало је да је 1981. године директно био умешан у пљачку киоска и да је због тога осуђен на условну казну од шест месеци затвора. Такође је у ову казну урачуната и осуда због кривичног дела учествовања у тучи, када је са својом бандом улетео на приватну журку и том приликом један младић изгубио око. Потврдио је писање тих медија правдајући се младошћу-лудошћу. Јочић је у два наврата биран за министра унутрашњих послова. Други мандат му још траје. Због његовог другог мандата Србија је била пола године без владе и на ивици отворене диктатуре, владавином уредбама.
Као животни и професионални маргиналац, био је приправник у адвокатској канцеларији Владана Батића, и у тог истог Батића гледао као у истинску адвокатску и људску величину. И Батић се трудио да од њега направи адвоката и човека. На крају му је Јочић грубо и незахвално окренуо леђа, чим су дошли његови лични интереси на сцену. Када је Владан Батић пре две године привођен у просторије УБПОК-а и задржан под оптужбом да је, наводно, злоупотребио службени положај, исте вечери се огласио министар Јочић, на ванредној конференцији за штампу, на којој је саопштио да је полиција открила Батићеве злоупотребе, и да полиција наставља интензивну истрагу његових злоупотреба. Већ сутрадан је истражни судија, на захтев јавног тужиоца, ослободио Батића одговорности. Батић је био веома постиђен што је његов бивши приправник славодобитно најавио његово хапшење, које је била обична полицијска намештаљка.
У Србији само једно министарство може да изазове обуставу живота. То је министарство полиције. Кад је ово чудо невиђено открио и наглуви мандатар српске владе, више нико није могао да се на то место устоличи. Његовом омиљеном момку Драгану Јочићу тече већ други мандат. А шта је у међувремену овај бивши адвокатски помоћник, вечито алкохолно аранжиран, урадио за миран сан грађана и унутрашњу безбедност земље?
На политичкој сцени Србије инсталирани су неки нови клинци. Дошли изнебуха, празних џепова, пуни похлепе, безобзирни. Без знања, без визије, обузети само једном жељом: да успеју. Да буду неко. Отимају, пљачкају, покровитељи су српским тајкунима које рекетирају. Заузели су бусије у парламентарним странкама и отворено нам поручују да ће на власти остати до краја живота, ако им га сиротиња раја не прикрати.
Има ли нам наде с Драганом Ђиласом, Вуком Јеремићем, Драганом Шунтановцем, Ацом Поповићем, Драганом Јочићем...?
Могу ли ови људи извести Србију из мрака или ће нас још више гурнути у пакао? И опељешити до голе коже.
Милица Грабеж
Драган Јочић, српски министар полиције по други пут, рођен је у Београду, где је студирао и дипломирао на Правном факултету. После дипломирања приватно се бавио правом. Тренутно се налази на месту потпредседника Демократске странке Србије, чији је члан од њеног оснивања. Био је посланик у Скупштини Србије и одборник Скупштине града Београда. Када је постављен на место министра унутрашњих послова, неколико штампаних медија писало је да је 1981. године директно био умешан у пљачку киоска и да је због тога осуђен на условну казну од шест месеци затвора. Такође је у ову казну урачуната и осуда због кривичног дела учествовања у тучи, када је са својом бандом улетео на приватну журку и том приликом један младић изгубио око. Потврдио је писање тих медија правдајући се младошћу-лудошћу. Јочић је у два наврата биран за министра унутрашњих послова. Други мандат му још траје. Због његовог другог мандата Србија је била пола године без владе и на ивици отворене диктатуре, владавином уредбама.
Као животни и професионални маргиналац, био је приправник у адвокатској канцеларији Владана Батића, и у тог истог Батића гледао као у истинску адвокатску и људску величину. И Батић се трудио да од њега направи адвоката и човека. На крају му је Јочић грубо и незахвално окренуо леђа, чим су дошли његови лични интереси на сцену. Када је Владан Батић пре две године привођен у просторије УБПОК-а и задржан под оптужбом да је, наводно, злоупотребио службени положај, исте вечери се огласио министар Јочић, на ванредној конференцији за штампу, на којој је саопштио да је полиција открила Батићеве злоупотребе, и да полиција наставља интензивну истрагу његових злоупотреба. Већ сутрадан је истражни судија, на захтев јавног тужиоца, ослободио Батића одговорности. Батић је био веома постиђен што је његов бивши приправник славодобитно најавио његово хапшење, које је била обична полицијска намештаљка.
