За време
Првог светског рата Милетића је послала бугарска влада да по
Немачкој држи предавања, у корист бугарских интереса на
Балкану. Он је након рата писац рубрике 'Страници от миналото', у Протогеровој 'Македонији'". Објавио је 1927. године у Софији, брошуру којом се замерио
Србима, пишући са пијететом о бугарским комитама - "Спомени на Дамян Груев, Борис Сарафов и Иван Гарванов". За разлику од осталих Бугара, Милетић је радио стручно - "научно", тако је по жељи
Александрова и
Протогерова написао четири пригодне брошуре као материјал "за историјата на македонското движеније". Поседовао је и део архиве покојног стрица
Светозара Милетића, коју је злоупотребљавао, пишући у гласилу В.М.Р.О.<a href="
https://sr.wikipedia.org/wiki/Љубомир_Милетић#cite_note-7"><span>[</span>7<span>]</span></a> Написао је стручни есеј о књижевности и језику Бугара, у српском
Банату.
Милетић је као научник и универзитетски професор у Софији, био председник Бугарске академије наука, до своје смрти. Умро је 1937. године и сахрањен са великим почастима, због великих заслуга за бугарски народ.<a href="
https://sr.wikipedia.org/wiki/Љубомир_Милетић#cite_note-8"><span>[</span>8<span>]</span></a>