tapetarduda:
Razumem i depresiju i novu situaciju u kojoj se nasla, i nervozu i stres i sve. Ali to nije izgovor!
Mozes da se izgovaras na depresiju i nervozu sledecih 20 godina, jer toga ce biti dok god se brines o detetu, a mozes da preseces i postavis sam sebi neke norme i pravila. Verujem, da mogu svekrve da budu uzasne, ali za svoje dobro, moras se postaviti prema njima tako, da nisi sam povredjen. A taj stav nikako nije napadni, borbeni i tome slicno. A podrska koju pruzate Suzy, u ovom se trenutku lepo cuje, ali gledano dugorocno, nije koristna, vec stetna, jer Suzy ce uz takvu podrsku i razumevanje i sutra uci u slicnu situaciju i opet ce joj biti potrebna uteha i odobravanje, pa ce tako samo nastaviti u zacaranom krugu.
A sto se pusenja tice, ako ti na onkologiji nisi videla dovoljno, pitaj malo rodbinu tih bolesnika. Zalostno, sto kao zdravstveni radnik ne shvatas ozbiljno, kakve su sve posledice nikotina.
Ne slažem se sa tobom. Ti joj govoriš da treba da dozvoli da joj se svako meša u život . Ako vide da mogu da joj se mešaju, mešaće se ceo život. Ako se suprotstavi,jedno vreme će gunđati i biti uvređeni pa će prestati jer će videti da ne vredi.
Citiram te-A sto se tice trudnoce, dojenja i pusenja, jeste odluka majke, ali
ako majka nije sposobna, da presudi, sta je najbolje za dete, ima pravo i otac tog deteta da odlucuje, a kad je ugrozavanje zdravlja u pitanju, imaju prava i bake i prabake i komsije da se mesaju, komentarisu, savetuju.
Obrati pažnju na
nije sposobna da presudi.Od kada su trudnice i porođene žene neuračunljive?.Ko je uračunjiv a ko nije određuje psihijatar.Tek ako je osoba neuračunjiva ima prava neko drugi da odlučuje u njeno ime.Ti tvrdiš da ta prava ima svako ko prođe ulicom. Odakle ti komšija molim te? Čak i kada se tiče zdravlja ako je osoba uračunjiva ona odlučuje šta će da prihvati.Čak i kada je lekar savetuje ona odlučuje da li će prihvatiti savet lekara.Dakle niko nema prava da odlučuje umesto nje.Što se tiče postporođajne depresije nju ima skoro svaka porođena žena u manjoj ili većoj meri.Neki su svesni da je imaju neke ne.Uglavnom su žene koje u manjoj meri pate od te takoreći fiziološke pojave svesnije da je imaju od onih koji je imaju u većoj meri.To je zbog sužene svesti koja je ujedno i znak i posledica postporođajne depresije.Dakle žene koje manje pate od te pojave imaju manje suženu svest i više su svesne da se nešto sa njima događa.Postporođajna dešpresija nikako ne može biti izgovor 20 godina iz prostog razloga što iako je njeno trajanje individualno, obično ne traje duže od godinu dana. Toliko od prilike je potrebno organizmu da uspostavi hormonsku ravnotežu.U ekstremnim slučajevima se može desiti da postpartalna depresija pređe u trajnu bolest ali samo ako je i pre toga postojala predispozicija.
Na onkologiji sam videla mnogo bolesnika kao i njihove rodbine. I moj otac je nažalost umro od raka pluća iako nije pušio, a ja sam ga negovala do kraja pa ne znam šta bih još eventualno imala da pitam rodbinu ostalih bolesnika koje sam ja savetovala u vezi nege .Posledice nikotina shvatam veoma ozbiljno,ali me više brine ozonski omotač,izduvni gasovi,voda za piće sa teškim metalima, bombe sa osiromašenim uranijumom,radioaktivni gromobrani,"prljava industija"antene mobilnih telefona,a iznad svega stres.Ali to je već profesionalna deformacija i ne očekujem da ćeš razumeti.Ovo je ujedno i odgovor koleginici koja ne veruje da sam koleginica.Trudila sam se da ne odgovaram previše stručno.
