T
trachara
Gost
e pa nevena, cini mi se da se ponekad bas i ne slazemo, ali ovo gore ti je bas na mestu. 
svaka cast tvojim roditeljima!
svaka cast tvojim roditeljima!
-
- Popularno:
- Motoristi na putu za NS
- Нека Бог помогне српском народу и...
- 1 milion na protestu protiv Vučića u...
- Случај Бачулов паралела Инцидент у...
- Novi Sad ostao bez vode, navodno zbog...
- Je l' tako da su nikad ružnija...
- Optička iluzija otkriva kako pokazujete...
- A u Ćacilendu - poslanik SNS tvrdi da...
- Prestao sam da pušim i uštedeo za stan...
- Slucaj nadstresnica
Svekrve...neicrpna tema
- Začetnik teme vila_raviojla
- Datum pokretanja
Zena s greskom:
Kako znas sta ocu da kazem?
Zena s greskom
Iskusan
- Poruka
- 5.712
Ma ne znam, nego nazalost iz iskustva.....HEBEHA:
cokoladic@
Zainteresovan član
- Poruka
- 397
HEBEHA:
Nevena, ne mogu da se slozim sa tobom.
Obaveza roditela je, da izvedu decu na pravi put i nauce jih, da zive samostalno i nezavisno od roditelja. Pomoc je dobrovoljna, a ne obavezna.
Ti si verovatno svojim roditeljima dokazala, da si vredna poverenja, da si odgovorna i samostalna, pa ce ti predati porodicni posao. A sta je sa onima, koje su roditelji razmazili, pa danas ne pokazuju znake zrelosti? Da li i njima treba da roditelji ostave svoje teskim radom ostvarene firme? A sta kad te firme vise ne bude? Cime ce onda da pomognu deci?
nevena:
Mozda grijesim, ali mislim da je obaveza roditelja da pomaze svome djetetu.
Nevena gresis jako! To je tipicno razmisljanje balkanskog deteta koje kod nas ostaje vecno dete!
Roditelj je duzan da svoje dete izdrzava do punoletstva, a najcesce dok ga ne iskoluje.
Kada je skolovanje zavrseno, roditelj je slobodan!
"Dete" tada treba da radi i da stvara svoju porodicu ako to zeli, tj da zivi po svom sablonu!
A roditelji tada treba da uzivaju u zivotu!
"Dete" dalje treba samo da se snalazi!
Ali, ako ne moze samo, ako zavisi od roditelja, tada roditelj ima prava da mu se mesa u zivot.
Ne mogu se imati samo prava a ne i obaveze, to su veoma povezane stvari.
Ja nisam zavisila niodkoga, sve smo muz i ja stvarali sami - u mladosti se snasli oko stipendije od koje smo ziveli (to je bio studenstski brak), pa sve od nekog naseg mini krova pa do nekoliko krovova koje imamo sada, sve sami jer smo tako vaspitani.
Moj sin je sam nasao posao u inostranstvu (kada je zavrsio fax, tada je ziveo sa nama, tada smo ga izdrzavali i tada je bilo to OK, da dodam da smo izdrzavali i njegovu tadasnju devojku, znaci nismo sitnicarili, pojma nemam sto se nisu vencali, ali to je druga tema).
Znaci, moj sin se prvo ovde (Srbija) osamostalio (zaposlio, otisao u podstanare), pa se ozenio, pa totalno sam nasao posao u inostranstvu, pa posle tamo otisla i zena za njim, pa doslo detence - on je, znaci pokazao veliku samostalnost i spretnost (cenjen je u svojoj struci, `ajd da to napisem ne hvale radi vec mozda jer je i to bitno za samostalnost), kupili su kola, pa kucu, sami je opremili...pa Nevena, da li postoji roditelj koji ovo dvoje mladih ljudi ne bi cenio i uvazavao!?
Ko ne bi bio ponosan na takve mlade ljude!
Da li bi se iko usudio da im se mesa u zivot? Niko i nikada!
Jer se takva samostalnost prosto mora respektovati!
Da ja imam neki lokal koji sam ja sa svojim muzem razradila, sigurna sam da njima ne bi palo na pamet da traze da se to na njih prepise!
Mozda se pitas zasto sam tako sigurna!
Zato sto moj sin ima totalnu slobodu! A svaka sloboda mora da kosta!
A to prakticno znaci da on ne mora da ima bilo kakve obaveze prema nama, ali nam je ostavio na volju da sa svojim materijalnim stvarila radimo sta zelimo.
To je uzajamni dogovor i uzajamno uvazavanje koje daje totalnu slobodu i 'detetu' i roditelju!
Koliko sam ja upoznata, tako se ne radi kod nas, mislim na Srbiju i uopste na Balkan, te su ovde i zato takve neprijatnost o kojima se pise ovde.
Moje dete nikada ne bi ni pristao da ga ja castim putovanjem na Kubu - oni su castili sami sebe, tj oni su sposobni da caste sami sebe!
Meni ne bi palo na pamet da mene sin casti putovanjem u Tunis - muz i ja tako castimo sami sebe jer je trece doba upravo doba uzivanja.
Nikada nista svoje ne bih prepisala na nekoga drugog, a to ne bih ocekivala ni od svoje majke, ni od svoje svekrve...
Roditlej nije duzan da ostavi svoje nepokretnosti svome detetu, moze ali ne mora!
On to jos za zivota moze da proda i potrosi, moze da proda i da ode da zivi u domu za stare... ima niz ideja sta moze da uradi sa svojom imovinom, a da svoje dete za to i ne pita.
Ovo sto sam pisala je sasvim normalno na zapadu i meni je nejasno zasto to nije normalno i na Balkanu.
Jednostavno receno, svako treba da je gospodar u svome carstvu i tako nema nesporazuma.
Znam da se mnoge mlade osobe nece sloziti samnom, ali mozda upravo zato ja nisam imala problema ni sa svojom svekrvom, kao ni sa snajom.
pozdrav
Mozda grijesim, ali mislim da je obaveza roditelja da pomaze svome djetetu.
Nevena gresis jako! To je tipicno razmisljanje balkanskog deteta koje kod nas ostaje vecno dete!
Roditelj je duzan da svoje dete izdrzava do punoletstva, a najcesce dok ga ne iskoluje.
Kada je skolovanje zavrseno, roditelj je slobodan!
"Dete" tada treba da radi i da stvara svoju porodicu ako to zeli, tj da zivi po svom sablonu!
A roditelji tada treba da uzivaju u zivotu!
"Dete" dalje treba samo da se snalazi!
Ali, ako ne moze samo, ako zavisi od roditelja, tada roditelj ima prava da mu se mesa u zivot.
Ne mogu se imati samo prava a ne i obaveze, to su veoma povezane stvari.
Ja nisam zavisila niodkoga, sve smo muz i ja stvarali sami - u mladosti se snasli oko stipendije od koje smo ziveli (to je bio studenstski brak), pa sve od nekog naseg mini krova pa do nekoliko krovova koje imamo sada, sve sami jer smo tako vaspitani.
Moj sin je sam nasao posao u inostranstvu (kada je zavrsio fax, tada je ziveo sa nama, tada smo ga izdrzavali i tada je bilo to OK, da dodam da smo izdrzavali i njegovu tadasnju devojku, znaci nismo sitnicarili, pojma nemam sto se nisu vencali, ali to je druga tema).
Znaci, moj sin se prvo ovde (Srbija) osamostalio (zaposlio, otisao u podstanare), pa se ozenio, pa totalno sam nasao posao u inostranstvu, pa posle tamo otisla i zena za njim, pa doslo detence - on je, znaci pokazao veliku samostalnost i spretnost (cenjen je u svojoj struci, `ajd da to napisem ne hvale radi vec mozda jer je i to bitno za samostalnost), kupili su kola, pa kucu, sami je opremili...pa Nevena, da li postoji roditelj koji ovo dvoje mladih ljudi ne bi cenio i uvazavao!?
Ko ne bi bio ponosan na takve mlade ljude!
Da li bi se iko usudio da im se mesa u zivot? Niko i nikada!
Jer se takva samostalnost prosto mora respektovati!
Da ja imam neki lokal koji sam ja sa svojim muzem razradila, sigurna sam da njima ne bi palo na pamet da traze da se to na njih prepise!
Mozda se pitas zasto sam tako sigurna!
Zato sto moj sin ima totalnu slobodu! A svaka sloboda mora da kosta!
A to prakticno znaci da on ne mora da ima bilo kakve obaveze prema nama, ali nam je ostavio na volju da sa svojim materijalnim stvarila radimo sta zelimo.
To je uzajamni dogovor i uzajamno uvazavanje koje daje totalnu slobodu i 'detetu' i roditelju!
Koliko sam ja upoznata, tako se ne radi kod nas, mislim na Srbiju i uopste na Balkan, te su ovde i zato takve neprijatnost o kojima se pise ovde.
Moje dete nikada ne bi ni pristao da ga ja castim putovanjem na Kubu - oni su castili sami sebe, tj oni su sposobni da caste sami sebe!
Meni ne bi palo na pamet da mene sin casti putovanjem u Tunis - muz i ja tako castimo sami sebe jer je trece doba upravo doba uzivanja.
Nikada nista svoje ne bih prepisala na nekoga drugog, a to ne bih ocekivala ni od svoje majke, ni od svoje svekrve...
Roditlej nije duzan da ostavi svoje nepokretnosti svome detetu, moze ali ne mora!
On to jos za zivota moze da proda i potrosi, moze da proda i da ode da zivi u domu za stare... ima niz ideja sta moze da uradi sa svojom imovinom, a da svoje dete za to i ne pita.
Ovo sto sam pisala je sasvim normalno na zapadu i meni je nejasno zasto to nije normalno i na Balkanu.
Jednostavno receno, svako treba da je gospodar u svome carstvu i tako nema nesporazuma.
Znam da se mnoge mlade osobe nece sloziti samnom, ali mozda upravo zato ja nisam imala problema ni sa svojom svekrvom, kao ni sa snajom.
pozdrav
Cokoladice, pa mi smo pisali u isto vreme! 
- Poruka
- 11.408
@onaona
ne znam sta bi dodala, u potpunosti se slazem sa tobom. I kada mi je sin koji sada ima 12 godina rekao da ako ne uspe da upise skolu koju zeli ima nameru da otvori pizeriju stavila sam prst na celo i zapitala se oko svog vaspitavanja.
On je video da smo mi sposobni i da mozemo da stvorimo i to je tako uzeo zdravo za gotovo da se uopste ne brine za svoju buducnost.
Mislim da bi jako pogresili da mu sve damo na tacni. Bogami, morace da se sam potrudi.
Ne kazem da mu necemo dati krila, ali da leti ce sam morati da nauci.
ne znam sta bi dodala, u potpunosti se slazem sa tobom. I kada mi je sin koji sada ima 12 godina rekao da ako ne uspe da upise skolu koju zeli ima nameru da otvori pizeriju stavila sam prst na celo i zapitala se oko svog vaspitavanja.
On je video da smo mi sposobni i da mozemo da stvorimo i to je tako uzeo zdravo za gotovo da se uopste ne brine za svoju buducnost.
Mislim da bi jako pogresili da mu sve damo na tacni. Bogami, morace da se sam potrudi.
Ne kazem da mu necemo dati krila, ali da leti ce sam morati da nauci.
cokoladic@
Zainteresovan član
- Poruka
- 397
onaona:Cokoladice, pa mi smo pisali u isto vreme!
I potpuno se slazem sa tobom
)))
Jasica
Zainteresovan član
- Poruka
- 135
trachara:pa moze, naravno, samo u svakom slucaju bolje biti sam, nego sa bilo kim.
ma nista ne brini, sad ce i brat u tu ogromnu kucu da ti dovede jetrvu, pa ti krece veselje!
Kad sam ovo pisala bila sam u nekom zestokom bedaku... sad me nervira kad procitam svoj pateticni post
Ma mozda ja i nisam u pravu... koce ga znati... sigurno mi je lakse nego zenama kojima svekrve "izjedaju dzigerice"... Jao, samo da mi je da nadjem neko drustvo ovde, nista vise mi ne bi trebalo u zivotu... 
Fibi3
Iskusan
- Poruka
- 5.873
Za pocetak, imas nas ovde. 
baby84
Primećen član
- Poruka
- 541
evo i mene opet malo na ovu temu.napisala sam vam vec sta mi smeta kod svekrve al mislim da bas i nisma bila u pravu da je ona za to sve kriva.ja mislim da je moj muz veci krivac, jer je on za svaku sitnicu trco mami da je pita jel to uredu jel nasa odluka pamentna ,sta bi ona uradila, a zena je normalno samo savjetovala svog sina koji trazi pomoc.ja mislim da je ona kroz sve to dobila utisak da jos nismo sposobni da sami donosimo neke vece odluke, i ona pokusava samo da nam "pomogne".
cokoladic@:
Cinjenica. Izbacila sam onu redovnu m,ogucnost da djetetu ne das znanje, svoje iskustvo, ne ponudis mu ono sto si ti morao da mukom naucis, samo ga nutkas i tutkas markiranom robom, saljes da putuje i uziva tetosis ga do tridesete kao da je beba. A onda ga postavis dasefuje u tvojoj firmi, jer je, zaboga, tvoje dijete.
U pravu si. Isla sam sa nekom ludom pretpostavkom da uz sposobnog roditelja (u poslu), raste sposobno i razumno dijete.
Slazem se, ne po svaku cijenu, ali ako si TI dijete odgojio ispravno, ne vidm razlog da ono bude razmazeno, jadno i nesposobno. Znaci, opet, mamina i tatina greska. I jasno, treba mu dati do znanja da nista nije vjecno, pa tako ni njihov porodicni posao. Moze propasti.
Djevojka koja je pocela pricu roditelja-sefova, iskazuje da svekar i sverva imaju odnos kao da su ONI vjecni, ne dajuci djeci priliku da pokusaju malo sami.
onaona, kome bi prepisala lokal? Komsiji? Kolegi? Sve je u igri ako je dijete nesposobno i NIJE VOLJNO da nastavi posao.
Ako imas, pomenuste, piceriju. I sina koji se od, lupam, petnaeste godine bavi po piceriji, sam narucuje paradajz u konzervi, sam posluzi goste, sam se obaveze da sredi pazar uvece. I tako do njegove, opet lupam 20. I zanima ga to. A mama i tata vec imaju po nekih 50. Da li ce sinu reci da po svaku cijenu zavrsi, recimo , pravo, da bi mu oni prepisali piceriju. Mislim da se nismo bas razumjeli.
Posto sam sa svojih tek navrsenih 20, finansijski samostalna, mogu reci da nisam tipicno balkansko, js manje socijalisticko dijete koje ide redom - osnovna, srednja, faks, posao, udaja. Meni je sve islo uporedo, preklapalo se. Ne kazem daje ispravno za sve, ali je u mom slucaju bas na mjestu. Otvaram turisticku agenciju. da bih sredila papire necu juriti advokata. Pitacu tatu, sta mi treba. Ako jednom budem organizovala turu u npr. London, da casticu roditelje odlaskom u London, na njihovu godisnjicu braka jer su tamo isli za medeni mjesec.
Nisam za da dijete bude zavisno od roditelja. Ali u slucaju baby84, definitivno jeste. Ne zovemo li samostalnim onoga ko nakon, dalekobilo, smrti recimo oca, preuzme sve na sebe. Ili je on razmazeni nasliednik i trebalo je da sam krene.
Da se razumijemo - umrla bih ako bih dopustila da pored mog posla, trazim dodatke od roditelj. Dzeparac, sta li? I popi*dila bih ako bi oni neprekidno isli i stekali se uz sve sto steknem. Ali ako su u krizi, rado cu pozajmiti novac. Ne pokloniti, ni traziti da mi bude poklonjen. Pozajmiti. Radije od njih nego od stranca.
Mama mi je kupila farmerke. Onako, nasla, dopale joj se. Kupila mi je poklon. I ja volim dadarujem, pa ne trazim priliku i razlog.
Uvijek sam bila distancirana od roditelja (vjerovala ili ne). Nikada maza i mezimce. Sa 13 godina sam ponudila tati da zamienim bolesnu radnicu. Za novac, a ne za gnjecave primjedbe "kako je zlatna". Uradila bih i dzabe, samo bez primjedbi tog tipa.
Obaveza je roditelja da me postave na noge. Ucinili su, rano, kasno ili na vrijeme. Ako imam problem (pred odlazak na put mi je blokirala kerditna kartica, od koga cu da trazim lovu, dok banka ne sredi problem?), pomoci ce mi, ne moram to da trazim. Ako imaju problem, pomoci cu ja njima. I to je ono stoje neka obaveza.
A slazem se i nisam u fazonu - pazi ga, mazi ga, uvijek mu pozajmi (dodjem ti) ako treba jer je familija. Jok. Radije prijatelju ili Djecjem domu. Familiju volim, onu koju volim kao ljude iniodkoga nista ne trazim i ne zelim da oni traze. Ali moji rdtelji zive u istom gradu (koji je vrlo mali - samo jedan semafor!) i naravno da cemo se naci jedni drugima.
Sad sam junacki razvukla, ali sta mogu.
Ako imas, pomenuste, piceriju. I sina koji se od, lupam, petnaeste godine bavi po piceriji, sam narucuje paradajz u konzervi, sam posluzi goste, sam se obaveze da sredi pazar uvece. I tako do njegove, opet lupam 20. I zanima ga to. A mama i tata vec imaju po nekih 50. Da li ce sinu reci da po svaku cijenu zavrsi, recimo , pravo, da bi mu oni prepisali piceriju. Mislim da se nismo bas razumjeli.
Posto sam sa svojih tek navrsenih 20, finansijski samostalna, mogu reci da nisam tipicno balkansko, js manje socijalisticko dijete koje ide redom - osnovna, srednja, faks, posao, udaja. Meni je sve islo uporedo, preklapalo se. Ne kazem daje ispravno za sve, ali je u mom slucaju bas na mjestu. Otvaram turisticku agenciju. da bih sredila papire necu juriti advokata. Pitacu tatu, sta mi treba. Ako jednom budem organizovala turu u npr. London, da casticu roditelje odlaskom u London, na njihovu godisnjicu braka jer su tamo isli za medeni mjesec.
Nisam za da dijete bude zavisno od roditelja. Ali u slucaju baby84, definitivno jeste. Ne zovemo li samostalnim onoga ko nakon, dalekobilo, smrti recimo oca, preuzme sve na sebe. Ili je on razmazeni nasliednik i trebalo je da sam krene.
Da se razumijemo - umrla bih ako bih dopustila da pored mog posla, trazim dodatke od roditelj. Dzeparac, sta li? I popi*dila bih ako bi oni neprekidno isli i stekali se uz sve sto steknem. Ali ako su u krizi, rado cu pozajmiti novac. Ne pokloniti, ni traziti da mi bude poklonjen. Pozajmiti. Radije od njih nego od stranca.
Mama mi je kupila farmerke. Onako, nasla, dopale joj se. Kupila mi je poklon. I ja volim dadarujem, pa ne trazim priliku i razlog.
Uvijek sam bila distancirana od roditelja (vjerovala ili ne). Nikada maza i mezimce. Sa 13 godina sam ponudila tati da zamienim bolesnu radnicu. Za novac, a ne za gnjecave primjedbe "kako je zlatna". Uradila bih i dzabe, samo bez primjedbi tog tipa.
Obaveza je roditelja da me postave na noge. Ucinili su, rano, kasno ili na vrijeme. Ako imam problem (pred odlazak na put mi je blokirala kerditna kartica, od koga cu da trazim lovu, dok banka ne sredi problem?), pomoci ce mi, ne moram to da trazim. Ako imaju problem, pomoci cu ja njima. I to je ono stoje neka obaveza.
A slazem se i nisam u fazonu - pazi ga, mazi ga, uvijek mu pozajmi (dodjem ti) ako treba jer je familija. Jok. Radije prijatelju ili Djecjem domu. Familiju volim, onu koju volim kao ljude iniodkoga nista ne trazim i ne zelim da oni traze. Ali moji rdtelji zive u istom gradu (koji je vrlo mali - samo jedan semafor!) i naravno da cemo se naci jedni drugima.
Sad sam junacki razvukla, ali sta mogu.
gudajoka
Primećen član
- Poruka
- 583
Mislim da je najvise do nas dece da li cemo ih pustiti da nam se petljaju u zivote ili ne, kako je vec neko gore rekao. Ima roditelja svakakvih,neki nas puste da zivimo svoj zivote neki bi da nas stite i od sebe samih. Na nama je da budemo jaki i da ih postavimo na svoje mesto. Ja imam izuzetno dominantnog oca a moj muz majku, da sam im dozvolila da nam se mesaju u zivote vec odavno bismo bili ili ludi ili razvedeni.
Njegova majka nam je u pocetku pokusavala diktirati kako da trosimo svoj novac, da previse trosimo na garderobu, pa previse na izlaske, pa... dok ja nisam svom muzu rekla (ne njoj, nego njemu jer on treba da je otkaci, a ne ja) da ja svoj novac nisam ukrala niti mi ga je neko poklonio, vec sam ga posteno i tesko zaradila i trosicu ga kako ja hocu. On joj je to preneo i tu se zavrsila prica na tu temu. Dobro imam ja s njom i drugih problema, ali o tom po tom.
Isto tako nam je moj otac dao neki veci iznos za kupovinu stana a onda kad smo ga uzeli poceo da pametuje kako bi ga trebali opremiti. E onda sam ju lepo saopstila da mu pare niko nije trazio, ako ih nam je poklonio ne znaci da ima pravo da raspolaze sa stanom. Ako tako nastavi ja cu mu pare vratiti ili prepisati stan na njega, smao nek nas ostavi na miru. I vise se nije mesao, vidim da grize usnu da bi nesto rekao ali cuti.
I tako znaci samo ih treba drzati na distanci, sto kod nas ocigledno radim samo ja. Moj muz nikad ne bi sam rekao mami da odj.be, ali sva sreca pa je toliko normalan da bar prihvati moje misljenje i prenese ga gospodji majci. Koja je opet sva sreca pa manje-vise normalna, pa shvati da treba da cuti.
Njegova majka nam je u pocetku pokusavala diktirati kako da trosimo svoj novac, da previse trosimo na garderobu, pa previse na izlaske, pa... dok ja nisam svom muzu rekla (ne njoj, nego njemu jer on treba da je otkaci, a ne ja) da ja svoj novac nisam ukrala niti mi ga je neko poklonio, vec sam ga posteno i tesko zaradila i trosicu ga kako ja hocu. On joj je to preneo i tu se zavrsila prica na tu temu. Dobro imam ja s njom i drugih problema, ali o tom po tom.
Isto tako nam je moj otac dao neki veci iznos za kupovinu stana a onda kad smo ga uzeli poceo da pametuje kako bi ga trebali opremiti. E onda sam ju lepo saopstila da mu pare niko nije trazio, ako ih nam je poklonio ne znaci da ima pravo da raspolaze sa stanom. Ako tako nastavi ja cu mu pare vratiti ili prepisati stan na njega, smao nek nas ostavi na miru. I vise se nije mesao, vidim da grize usnu da bi nesto rekao ali cuti.
I tako znaci samo ih treba drzati na distanci, sto kod nas ocigledno radim samo ja. Moj muz nikad ne bi sam rekao mami da odj.be, ali sva sreca pa je toliko normalan da bar prihvati moje misljenje i prenese ga gospodji majci. Koja je opet sva sreca pa manje-vise normalna, pa shvati da treba da cuti.
Drage moje,
Zamislite mene koja sam zivela od dvanaeste samo sa bratom, a posle upala u porodicu edipovca.Blagi uzas! Ja i edipovac-ne spojivo...Necu navoditi sta mi se sve desavalo,jer sam trudna i necu da se potresam,ali mnogo toga loseg me zadesilo od samog pocetka.
Jednostavno, bila sam kriva jer ga volim(sto je njegova mama i sama izjavila prilikom neke rasprave,da je nervira sto stalno ponavljam:volim ga, volim ga,volim ga), zatim mu je rekla jednog jutra da zena coveka moze totalno da "okrene" itd...
Na kraju svih mojih lupanja glavom o svemu tome, shvatila sam da je samo ON krivac za sve, jer neume da postavi stvari na svoje mesto.On je u svemu tome nesposoban i izgubljen.Ali,kako mi je,tako mi je,bar za sada.Potrudicu se da otkuliram sve to,jer trenutno zivimo odvojeno i retko smo zajedno, ali me plasi situacija kada budem dobila dete.Ona se vec sprema da dodje, a mi je ne mozemo odbiti jer je nedavno ostala sama,bez muza...
Zamislite mene koja sam zivela od dvanaeste samo sa bratom, a posle upala u porodicu edipovca.Blagi uzas! Ja i edipovac-ne spojivo...Necu navoditi sta mi se sve desavalo,jer sam trudna i necu da se potresam,ali mnogo toga loseg me zadesilo od samog pocetka.
Jednostavno, bila sam kriva jer ga volim(sto je njegova mama i sama izjavila prilikom neke rasprave,da je nervira sto stalno ponavljam:volim ga, volim ga,volim ga), zatim mu je rekla jednog jutra da zena coveka moze totalno da "okrene" itd...
Na kraju svih mojih lupanja glavom o svemu tome, shvatila sam da je samo ON krivac za sve, jer neume da postavi stvari na svoje mesto.On je u svemu tome nesposoban i izgubljen.Ali,kako mi je,tako mi je,bar za sada.Potrudicu se da otkuliram sve to,jer trenutno zivimo odvojeno i retko smo zajedno, ali me plasi situacija kada budem dobila dete.Ona se vec sprema da dodje, a mi je ne mozemo odbiti jer je nedavno ostala sama,bez muza...
sheva7
Zainteresovan član
- Poruka
- 121
Nije valjda edipovac?! Ej ovaj mm bas nesto i ne gotivi svoju kevu!
Prirodno je da roditelja zanima zivot njegovog djeteta. Mislim, do juce je bio u potpunosti odgovoran za njega, a sad odjednom, ne moze nista da zna.
Normalni roditelji ce interesovanje ograniciti na pitanja o dnevnom zdravlju i razumijevanje ako dijete nadje za shodno da mu se pozali. Oni "drugi", ostaju dovijeka djetinjastiji od svojih unucica i pokusavaju da sebi daju presudni znacaj u svemu sto se desava njihovoj djeci. Ma, sto djeci? Ciejlom svijetu. Trpaju sebe u centar pozicije, zanemaruju cinjenicu da je to dijete (od 30 godina), posebna jedinka i da zeli svoju individualnost.
Strasno je da muskarac cvili i kezi se kada mamica sprovodi pravdu, a niko je nizasta ne pita. Roditelje treba postovati, ali i ocekivati da oni postuju nas!
Normalni roditelji ce interesovanje ograniciti na pitanja o dnevnom zdravlju i razumijevanje ako dijete nadje za shodno da mu se pozali. Oni "drugi", ostaju dovijeka djetinjastiji od svojih unucica i pokusavaju da sebi daju presudni znacaj u svemu sto se desava njihovoj djeci. Ma, sto djeci? Ciejlom svijetu. Trpaju sebe u centar pozicije, zanemaruju cinjenicu da je to dijete (od 30 godina), posebna jedinka i da zeli svoju individualnost.
Strasno je da muskarac cvili i kezi se kada mamica sprovodi pravdu, a niko je nizasta ne pita. Roditelje treba postovati, ali i ocekivati da oni postuju nas!
Ma to samo i ocekujem,neko postovanje u granicama normale.Ne neko pilkenje,ne to,jednostavno znati sta se sme reci,a gde treba ostati suzdrzan...Medjutim ova moja ne preza,posto je videla da ma koliko ona lupala gluposti i vredjala,on je na njenoj strani.A ona uhvatila maha, pa daje sve sebi za pravo.Ne zelim da se svadja sa njom, ne zelim da je odbaci,ali jedino sto ocekujem od njega je da joj lepim objasni da ne treba da razgovara tako sa mnom i da sam ja zena koju je on izabrao za zivot.Medjutim,on to ne ume.A ako se ja branim sama(jer sta mi drugo preostaje),on pred njom pukne na mene i kaze da se tako ne razgovara sa starijom osobom,sa njegovom mamom.U pocetku je postavljala pitanje bebe i stalno govorila da dvoje ako ne zele zajedno bebu ne treba da budu zajedno i kada sam joj se ja na najlepsi moguci nacin obratila i rekla:Kevo,ne brini bice i to,ali ne mogu dozvoliti da nam ti izdrzavas bebu", ona je odgovorila"Mozda ce se snajka uvrediti,(ali ona mora da kaze i boli je sto ce se snajka uvrediti) BOLJE DA IZDRZAVAM TROJE, NEGO DVOJE JALOVIH".Uostalom ne interesuje me".Treba li da napisem da on na to nije reagovao...strasno.Sada kada sam trudna, cudi se kako se to danas ide svaki mesec kod ginekologa i da je to preterivanje.Pa zaboga,neka cobanica iz njenog rodnog sela se skoro porodila,a nijednom nije posetila doktora i rodila dete,hvala Bogu,zivo i zdravo i nista mu ne fali.Pa dobro, ajde onda da se vratimo u doba pecinskih ljudi, jer su i tada zene radjale zdravu decu.Mislim,sta reci? Kako otkulirati sve to???
@zjaka
stvarno ti je tesko, ocigledno je da ti je svekrva baksuz al sad se nemoj nervirati, budi lukava i polako okreci muza ka sebi i vasoj bebi
stvarno ti je tesko, ocigledno je da ti je svekrva baksuz al sad se nemoj nervirati, budi lukava i polako okreci muza ka sebi i vasoj bebi
"Znate, pošto je to moje dijete i ja ga u sebi nosim i ja ću da ga rađam, mislim da bi bilo zgodno da ja brinem hoću li ici kod ginekologa ili roditi na livadi, postovana gospoja mamomogamuza..."
baki, zvuci lako tako kad kazes, ali ovo je bas suludo. Em je zena bakzuz, em je njen muz na maminoj strani trebalo ne trebalo.
Ja mogu imati promjedbe da zivot moje svekrve, ali sigurno necu to nabacivati muzu "ona ovakva, ona onakva...". I tako smo dobri. A ako bi krenula direktno na mene... Nemam pojma, ali sam uvjerena da bi moj muz tome stao na put jer to cini u svemu, kda je potrebno.
Reci muzu da te vrijedja kad ti kaze da si "jalova", da ti meta sto se mjesa i to uvrijedljivo u tvoje intimne stvari, da se smatras omalovazenom i podcijenjenom... I da ne mozes vise tako. Na kraju krajev, u drugom stanju ti treba odmor i dobro raspolozenje, a ne neprekidne sekiracije oko glupih komentara. Mozda tako DIREKTNO shvati.
Ako nece on, pa odyebi je na finjaka.
"Bas lijepo sto jos ima zena koje tako drze trudnocu. Mi smo bas zdrava nacija! Ali ja zelim da budem sigurna i zelim da budem u toku. Uz to, ja nisam cobanica..."
"Steta sto vam se ne dopada moj npr. duks. Mislim da mi super stoji, svi su odusevljeni. ALi u redu je, ipak je medju nama neki generacijski jaz... Malo dublji."
Sa njom ne ides direktno nek je otkacis kroz "cile mile" foru, da poslije pola sata skopca da si joj rekla da je matora seljanka i da nije morala da dolazi od ovaca.
( Ni na koji nacin ne vrijedjam seoske radnike i ljude koji tako zive, samo ne treba ni djecu iz grada da vrijedjaju takvim opaskama. Vrlo postujem poljoprivrednike, da se neko ne uvrijedi)
baki, zvuci lako tako kad kazes, ali ovo je bas suludo. Em je zena bakzuz, em je njen muz na maminoj strani trebalo ne trebalo.
Ja mogu imati promjedbe da zivot moje svekrve, ali sigurno necu to nabacivati muzu "ona ovakva, ona onakva...". I tako smo dobri. A ako bi krenula direktno na mene... Nemam pojma, ali sam uvjerena da bi moj muz tome stao na put jer to cini u svemu, kda je potrebno.
Reci muzu da te vrijedja kad ti kaze da si "jalova", da ti meta sto se mjesa i to uvrijedljivo u tvoje intimne stvari, da se smatras omalovazenom i podcijenjenom... I da ne mozes vise tako. Na kraju krajev, u drugom stanju ti treba odmor i dobro raspolozenje, a ne neprekidne sekiracije oko glupih komentara. Mozda tako DIREKTNO shvati.
Ako nece on, pa odyebi je na finjaka.
"Bas lijepo sto jos ima zena koje tako drze trudnocu. Mi smo bas zdrava nacija! Ali ja zelim da budem sigurna i zelim da budem u toku. Uz to, ja nisam cobanica..."
"Steta sto vam se ne dopada moj npr. duks. Mislim da mi super stoji, svi su odusevljeni. ALi u redu je, ipak je medju nama neki generacijski jaz... Malo dublji."
Sa njom ne ides direktno nek je otkacis kroz "cile mile" foru, da poslije pola sata skopca da si joj rekla da je matora seljanka i da nije morala da dolazi od ovaca.
( Ni na koji nacin ne vrijedjam seoske radnike i ljude koji tako zive, samo ne treba ni djecu iz grada da vrijedjaju takvim opaskama. Vrlo postujem poljoprivrednike, da se neko ne uvrijedi)
mrkwica
Obećava
- Poruka
- 55
sve je pocelo kada je njen sin dobio odlican posao. gospodji su se tada pojavile razne zdravstvene tegobe kao sto je visok krvni pritisak (sto je posledica velike telesne tezine). onda je skoro svaki dan pocela da odlazi kod lekara i da pred svojim sinom uzima tablete kao da su bombone. tada je moja veza pocela da se raspada. sve manje smo se vidjali ali i culi telefonom. ponekad i po 5 dana nismo se culi jer je ona zahtevala da on bude kod kuce jer kao moze odmah da umre. onda je prestala da radi kucne poslove sto znaci da su njen sin i njen muz morali sve da obavljaju. onda je pocela da me bez razloga zove na mobilni i da mi naredjuje da dodjem po svoje stvari koje se nalaze kod njenog sina i da dodjem kad on nije kod kuce. posle nekog vremena je dobila sluzavku koja je celi dan kuvala i sluzila je. od njenog sina sam trazila samo da pocnemo ziveti zajedno u iznajmljenom stanu za koji bih ja placala kiriju, ali on nije hteo da ostavi svoju mamu. naravno da nisam imala nikakav komentar. posle dva meseca gluposti raskinuli smo. i na kraju shvatila sam da je bolje sto je tako ispalo.
muskarac koji ne moze da se odvoji od roditelja sigurno ne moze da stvori sebi normalnu porodicu.
muskarac koji ne moze da se odvoji od roditelja sigurno ne moze da stvori sebi normalnu porodicu.
Hvala vam puno na razumevanju i savetima! Situacija je stvarno uvrnuta, i da mi je neko rekao ranije da ce mi se takve stvari desavati , ne bih mu verovala.Ali,sta je, tu je,izboricu se vec nekako.Samo me plasi kad beba dodje,da ne preuzme za sve ona inicijativu,posto ona sve najbolje zna....E,tu ce vec biti gadno,osecam..
- Poruka
- 629
Nece, ne boj se. Ako ima osecanja prema sinu kakva ima posto mu zagorcava zivot, ni prema unucetu nece nesto da se "pretrgne". Ne kazem da nece voleti unuce, samo sumnjam da ce preuzimati inicijativu. Budi mudra pa ako ti ponudi pomoc, a ti nemoj da joj trazis pomoc oko bebe, vec joj kazi da ti rasiri i opegla pelena, opere bebine stvari koje su finije i nisu za masinu, itd. Sve ce doci na svoje mesto samo treba vremena.zjaka:
gudajoka
Primećen član
- Poruka
- 583
Mirka je u pravu probaj da je drzis sto dalje od bebe, mada ce to biti jako tesko. Babe totalno izlude kad dodje unuce i misle da sve znaju bolje od tebe, kao othranile su svoje pa znaju i tvoje. To mozda i logicno zvuci, ali ja ne mogu da im objasnim da je od onda proslo 20-30 god i da su se mnoge stvari promenile. Meni su se odnosi puno pogorsali i sa mojom i sa njegovom mamom otkad se mala rodila. Nisam bas tolerantan tip koji moze da iskulira komentare tipa: ne mislis da bi je trebala bolje obuci, nisam sigurna da bi joj to trebala dati da jede, itd... Samo je to sve nekako lakse sa sopstvenom mamom koju mozes otkaciti, a svekrvi ne smes nista reci. Elem, ne znam u kom momentu sam ja moju otkacila, mora da je bilo skroz spontano, ali ne usudjuje se vise da komentarise previse. Znaci moras je staviti na svoje mesto saljivim komentarima tipa: e bako bako davno je to bilo, danas su deca drugacija, ili: ma joj ja najvise volim kad vi njoj ispeglate pelene, to bolje radite od mene, a ja cu je presvuci... Ja se obicno sluzim tim diplomatskim odgovorima (i po kojim zlobnim pogledom) i ako je dovoljno pametna - shvatice. To sto se ja zderem iznutra, nema veze, vazno da ona ne vidi jer ce jos vise navaljivati samo da me iznervira.
I tako, moj savet je diplomatija i nikad, ali nikad, nista lose njemu protiv njegove mame. Ja sam tek sad posle 8 god zajednickog zivota pocela da pravim male, saljive komentare na racun gospodje mame, ali veoma pazljivo da se iz toga ne vidi nikakva zloba. A sam bog zna da je ne volim. Dok dodjes do te faze da mozes da komentarises sluzi se alegorijama, insinuacijama i svim ostalim zenskim oruzjem da ga preuzmes pod svoj uticaj. Jer u stvari se sve to svodi na borbu uticaja, ako nije pod tvojim, pod njenim je i drugog nema.
Mali primer. Moja svekrva je znala da bane nepozvana kod nas u pocetku. Onda sam ja saljivo uz kaficu vise puta, uvek u kontekstu neke druge price, nabacila kako su se kod nas u kuci uvek najavljivali gosti i kako je meni jaaako neprijatno da mi neko bane, jer bozemoj moze mi biti nered u kuci. I shvatila je.
I tako sam se ja raspisala, bolje da se zaustavim
I tako, moj savet je diplomatija i nikad, ali nikad, nista lose njemu protiv njegove mame. Ja sam tek sad posle 8 god zajednickog zivota pocela da pravim male, saljive komentare na racun gospodje mame, ali veoma pazljivo da se iz toga ne vidi nikakva zloba. A sam bog zna da je ne volim. Dok dodjes do te faze da mozes da komentarises sluzi se alegorijama, insinuacijama i svim ostalim zenskim oruzjem da ga preuzmes pod svoj uticaj. Jer u stvari se sve to svodi na borbu uticaja, ako nije pod tvojim, pod njenim je i drugog nema.
Mali primer. Moja svekrva je znala da bane nepozvana kod nas u pocetku. Onda sam ja saljivo uz kaficu vise puta, uvek u kontekstu neke druge price, nabacila kako su se kod nas u kuci uvek najavljivali gosti i kako je meni jaaako neprijatno da mi neko bane, jer bozemoj moze mi biti nered u kuci. I shvatila je.
I tako sam se ja raspisala, bolje da se zaustavim
Ja sam se prema mojoj svekrvi postavila kao cerka a zauzvrat sam sve i svasta prezivela i dozivela pored nje.To je jedna malogradjanka koja nije htela ni 1 unuce da izvede iz bolnice.Cerki je brak rasturila i nama je pokusala ali nije joj uspelo.Sada zivimo daleko od njih i prevrne mi se zeludac kad je cujem preko tl i kad mi kaze kako joj ne dostaju unucici a nikada ih nije ni na pola sata pricuvala.Gde god sam morala da idem vukla sam ih sa sobom.To je zena koje svoje probleme resava kod vracara i sve sto joj one kazu to je za nju najveca istina i po tome se vodi.To je zena tj porodica kojoj nikada niko u kucu ne ulazi niti negde idu.Svi im zavide i ljubomorni su na njih i rade im o glavi.Puna je mrznje prema svima i samo uvek nekoga ogovara i uvek je ona neka zrtva.Ma uzas jedan kad sam usla u tu porodicu ni jednom se nisam osecala srecno,nasmejano....Moj suprug je svestan mana svojih roditelja ali ih voli sto je i normalno ipak su mu roditelji iako su mu 1000 puta zivot zagorcali uvek je prelazio preko nekih stvari za koje ja mozda i ne bih ,ne znam nisam iz takve porodice pa ne znam kako bih reagovala.Sve u svemu mogu da kazem da IMAM NAJGORU SVEKRVU NA SVETU I NEKA JOJ BOG OPROSTI ZA SVE SPLETKE I LOSE STVARI KOJE JE RADILA.Ja je ne mrzim samo je iz dubine duse zalim!!!!