@Бесмртна,
Пошто сам имао времена,мислио сам да се мало дубље позабавим анализом двема твојим тврдњама:
1.Да се учење о Богу као Светој Тројици почело уводити тек 325.године на Првом Васељенском Сабору,
2.Да учење о Светој Тројици нема потпору у Светом Писму.
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=15313454&postcount=175
1.Насупрот овој твојој тврдњи,историја нам говори нешто потпуно супротно.Она нам сведочи да је учење о Светој Тројици постојало међу првим хришћанима много раније пре Првог Никејског Сабора.А да бих ти то доказао,послужићу се делима хришћанских писаца из 2.века.Пођимо пре свега од Атинагоре Атинског и његовог дела
Молба за хришћане где је вера у Свету Тројицу јасно изражена:
„Ко се не би чудио томе што атеистима зову оне који поштују Бога Оца,Бога Сина и Духа Светога и који уче о Њиховом јединству у сили и Њиховој различитости у поретку.“Затим даље каже да хришћани „теже само ка томе да упознају Бога и Његовог Логоса,да познају јединство Оца и Сина и какво је општење Оца са Сином,ко је Дух,у чему се састоји јединство између Њих Тројице,Духа,Сина и Оца,а у чему је Њихова разлика у томе јединству...Син Божији јесте Логос Очев као Његова идеја и дејствујућа сила.Јер по Њему и кроз Њега је све створено,пошто су једно Отац и Син.А пошто је Син у Оцу и Отац у Сину,по јединству и сили Духа,то је онда Син Божији Ум и Логос Оца.Син је први изданак Оца,али Он није у времену почео да постоји-није створење,јер,пошто је Бог вечни Ум и вечно логосан,Он је у Себи од почетка имао Свој Логос...Дух Свети исходи од Оца,као сунчев зрак излива се из Њега и враћа се ка Њему“.
Ово дело,
Молбу за хришћане,Атинагора је упутио царевима Марку Аурелију и Комоду,његовом сину,крајем 176. или почетком 177.године.
Споменуо бих такође и Игнатија Богоносца(пострадао 106.)који каже:
„Тако је Господ послао апостоле да уче међу свим народима,заповедивши им да крштавају у Уме Оца и Сина и Светога Духа,не у једну личност која има три имена,нити у три личности које су се оваплотиле,него у Тројицу који имају исту славу“.
Следећи ранохришћански писац који јасно изражава веру у Свету Тројицу јесте Теофило Антиохијски(?-181.),који о томе говори у својим
књигама Автолику:
„Она три дана, који су били пре стварања небеских светила,јесу слика Тројице-Оца,Његовог Логоса и Његове Премудрости“.
Овде је Теофило реч Премудрост употребио у односу на Духа Светога,али се на другим местима у овом делу та реч односи на Бога Сина.
Такође је вера у Свету Тројицу изражена у делима Јустина Филозофа(100/110-165.) и Иринеја Лионског(140/145-202.).
Насупрот свему овоме,ја бих волео да ми ти или неко други покаже ранохришћански текст(као напред наведени)у којем се на пример,тврди да је Свети Дух само сила Божија.Таквог дела колико сам ја упућен-нема.
Препоручио бих ти и да прочиташ
Посланицу Диогнету(написана вероватно 124. од стране Кодрата) и
Фрагмент о васкрсењу од Светог Јустина Мученика(пострадао 165.),који представљају аутентично сведочанство о веровању првих хришћана у бесмртност душе.Такође се у делима ова два писца налазе и прва писана сведочанства о поштовању Деве Марије.
Дакле,будући да сви ови наводи потичу много раније пре Првог Никејског Сабора,твоја тврдња да се вера у Свету Тројицу почела уводити тек у 4.веку, није тачна.
2.Друга твоја тврдња да се израз „Света Тројица“ не помиње нигде у Светом Писму је потпуно тачна.Реч „Света Тројица“, није библијски израз већ богословски.Но,иако се тај израз не помиње у Библији то не значи да Библија уопште не говори о Светој Тројици.У Библији се нигде не помиње ни реч морал нити религија,па ипак,било би бесмислено тврдити да нам Библија не излаже некакву религију,или да не зна за морал.Тако стоји ствар са Светом Тројицом.Сам израз не постоји,али постоје библијска излагања о Светој Тројици.Да погледамо прво шта нам Стари Завет говори о овој Тајни.
Библија нас обавештава да је Бог сва створења пре човека створио Својом речју:
„Рече Бог:нека буде светлост...“, „Рече Бог:нека пусти Земља из себе траву...“, „Рече Бог:нека врве по води душе живе...“ итд.А за стварање човека Библија нам пружа нову слику.Не пише:
„Рече Бог: нека се појави човек...“,него:
„Рече Бог:да начинимо човека по Своме обличју,као што смо ми...И створи Бог човека по обличју Своме...“(Пост. 1,3-27).
Ево једне Божије изјаве још одређеније.После Адамовог греховног Пада
„рече Господ Бог:ето човек поста као један од нас,знајући шта је добро,а шта зло“(Пост. 3,22).
Каква је то овде чудна мешавина једнине и множине?Бог говори о Себи „Ми“,дакле у множини,а делује у једнини: „рече“, „створи“,и чак „један од нас“.С киме се то Бог саветује и договара да створи човека?Неки говоре да се ту Бог обраћа анђелима.Међутим,анђели нису учествовали у стварању човека.Стварање је исључиво Божије дело.Такође постоји тврдња да ту Бог Себи у смислу почасти говори „Ми“,као што су то чинили владари.Пре свега Бог није сујетан па да Му је потребно да велича Сам Себе.Сем тога у Мојсијево доба ни владари нису себи говорили у смислу почасти „Ми“.
Остаје једино логично објашњење да је Бог једна суштина у којој има више Лица.Не знамо додуше колико,али их сигурно има више од једног.То је прва праслика Свете Тројице,али поред ње постоје и друге које о томе говоре много одређеније:
Визија пророка Исаије- Пророк Исаија нам описује своју визију небеског света коју је доживео:
„Године кад умре Цар Озија видех Господа где седи на престолу високу уздигнуту,и скут Му испуњаваше цркву.И серафими стајаху више Њега и сваки имаше шест крила...и викаху један другоме:Свет,Свет,Свет је Господ над војскама;пуна је Земља славе Његове“(Ис. 6,1-3).Очигледно је да су серафими трократним узвиком „Свет“ хтели да искажу славу Господњу.Но,зашто баш трипут?Зар није било довољно једанпут?
Начин благосиљања у Старом Завету- Тај начин сам Бог саопштава преко Мојсија:
„Реци Арону и синовима његовим и кажи:овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им:да те благослови Господ и да те чува.Да те обасја Господ лицем Својим и буде ти милостив.Да Господ обрати лице Своје к теби и даде ти мир“(Бр. 6,23-25).
Пошто је Јахве један једини,зашто се Његово Име приликом благослова спомиње баш трипут?Зар није довољно једанпут?И зашто баш трипут,а не двапут или више пута?
Аврамово гостопримство-Најизразитија слика Свете Тројице у Старом Завету јесте управо тај догађај.
„После му(Авраму) се јави Господ у равници Мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.Подигавши очи своје погледа и гле,три човека стајаху према њему.И угледавши Их пође Им у сусрет испред врата шатора свога, и послони Им се до земље и рече:Господе,ако сам нашао милост пред Тобом немој проћи слуге Свога“(Пост. 18,1-3).Аврам види пред собом три путника,а обраћа им се као једном: „Господе“.
Док је у Старом Завету Тајна Свете Тројице само назначена,она је потпуно откривена у новозаветним списима:
„Дух Свети доћи ће на тебе и сила Вишњега осениће те,зато и Оно што се роди биће свето и назваће се Син Божији“(Лк. 1,35);
„Јер је троје што сведочи на небу:Отац,Логос(Реч) и Свети Дух, и ова Тројица су једно“(1-Јн. 5,7).
„А догоди се када се беше крстио сав народ,и када се Исус крстио,док се Он мољаше Богу,отвори се небо.И сиђе на Њега Дух Свети у телесном облику као голуб,и чу се глас са неба говорећи:Ти си Син Мој љубљени,Ти си по Мојој вољи“(Лк. 3,21-22).Приликом Христовог крштења јавља се цела Света Тројица:Отац је говорио,Син се крштавао,а Дух Свети се приказао у виду голуба.
Затим погледајмо шта је Христос заповедио апостолима пре него што се вазнео са Маслинске горе:
„Идите и научите све народе крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа...“(Мт. 28,19).
Божанство Бога Оца је посведочено бројним примерима из Светог Писма:
„Благодат вам и мир од Бога Оца“(1.Кор. 1,3);
„Један је Бог и Отац свих,Који је над свима и кроза све и у свима“(Еф. 4,6).
Исто се може рећи и за Божанство Исуса Христа који је више пута назван Богом:
„Господ мој и Бог мој“(Јн. 20,28);
„Чији су и оци и од којих је Христос по телу,Који је над свима Бог благословени у векове“(Рим. 9,5).
Сам Христос се на више места изједначавао са Богом Оцем:
„Све што има Отац Моје је“(Јн. 16,15);
„Да сви поштују Сина као што поштују Оца.Ко не поштује Сина не поштује ни Оца Који Га је послао“(Јн. 5,23);
Такође се каже да су јеврејски првосвештеници хтели да Га убију што
„не само што је разрешавао суботу,него што је и Бога називао Својим Оцем,изједначавао се са Богом“(Јн. 5,17-18).
Даље,Дух Свети није никаква сила Божија као што ви кажете,што се и јасно види из следећих примера:
„Али ја сам пун силе од Духа Господњег“(Мих. 3,8).Ако Дух Свети означава силу онда је ова реченица бесмислена.Из ових речи се види да је „сила“ моћ и дејство Духа Господњег,а
не Дух Господњи.Исто то се може наћи и код напред наведеног Атинагоре Атинског који каже да
" је Син у Оцу и Отац у Сину,по јединству и сили Духа...".
„Ко рече хулу на Духа Светога неће му се опростити ни на овоме свету,ни на ономе“(Мт. 12,31-32);
„Ананија,зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?...Ниси слагао људима него Богу“(Дап. 5,3-4).Ако је Дух Свети само сила и енергија бесмислено је рећи да си слагао енергији,или да ко хули на енергију неће му се опростити.Сем тога,јасно је да се овде и Дух Свети назива Богом.
„Дух Свети ће научити апостоле свему“(Јн. 14,26);
„Дух Свети ће упутити ученике на сваку истину“(Јн. 16,13);
„Дух Свети дели дарове свакоме како хоће“(1.Кор. 12,1).-„Како хоће“?Зар безлична сила има вољу?
Из свега напред наведеног да можемо да закључимо како је вера у Свету Тројицу била присутна међу првим хришћанима,и да ј осведочена у Светом Писму.
