SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE

Njihov susret je od samog početka utemeljen na zabludi, govorila je sama sebi. Ana Karenjina, koju je stezala pod rukom, bila je lažna legitimacija kojom je prevarila njega. Stvorili su jedno drugom pakao, iako se vole. To što se vole je dokaz da greška nije bila u njima samima, u njihovim postupcima ili u nestalnosti njihovih osjećaja, već u tome što ne odgovaraju jedno drugom, jer on je snažan, a ona je slaba. Ona je kao ON koji pravi poluminutnu pauzu usred rečenice, kao njena domovina koja zamuckuje, hvata dah i ne može da progovori. Ali upravo onaj ko je slab mora znati da bude jak i otići ako je onaj jaki previše slab da bi mogao povrijediti slabog. ..i otissli su oboje..

mer17.gif
 
Poslednja izmena:
http://2.***************/_moDkM2GCEuQ/SrEK6tT8yCI/AAAAAAAAGSs/uEk1Ffp6mjc/s400/married5.jpg
Nase razmene nežnosti…basnoslovne vrednosti …čista je sreća sudbine
Što se doživljava u momentima krađe slatkih maštanja i duševnih lutanja.?
Kako i čemu lagati,lažnu nadu davati, dal' ima smisla nekome srce lomiti?

Avantura se dogodi, no da li je to cilj nekog maštanja, ako ostane uvreda.
Volim zavučena tamo negde da se prikrivam , slatke požude razabiram, otkrivam
Ljubav se šakom ne deli ko god naiđe, ona se čuva za posebne susrete.
100 razloga je pronašao da priđe mi, otkrije u kojoj galaksiji stanujem.
Zato ludujem, maštam , ne prestajem da nadam se, prenosim kroz stihove.

U početku beše formalni razgovor, možda u sebi prikrivaše dražesne planove
Prekrasno je nekoga zavoleti, a još ako se vrati bumerang, raspali srce u grudima
Doživljava se nepoznata energija, što skakuće na prstima, svetli u očima.

Svako jutro se rasprši na usnama, zatrovano slašću dugog čarobnog davanja
Zašto,baš kad se nešto zavoli , ptica u tuđim rukama, ne želi da peva u grudima.
Nudimo joj isto i slađe semenje samo da na naš prozor doleti, nama se mrvicu posveti.
Al' ne ide, možda na trenutak je čujemo, divimo njenom pevanju, al ne ostaje
Ne ostaje na našem prozoru, da cvrkutom sve oblake rastera , duša je ranjena.
Onda se suze zakotrlja, ne prestaju da ridaju, pritišću kao najoštrije kamenje
Zašto je tamo slađe semenje, kad od tebe ne ceni grumenje ljubavi iskrene.

Al' ljubav je jednostavno nepredvidiva karika, u kojoj ne postoji logika, bez razloga.
Preostaje sanjati, tajnu nadu u sebi održavati ,što žuborom škripeći otvara prozore

Možda… jednog dana se ptica predomisli , opet navrati, pogleda… ipak vredi živeti.:heart:

:heart:
 
Poslednja izmena:
:heart:
Da li sećaš se… mladalačkih ludovanja, igre bez granica.
Brzine kojim smo trenutke trošili, u rizične igre zavlačili.

Naša viđenja okolnih pravila činila se kao zatvorska skupina
Od koje bežašmo čak i u mislima, da trenutke nam ne razori.

Dal Sjećaš se slatkih plodova…svih naših događanja, uživanja.
U svakom trenutku bili obdareni osmehom na usnama.

Da li sećaš se , recitacije pesama, zvuka gitare…
Nepregledna livada slatkih igrica, pune duše, srčanog nemira… lupanja.

Koliko je samo snova protutnjalo našim maštama, hiljade brodova tegljaca
bezbroj luka, u koje smo prečesto svraćali,ribe dozivali.

Svakodnevno sjajne ideje izvirale u nama, znali smo, veza je prekratka.
Od trenutka do trenutka ziveli , beskonačnim noćima izazova.

Tračali za ruke vezani, indijanskim trakama, krv zaljubljenih mešali.
Ispijanje usnama suza radosnica, koliko samo ne zaboravnih razloga.

Teško u jednu kutiju sabiti, sklupčati, sva dražesna duševna preklapanja.
Sada, kad sklopimo oči, naviru slatka sećanja, protutnjalih godina.

Baš juče dok bili smo sasvim mladi, toliko isjevanih pesama, milion razloga.
Toliko divnih melodija duša je popila, toliko divnih trenutaka sećanja.

Nedostatak vremena, ne dirnutih obećanja na policama ostalo… previše .
Bilo je rana i bolova, što ih bujicom sudbina na dušu nanosila, pritiskala.

Pa se upitamo koja je svrha bila življenja, lutanja, bolovanja i smejanja.
Čini mi se da svakog momenta mogu da vratim osmeh u tvojim očima

Kojeg na mene si prenosio, noćima sjale vatrene strasti se otkrivale
Strastvena ljubav preplavljena arogancijom mladosti se šepurila, puna prkosnog ponosa.

Plamenovi pržiše trenutcima, dovodili do ludila, zanosili iznova.
A sad samo uspomene ostale, slike prijatelja nestaju požutele

No trenutci naše opsesne zaraze ….zauvek u duši traziće uz osmehe.
I opet bi, al da može , da sigurno opet bi zajedno šumama lutali

Odvojeni od ljudske pakosti, prepušteni sebi i neprocenjljivoj prirodi.
Još jednom Hvala ti, sećaš li se …nismo uzalud bezvredno vreme potrošili.

U nama je… na momente se slike vrate, dok pomerimo kapke-secanje ono se dogodi
 
Ne, nisi ti kriv
sto si u blizini bio tako daleko
mada cisto sumnjam
da ces ikom biti blizi

Ti stvarno nemas
nikakve veze sa tim
sto vise nikom ne dam
da mi se tako priblizi

Da donosio si stvari koje me vesele
valjda svak dobije ono sto zasluzi
dobro si znao sto me raduje
ali nikad ono sto me rastuzi

Sta me sad pitas sta mi je
sta nisi pitao ranije
sta nisi gledao znakove kraj puta
sad nisam vise ni tuzna ni ljuta
svejedno je

Sta me sad pitas kako si
lopove moje mladosti
puno sam bolje otkad te nema
al' sam i dalje nesretna zena
sretno ti moja bivsa radosti

Mili moj, svaka povjest se ponavlja
pitam se sto nisam starije slusala
nego sam krenula
u krivom smjeru

Opet sam bila nekom
samo orden na reveru
al' to je tako, sve prave ljubavi su tuzne
kako je tek onima koje nisu prave bile

Necu te kleti
i nista ruzno zeljeti
ali nista lijepo na tebe
nece me sjecati

Sretno ti moja bivsa jubavi
zivio ti meni

 
А да је неко рекао да ће све крај нас изумрети
:heart:
423466_360742520625537_100000693755756_1181069_2034855075_n.jpg
да ће сунце престати да греје: пре бисмо веровали,
него да ће твој осмех негде без мога да се смеје,
да ћемо живети опет сваки свој живот празан и мали.*..
Десанка Максимовић
 
Dovuci jednostavne reči
pred moja vrela stopala
i nateraj me da klečim.
Da im se divim i slavim ih.
Možda tada odrastem.
Možda se ipak
i usudim
da ti jednog dana kažem previše (ili sve).
Pustim vino sa usana da poteče
i krvavo crvenu haljinu
obučem za izlazak.
Do tad ću pričati sa jastukom.
Ti ne spavaš na njemu.

Nema te ni danas.
i trešnje u grudima su sve zgaženije.
Otrgo si mi misli od mene same
pa ne znam gde su otišle.
Ali znam da ih niko ne čeka.
A moglo je jednostavnije.

Noći su prekratke za one koji umeju da sanjaju.
A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kožu.
Mirišete posle na njih, nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak.
Nekad se i ne mora buditi.
Dok god imate saputnika.

Šiler


 
Što više ožiljaka imaš, bio si hrabriji pred životom. Tako da je ožiljak ustvari, tvoja pobjeda. Ja bar tako vjerujem. Jer lijepe stvari bole, a život je, bez obzira na sve, lijep. Ljudi koji dolaze i odlaze iz tvog života su također sitni,mali ožiljci,jer nas svako od njih na neki način obilježi.Rijetki s
389537_327981400568316_100000693755756_1096457_1961378038_n.jpg
u oni koji ostanu do kraja,kraj nas. (P.Koeljo).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top