SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE

tumblr_luavvvg4eK1qd7dmlo1_500.jpg
 
2917641523_3.jpg


Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo....

Vasko Popa -Vrati mi moje krpice
 
Poslednja izmena:
Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
3acb01bbe0bf6a7a5d27fafda207937a.jpg

i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimovic
 

Prilozi

  • thumbs_0023054icxy.jpg
    thumbs_0023054icxy.jpg
    24 KB · Pregleda: 1
Gledasmo se danas u cutanju dugom,
pogledi se naši nespokojem spleli,
postajemo tudji možda jedno drugom,
nestajemo a tek što smo se sreli.

Drukcije su danas tvoje oci sjale
i seta se neka u nama sakrila,
nešto tajnovito, neshvatljivo meni,
neda ti da budeš ono što si bila.

Da l' te život vodi nekom stazom drugom,
daleko od mene i od naših snova,
da l' ce želje moje ogrnuti tugom,
cekali te negde neka ljubav nova?

Možda sreca samnom tebi nije sreca,
možda srce traži novo nadahnuce,
al' ti sreža veruj, nece biti veca,
ako mojoj duši ostaviš bezpuce.

A možda ceš jednom, kad se setiš svega,
i ako ce srce drugoga da voli,
priznati u duši:"volela sam njega
i ta ljubav još me opija i boli."

Kad se možda jednom tebi isto desi,
kad shvatiš da svi su snovi porušeni,
možda ce ti dušu dotaci svi gresi,
oprošteni, ali ne zaboravljeni.

I tad ce ti možda u casu osame,
neki dragi stih davne pesme moje,
izmamiti suzu za protekle dane,
za nestale snove i moje i tvoje.

Ti ne placi mila zbog tog što je bilo,
vec zbog onog što je s nama moglo biti,
ne žali za onim što nam se prisnilo,
vec za onim što smo srecni mogli sniti.


Castle_Beckett_Kiss_Manip_by_michygeary.png
 
Песма о верној жени -Чанг Ци

Знали сте да имам мужа,
и поклонили сте ми два сјајна бисера …
Дирнута таквом вашом пажњом,
пришила сам их на блузу од црвене свиле.

У царском парку уздиже се гордо станиште
моје породице;
мој муж је копљаник у Двору блиставе
светлости.

Знам добро да је ваша намера чиста као
небески зрак;
али мој је завет: један муж у животу и смрти.

Враћам вам блиставе бисере - са две сузе,
налик на њих.

Зашто вас нисам упознала
кад још нисам имала
мужа?

Niki-Belucci-picture-Z1G233501_b.jpg
 
Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići

Dobriša Cesarić
 
Kada bi srce imalo ono što voli, duša što je raduje, usne kog žele da ljube, ruke kog žele da miluju, noge kud vole da putuju - život bi bio najljepša pjesma.
Ali i najljepše pjesme imaju kraj. I obično nisu duge. Međutim, ako zaista vrijede - dugo opstaju i pamte se.

Ivo Andric
249615_190661217647771_172104919503401_462068_5536975_n.jpg

 
" Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. SITNICE SU SREĆA. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog " Ivo Andrić
405719_349431158423340_100000693755756_1149292_1563476166_n.jpg
 
JA I JA

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeći od sebe.

Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi nedra.

U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.
Sa strašću bih se požurila

da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se mrakla,
idem ja večno sumorna.

A meni se uvek dopadalo:
kad su ptice kroz noć letele,
kad je lišće tiho opadalo;
424470_387723904578747_100000234222237_1444947_632794286_n.jpg

kad su senke u san sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari duši smetale.

Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove
i radosti moje sve pomutila

Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.

Znam umreću i ostariću:
a nju uvek mladu,
avek žednu bolova
na zemlji ostaviću.
​
​
​
​
​
 
GORAN TADIĆ-PESNIČKA PESMA/

"Pesma nije život, već njegov rez
390002_261309000591231_163673707021428_671330_1722959549_n.jpg
ervni deo,
lepši i tužniji pogled na svet.
Bahatima i besnima nema mesta u pesmi,
njima je mesto u njihovim životima,
bolje od toga nisu zaslužili.
Veći mi je teret bio kamen u ruci, nego onaj na duši,
ne zato što nisam imao dovoljno drskosti da ga bacim,
već zato što mi ga bilo žao da se prlja, kad pogodi cilj. "
 
To je prvi gutljaj iz pehara koji bogovi napuniše iz svetog vrela ljubavi. To je granica između sumjne što srce obrvava i rastužuje i pouzdanja koje ga ispunjava i usrećuje. To je početak poeme duhovnog života i prvo poglavlje romana o pravome čovjeku. To je čvrsta spona koja veže neobičnost prošlosti s bljeskom budućnosti. On dovodi pritajenja osjećanja do pjevanja. To je riječ koju usne izgovaraju objavljujući da srce dospijeva na prijestolje, da je ljubav kraljica i da je odanost kruna. To je nježan dodir, kao kada lahor vrhovima prstiju prelazi preko usana ruže odnoseći sobom dugo slatko uzdisanje i tiho umilno šaputanje. To je početak čudesnog treperenja koje ljubavnike uznosi iz materijalnog svijeta u svijet nadahnuća i snova. To je primicanje cvijeta sase šipkovom cvijetu i miješanje njihovog daha da bi se treća duša rodila.
Ako prvi pogleda liči na sjeme koje boginja ljubavi u polje ljudskog srca baca, onda je prvi poljubac nalik prvome cvijetu na vrhu prve grane na stablu života.

Halil Džubran
:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top