Sve o izboru za predsednika Rusije: Putinova predizborna "maskirovka", opozicija van zemlje i rat kao glavna tema

Koliko će procenata Putin osvojiti na izborima?

  • Manje od 77%

    glasova: 3 18,8%
  • Više od 77%

    glasova: 13 81,3%

  • Ukupno glasova
    16

Straks92

Stara legenda
Moderator
Poruka
77.015

Sve o izboru za predsednika Rusije: Putinova predizborna "maskirovka", opozicija van zemlje i rat kao glavna tema​


Predsednički izbori u Rusiji, zakazani za mart 2024. godine, biće u znaku ne političkog, već dva druga nadmetanja – vojnog u susednoj Ukrajini, u kojoj ruska vojska ratuje već gotovo dve godine, i nadmetanja unutar kremaljske elite, smatraju stručnjaci.

Da će rat u Ukrajini biti glavna tema i izbora i kampanje, svedoči i sam način na koji je dosadašnji predsednik, a verovatno i glavni kandidat za pobedu na sledećim izborima, Vladimir Putin, obznanio svoju predsedničku kandidaturu – na prijemu povodom Dana heroja otadžbine. Na njemu je Putin borcima uručio ordenje Zvezda heroja Rusije, a kada se zvanični deo završio, prema navodima ruskih državnih medija, prišao mu je jedan od ruskih simbola ratovanja u susednoj državi – Artjom Žoga i pitao ga da li će se kandidovati za predsednika, na šta je Putin odgovorio potvrdno.

Simbolika Putinove predsedničke kandidature​

Izbor "sagovornika" koji je Putina naveo da obznani kandidaturu, kao i u slučaju mnogih drugih Putinovih poteza, nije slučajan, već simbolički. Artjom Žoga je komandant bataljona Sparta, jednog od najčuvenijih u separatističkoj Donjeckoj republici. Taj bataljon učestvovao je još od 2014. u brojnim borbama protiv ukrajinske vojske i izlazio kao pobednik iz nekih od najtežih bitaka (Volnovaha, Marijupolj, Debalcevo...). Takođe, Žoga je i otac Vladimira Vohe Žoge, koji je tim bataljonom komandovao pre njega, a koji je poginuo tokom bitke za Volnovahu u martu 2023. i odlikovan je ordenom Heroja Ruske Federacije.
Putinova odluka da na ovaj način objavi predsedničku kandidaturu ukazuje da će njegova kampanja biti usmerena prvenstveno na ratne pobede i "specijalnu vojnu operaciju", kako Kremlj naziva napad na Ukrajinu, te uspehe u njoj koji će biti prikazani javnosti, ma kakva realnost na frontu bude bila. Da bi se unutar Rusije ostvarilo "nacionalno ujedinjenje", sukob u Ukrajini bio bi prikazan, kao što je i sada slučaj na ruskim državnim medijima, ne kao rat protiv susedne zemlje, već protiv celog Zapada, koji vodi "proksi rat" protiv Moskve.
Ta nacionalna homogenizacija protiv spoljnog neprijatelja, te ratni "uspesi", mogu poslužiti kao odlična "maskirovka" za stanje ekonomije, koja je pogođena sankcijama, iako verovatno ne u onoj meri u kojoj su se nadali na Zapadu, ali koja je Putinu bila jedan od glavnih aduta na ranijim izborima, budući da se, bar u velikim gradovima, zahvaljujući prodaji energenata i njihovoj dobroj ceni, znatno popravila u odnosu na devedesete, kada je ovu zemlju pogađala teška ekonomska i finansijska kriza.
Politikolog Mihail Vinogradov u razgovoru za BBC na ruskom smatra da je jedan od zadataka predsedničke kampanje da se sakrije lom u društvu izazvan ratom, pa zato Kremlj forsira temu "ujedinjenja pred neprijateljem".

Totalitarni režim​

Aleksandar Đokić, politički analitičar i nekadašnji docent na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda u Moskvi, kaže da je glavno što se mora razumeti, kada se priča o izborima u Rusiji nakon početka invazije na Ukrajinu, to što je aktuelni politički sistem Rusije totalitaran.
"Dakle, nije više u autoritarnoj fazi, koja je dostigla svoj zenit 2020. godine kada je pokušan atentat na Alekseja Navaljnog, kao glavnog opozicionara, a u Belorusiji bio pokušaj demokratske građanske revolucije. Uvođenjem vojne cenzure, koja podrazumeva totalno ograničenje rada slobodnih medija; zabranom demonstracija, pa i političke delatnosti demokratske opozicije; kao i montiranim političkim sudskim procesima protiv običnih ljudi koji su na nenasilan način protestovali protiv invazije na Ukrajinu i ratnih zločina koje ruska armija tamo čini; ne može biti reči ni o kakvim slobodnim izborima", kaže on.
Prema njegovom mišljenju, predsednički izbori u Rusiji biće kontrolisani poput onih u "jednopartijskom, takođe totalitarnom Sovjetskom Savezu".
"Demokratskim kandidatima će na svaki mogući način biti u praksi onemogućeni i da se kandiduju, a ukoliko nekome od njih to bude dozvoljeno, to će biti samo kao paravan", kaže Đokić.
Da bi pojasnio kakav je karakter Putinovog režima, Đokić povlači paralelu sa vlašću Slobodana Miloševića.

"Politički sistem Slobodana Miloševića, koji se kretao od hibridnog do autoritarnog, bio je u svim svojim fazama znatno slobodniji od totalitarnog političkog sistema Rusije sada. Izbori u sadašnjoj Rusiji su stoga samo gumeni pečat, na kojima će aktuelno rukovodstvo uvek osvajati 90% glasova, kao kod Envera Hodže. Zaista bitno polje političke borbe jeste ono unutar same ruske političke elite, a koja će grupacija pobediti zavisi i od daljeg toka rata u Ukrajini i od ekonomske stabilnosti u Rusiji na duže staze", objašnjava Đokić.

Ustavne reforme i peti mandat​

O izborima se oglasio i Putin, koji se kandidovao kao nestranački kandidat, rekavši da će "Rusija sprečiti bilo kakva strana mešanja, u skladu sa ruskim zakonom". Putin je pozvao sve političke partije u Rusiji da se rukovode nacionalnim interesima u predstojećoj izbornoj kampanji, ali ipak nije odustao ni od ekonomske strane kampanje, najavljujući da će "period velikih projekata i izgradnje za Rusiju".
Na osnovu ustavnih reformi iz 2020. godine, Putin može još dva puta da se kandiduje za šestogodišnji predsednički mandat, iako je bio na toj funkciji od 2000. do 2008. i od 2012. do sada, odnosno biran je četiri puta – 2018, 2012, 2004. i 2000.
TANJUG / AP/Alexander Zemlianichenko

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko
Na prethodnim izborima 2018, Putin je osvojio 77,53 odsto glasova, a prvi pratilac Pavel Grudinin iz Komunističke partije imao je 11,9 odsto glasova, te Vladimir Žirinovski iz LDPR 5,71 odsto.
Putin je na izborima 2012. osvojio 64,35 odsto glasova, dok je kandidat Komunističke partije Genadij Zjuganov imao 17,38 odsto, nezavisni kandidat Mihail Prohorov 8,08, a Vladimir Žirinovski iz LDPR 6,29.

Ko su mogući kandidati​

Na ovogodišnjim predsedničkim izborima, do sada su prihvaćene kandidature Vladimira Putina, koji je samostalni kandidat, kao i kandidata parlamentarnih partija, Leonida Sluckog, Nikolaja Haritonova i Vladislava Davankova. Sluckog kandiduje LDPR pokojnog Vladimira Žirinovskog, Haritonov je kandidat Komunističke partije Rusije, a Vladislava Davankova, potpredsednika Dume, kandiduje pokret "Novi ljudi", koji okuplja liberalne poslanike ruske skupštine, a ta grupa jedina nije glasala za priznavanje nezavisnosti Donjecka i Luganska uoči ruske invazije na Ukrajinu.
Centralna izborna komisija proverava kandidature Sergeja Malinkoviča, lidera Komunista Rusije, Borisa Nadeždina, koga predlaže vanparlamentarna partija "Građanska inicijativa" i opskurne blogerke i samostalne kandidatkinje Rade Ruskih.
Davankov je, inače, iako sam kandidat, potpisom podržao kandidaturu Nadeždina, koga podržavaju i brojni opozicionari, poput supruge zatvorenog Alekseja Navaljnog, ili poput Mihaila Hodorkovskog, koji živi u egzilu. Nadeždina je podržala i Jekatarina Duncova, koja je, kao i Nadeždin, takođe nameravala da se kandiduje sa programom protivljenja ratu u Ukrajini, ali je njena prijava u startu odbačena, navodno iz tehničkih razloga, što je ona protumačila kao zabranu.

Nadeždin slovi za jedinog pravog protivkandidata Putinu, ne po broju glasova, već po ideologiji koju zagovara. On je otvoreni protivnik rata u Ukrajini i izjavio je da je "Putin napravio fatalnu grešku kada je pokrenuo specijalnu vojnu operaciju". Kao svoj prvi cilj, ukoliko pobedi, navodi "zaustavljanje rata u Ukrajini i obnavljanje normalnih odnosa između Rusije i zapadnog sveta".
Kandidature su inače pravi Sizifov posao pre samih izbora, jer zahtevaju veliki broj potpisa podrške. Prema ruskom zakonu, kandidati koji predstavljaju vanparlamentarne partije, moraju da podnesu najmanje 100.000 potpisa iz najmanje 40 državnih regiona, dok oni koji žele da se kandiduju kao nestranački kandidati moraju da prikupe 300.000 potpisa takođe iz najmanje 40 regiona.
Ruski nezavisni mediji, međutim, navode da bi Nadeždin mogao da odigra ulogu "liberalnog" kandidata, koji bi osvojio mali procenat glasova, čime bi se pokazala referendumska podrška Putinu..

Šta je plan opozicije​

Opozicija je, iako zapravo onemogućena da deluje u Rusiji, iznela je svoju strategiju za izbore.
Tako je tim Alekseja Navaljnog najavio da će postaviti bilborde širom Rusije sa porukama koje nemaju veze sa izborima, ali na kojima je veliki kju-ar kod, čijim se skeniranjem dolazi na veb stranicu koja je protiv Putina. Postavljanje tih bilborda je počelo, ali su oni uklonjeni čim su vlasti saznale o čemu se radi.
Aktivisti Navaljnog otkrili su kako će njihova strategija biti da glasače pozivaju da glasaju za bilo koga drugog, osim za Putina. Međutim, oni tvrde i da je jasno da će rezultati izbora biti falsifikovani, te da je "kampanja protiv Putina mnogo značajnija od samog glasanja".
Oni planiraju i kampanju u kojoj im je cilj "da svaki aktivista ubedi bar 10 ljudi da ne glasaju za Putina" i to telefonskim pozivima, štampanjem postera i plakata, kao i kampanjom na društvenim mrežama.
TANJUG / AP/File

TANJUG / AP / FileAleksej Navaljni
Među opozicijom koja nije bliska Kremlju i njegovoj politici, ističu se još dva imena, Maksim Kac, nekadašnji prvak Rusije u sportskom pokeru i odbornik u skupštini Moskve iz partije Jabloko, koji je poznat po dugogodišnjoj netrpeljivosti sa Navaljnim. Tu je i nekadašnji oligarh Mihail Hodorkovski, koji je 2003. bio najbogatiji čovek u Rusiji i jedan od najbogatijih ljudi sveta, sa kapitalom od 15 milijardi dolara. Nedugo nakon toga je uhapšen i osuđen zbog prevare, da bi posle pomilovanja 2013. napustio Rusiju sa višestruko umanjenim bogatstvom.
Jedini od njih trojice koji trenutno živi u Rusiji je Navaljni, i to u zatvoru, dok su Kac i Hodorkovski u inostranstvu, prvi od početka ruske invazije na Ukrajinu, a drugi već 10 godina.
Kac je nedavno pozvao Hodorkovskog i saradnike Navaljnog u London, na razgovor o zajedničkoj strategiji, Hodorkovski se složio da dođe, ali ne i tim Navaljnog, navodi ruski nezavisni medij Meduza.
Čak i ako bi nekom slobodnom kandidatu bilo dozvoljeno da se kandiduje, on ili ona ne bi mogli po zakonu da istupe protiv rata u Ukrajini, što je pitanje svih pitanja u Rusiji današnjice, niti bi mogli da osude dejstva ruske armije, to jest političkog rukovodstva, dodaje sagovornik NIN-a.
"Ruska liberalna opozicija je mahom u izgnanstvu, u zemlji su ostali regionalni ili lokalni aktivisti. Ruska liberalna opozicija je takođe razjedinjena, mogli smo videti žustre rasprave tima Navaljnog sa Hodorkovskim. Može se konstatovati da usled organizovanog političkog progona, opet nalik onom u Sovjetskom Savezu, organizovana opozicija unutar Rusije ne postoji. Tačno je da je trenutno Navaljni najpopularnija i najpoznatija opoziciona figura, ali tek kada na ovaj ili onaj način bude započeta tranzicija ruskog političkog sistema od totalitarnog ka nekom manje neslobodnom obliku vladavine, videće se pravi obrisi ruske opozicije", ističe Đokić.

https://www.nin.rs/svet/vesti/42406...ka-opozicija-van-zemlje-i-rat-kao-glavna-tema

Putin je na izborima 2018 imao 77%. Red je da imamo temu i anketu da li će sada imati manje ili više od toga. To je jedino neizvesno na tim izborima.
 
Poslednja izmena:

Sve o izboru za predsednika Rusije: Putinova predizborna "maskirovka", opozicija van zemlje i rat kao glavna tema​


Predsednički izbori u Rusiji, zakazani za mart 2024. godine, biće u znaku ne političkog, već dva druga nadmetanja – vojnog u susednoj Ukrajini, u kojoj ruska vojska ratuje već gotovo dve godine, i nadmetanja unutar kremaljske elite, smatraju stručnjaci.

Da će rat u Ukrajini biti glavna tema i izbora i kampanje, svedoči i sam način na koji je dosadašnji predsednik, a verovatno i glavni kandidat za pobedu na sledećim izborima, Vladimir Putin, obznanio svoju predsedničku kandidaturu – na prijemu povodom Dana heroja otadžbine. Na njemu je Putin borcima uručio ordenje Zvezda heroja Rusije, a kada se zvanični deo završio, prema navodima ruskih državnih medija, prišao mu je jedan od ruskih simbola ratovanja u susednoj državi – Artjom Žoga i pitao ga da li će se kandidovati za predsednika, na šta je Putin odgovorio potvrdno.

Simbolika Putinove predsedničke kandidature​

Izbor "sagovornika" koji je Putina naveo da obznani kandidaturu, kao i u slučaju mnogih drugih Putinovih poteza, nije slučajan, već simbolički. Artjom Žoga je komandant bataljona Sparta, jednog od najčuvenijih u separatističkoj Donjeckoj republici. Taj bataljon učestvovao je još od 2014. u brojnim borbama protiv ukrajinske vojske i izlazio kao pobednik iz nekih od najtežih bitaka (Volnovaha, Marijupolj, Debalcevo...). Takođe, Žoga je i otac Vladimira Vohe Žoge, koji je tim bataljonom komandovao pre njega, a koji je poginuo tokom bitke za Volnovahu u martu 2023. i odlikovan je ordenom Heroja Ruske Federacije.
Putinova odluka da na ovaj način objavi predsedničku kandidaturu ukazuje da će njegova kampanja biti usmerena prvenstveno na ratne pobede i "specijalnu vojnu operaciju", kako Kremlj naziva napad na Ukrajinu, te uspehe u njoj koji će biti prikazani javnosti, ma kakva realnost na frontu bude bila. Da bi se unutar Rusije ostvarilo "nacionalno ujedinjenje", sukob u Ukrajini bio bi prikazan, kao što je i sada slučaj na ruskim državnim medijima, ne kao rat protiv susedne zemlje, već protiv celog Zapada, koji vodi "proksi rat" protiv Moskve.
Ta nacionalna homogenizacija protiv spoljnog neprijatelja, te ratni "uspesi", mogu poslužiti kao odlična "maskirovka" za stanje ekonomije, koja je pogođena sankcijama, iako verovatno ne u onoj meri u kojoj su se nadali na Zapadu, ali koja je Putinu bila jedan od glavnih aduta na ranijim izborima, budući da se, bar u velikim gradovima, zahvaljujući prodaji energenata i njihovoj dobroj ceni, znatno popravila u odnosu na devedesete, kada je ovu zemlju pogađala teška ekonomska i finansijska kriza.
Politikolog Mihail Vinogradov u razgovoru za BBC na ruskom smatra da je jedan od zadataka predsedničke kampanje da se sakrije lom u društvu izazvan ratom, pa zato Kremlj forsira temu "ujedinjenja pred neprijateljem".

Totalitarni režim​

Aleksandar Đokić, politički analitičar i nekadašnji docent na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda u Moskvi, kaže da je glavno što se mora razumeti, kada se priča o izborima u Rusiji nakon početka invazije na Ukrajinu, to što je aktuelni politički sistem Rusije totalitaran.
"Dakle, nije više u autoritarnoj fazi, koja je dostigla svoj zenit 2020. godine kada je pokušan atentat na Alekseja Navaljnog, kao glavnog opozicionara, a u Belorusiji bio pokušaj demokratske građanske revolucije. Uvođenjem vojne cenzure, koja podrazumeva totalno ograničenje rada slobodnih medija; zabranom demonstracija, pa i političke delatnosti demokratske opozicije; kao i montiranim političkim sudskim procesima protiv običnih ljudi koji su na nenasilan način protestovali protiv invazije na Ukrajinu i ratnih zločina koje ruska armija tamo čini; ne može biti reči ni o kakvim slobodnim izborima", kaže on.
Prema njegovom mišljenju, predsednički izbori u Rusiji biće kontrolisani poput onih u "jednopartijskom, takođe totalitarnom Sovjetskom Savezu".
"Demokratskim kandidatima će na svaki mogući način biti u praksi onemogućeni i da se kandiduju, a ukoliko nekome od njih to bude dozvoljeno, to će biti samo kao paravan", kaže Đokić.
Da bi pojasnio kakav je karakter Putinovog režima, Đokić povlači paralelu sa vlašću Slobodana Miloševića.

"Politički sistem Slobodana Miloševića, koji se kretao od hibridnog do autoritarnog, bio je u svim svojim fazama znatno slobodniji od totalitarnog političkog sistema Rusije sada. Izbori u sadašnjoj Rusiji su stoga samo gumeni pečat, na kojima će aktuelno rukovodstvo uvek osvajati 90% glasova, kao kod Envera Hodže. Zaista bitno polje političke borbe jeste ono unutar same ruske političke elite, a koja će grupacija pobediti zavisi i od daljeg toka rata u Ukrajini i od ekonomske stabilnosti u Rusiji na duže staze", objašnjava Đokić.

Ustavne reforme i peti mandat​

O izborima se oglasio i Putin, koji se kandidovao kao nestranački kandidat, rekavši da će "Rusija sprečiti bilo kakva strana mešanja, u skladu sa ruskim zakonom". Putin je pozvao sve političke partije u Rusiji da se rukovode nacionalnim interesima u predstojećoj izbornoj kampanji, ali ipak nije odustao ni od ekonomske strane kampanje, najavljujući da će "period velikih projekata i izgradnje za Rusiju".
Na osnovu ustavnih reformi iz 2020. godine, Putin može još dva puta da se kandiduje za šestogodišnji predsednički mandat, iako je bio na toj funkciji od 2000. do 2008. i od 2012. do sada, odnosno biran je četiri puta – 2018, 2012, 2004. i 2000.
TANJUG / AP/Alexander Zemlianichenko

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko
Na prethodnim izborima 2018, Putin je osvojio 77,53 odsto glasova, a prvi pratilac Pavel Grudinin iz Komunističke partije imao je 11,9 odsto glasova, te Vladimir Žirinovski iz LDPR 5,71 odsto.
Putin je na izborima 2012. osvojio 64,35 odsto glasova, dok je kandidat Komunističke partije Genadij Zjuganov imao 17,38 odsto, nezavisni kandidat Mihail Prohorov 8,08, a Vladimir Žirinovski iz LDPR 6,29.

Ko su mogući kandidati​

Na ovogodišnjim predsedničkim izborima, do sada su prihvaćene kandidature Vladimira Putina, koji je samostalni kandidat, kao i kandidata parlamentarnih partija, Leonida Sluckog, Nikolaja Haritonova i Vladislava Davankova. Sluckog kandiduje LDPR pokojnog Vladimira Žirinovskog, Haritonov je kandidat Komunističke partije Rusije, a Vladislava Davankova, potpredsednika Dume, kandiduje pokret "Novi ljudi", koji okuplja liberalne poslanike ruske skupštine, a ta grupa jedina nije glasala za priznavanje nezavisnosti Donjecka i Luganska uoči ruske invazije na Ukrajinu.
Centralna izborna komisija proverava kandidature Sergeja Malinkoviča, lidera Komunista Rusije, Borisa Nadeždina, koga predlaže vanparlamentarna partija "Građanska inicijativa" i opskurne blogerke i samostalne kandidatkinje Rade Ruskih.
Davankov je, inače, iako sam kandidat, potpisom podržao kandidaturu Nadeždina, koga podržavaju i brojni opozicionari, poput supruge zatvorenog Alekseja Navaljnog, ili poput Mihaila Hodorkovskog, koji živi u egzilu. Nadeždina je podržala i Jekatarina Duncova, koja je, kao i Nadeždin, takođe nameravala da se kandiduje sa programom protivljenja ratu u Ukrajini, ali je njena prijava u startu odbačena, navodno iz tehničkih razloga, što je ona protumačila kao zabranu.

Nadeždin slovi za jedinog pravog protivkandidata Putinu, ne po broju glasova, već po ideologiji koju zagovara. On je otvoreni protivnik rata u Ukrajini i izjavio je da je "Putin napravio fatalnu grešku kada je pokrenuo specijalnu vojnu operaciju". Kao svoj prvi cilj, ukoliko pobedi, navodi "zaustavljanje rata u Ukrajini i obnavljanje normalnih odnosa između Rusije i zapadnog sveta".
Kandidature su inače pravi Sizifov posao pre samih izbora, jer zahtevaju veliki broj potpisa podrške. Prema ruskom zakonu, kandidati koji predstavljaju vanparlamentarne partije, moraju da podnesu najmanje 100.000 potpisa iz najmanje 40 državnih regiona, dok oni koji žele da se kandiduju kao nestranački kandidati moraju da prikupe 300.000 potpisa takođe iz najmanje 40 regiona.
Ruski nezavisni mediji, međutim, navode da bi Nadeždin mogao da odigra ulogu "liberalnog" kandidata, koji bi osvojio mali procenat glasova, čime bi se pokazala referendumska podrška Putinu..

Šta je plan opozicije​

Opozicija je, iako zapravo onemogućena da deluje u Rusiji, iznela je svoju strategiju za izbore.
Tako je tim Alekseja Navaljnog najavio da će postaviti bilborde širom Rusije sa porukama koje nemaju veze sa izborima, ali na kojima je veliki kju-ar kod, čijim se skeniranjem dolazi na veb stranicu koja je protiv Putina. Postavljanje tih bilborda je počelo, ali su oni uklonjeni čim su vlasti saznale o čemu se radi.
Aktivisti Navaljnog otkrili su kako će njihova strategija biti da glasače pozivaju da glasaju za bilo koga drugog, osim za Putina. Međutim, oni tvrde i da je jasno da će rezultati izbora biti falsifikovani, te da je "kampanja protiv Putina mnogo značajnija od samog glasanja".
Oni planiraju i kampanju u kojoj im je cilj "da svaki aktivista ubedi bar 10 ljudi da ne glasaju za Putina" i to telefonskim pozivima, štampanjem postera i plakata, kao i kampanjom na društvenim mrežama.
TANJUG / AP/File

TANJUG / AP / FileAleksej Navaljni
Među opozicijom koja nije bliska Kremlju i njegovoj politici, ističu se još dva imena, Maksim Kac, nekadašnji prvak Rusije u sportskom pokeru i odbornik u skupštini Moskve iz partije Jabloko, koji je poznat po dugogodišnjoj netrpeljivosti sa Navaljnim. Tu je i nekadašnji oligarh Mihail Hodorkovski, koji je 2003. bio najbogatiji čovek u Rusiji i jedan od najbogatijih ljudi sveta, sa kapitalom od 15 milijardi dolara. Nedugo nakon toga je uhapšen i osuđen zbog prevare, da bi posle pomilovanja 2013. napustio Rusiju sa višestruko umanjenim bogatstvom.
Jedini od njih trojice koji trenutno živi u Rusiji je Navaljni, i to u zatvoru, dok su Kac i Hodorkovski u inostranstvu, prvi od početka ruske invazije na Ukrajinu, a drugi već 10 godina.
Kac je nedavno pozvao Hodorkovskog i saradnike Navaljnog u London, na razgovor o zajedničkoj strategiji, Hodorkovski se složio da dođe, ali ne i tim Navaljnog, navodi ruski nezavisni medij Meduza.
Čak i ako bi nekom slobodnom kandidatu bilo dozvoljeno da se kandiduje, on ili ona ne bi mogli po zakonu da istupe protiv rata u Ukrajini, što je pitanje svih pitanja u Rusiji današnjice, niti bi mogli da osude dejstva ruske armije, to jest političkog rukovodstva, dodaje sagovornik NIN-a.
"Ruska liberalna opozicija je mahom u izgnanstvu, u zemlji su ostali regionalni ili lokalni aktivisti. Ruska liberalna opozicija je takođe razjedinjena, mogli smo videti žustre rasprave tima Navaljnog sa Hodorkovskim. Može se konstatovati da usled organizovanog političkog progona, opet nalik onom u Sovjetskom Savezu, organizovana opozicija unutar Rusije ne postoji. Tačno je da je trenutno Navaljni najpopularnija i najpoznatija opoziciona figura, ali tek kada na ovaj ili onaj način bude započeta tranzicija ruskog političkog sistema od totalitarnog ka nekom manje neslobodnom obliku vladavine, videće se pravi obrisi ruske opozicije", ističe Đokić.

https://www.nin.rs/svet/vesti/42406...ka-opozicija-van-zemlje-i-rat-kao-glavna-tema

Putin je na izborima 2018 imao 77%. Red je da imamo temu i anketu da li će sada imati manje, isto ili više od toga. To je jedino neizvesno na tim izborima.
Kad će taj biseksualac da se skine sa šljivaka više?
 
Aleksandar Đokić, politički analitičar i nekadašnji docent na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda u Moskvi, kaže da je glavno što se mora razumeti, kada se priča o izborima u Rusiji nakon početka invazije na Ukrajinu, to što je aktuelni politički sistem Rusije totalitaran.
Ко је овај издајник? :per:
 
Zapad je zapanjen otpornošću ruskog gospodarstva – The Financial Times

Zapadni stručnjaci očekivali su kolaps ruskog gospodarstva nakon prvog paketa sankcija.

“Umjesto toga, kažu oni, Kremlj se izvukao iz recesije izbjegavajući pokušaje Zapada da ograniči svoje prihode od energije i poveća troškove obrane”, kaže se u priči.

Unatoč rizicima od pregrijavanja, "trenutačno gospodarstvo održava stabilan rast" budući da dobiva "ogromne prihode" od prodaje energetskih izvora. Sada su više od prosjeka u posljednjih deset godina, piše FT.

Stručnjaci su ovu pojavu već nazvali "vojnim kenezijanizmom", što je radikalno odstupanje od cjelokupne Putinove makroekonomske politike.

⭐️ Ona leži u činjenici da Kremlj stimulira gospodarski rast povećanjem potrošnje u vojnoj sferi.

U tom kontekstu, “Kijev i njegovi saveznici nisu učinili dovoljno za poboljšanje sposobnosti Ukrajine” uz vojnu potporu, kako je priznao glavni zapovjednik Oružanih snaga Ukrajine Zalužni.

✔️ Tijekom 2022.-2023., vojna proizvodnja u Ruskoj Federaciji porasla je za 35%, piše publikacija pozivajući se na finske ekonomiste.

👔 Civilna proizvodnja, prema riječima samog Vladimira Putina, porasla je za 27% od početka SVO.
 
Uvođenjem vojne cenzure, koja podrazumeva totalno ograničenje rada slobodnih medija; zabranom demonstracija, pa i političke delatnosti demokratske opozicije; kao i montiranim političkim sudskim procesima protiv običnih ljudi koji su na nenasilan način protestovali protiv invazije na Ukrajinu i ratnih zločina koje ruska armija tamo čini; ne može biti reči ni o kakvim slobodnim izborima", kaže on.

Svaki komentar je suvišan, sve lepo piše.
 
Мислиш да му Кабајева гурне неки отровчић ко Стаљину она камењарка из твоје приче? :lol:
Зна Путин где се Стаљин сахранио камењаркама... само мушки балет долази у обзир
 
Море...јел би узео ти отров из њених руку:
Дуле, те форе су смешне само у циганмали, ова је мало грађанскији под форум и тема...

Одгледај овај увод у Путинов мушки балет

 
Дуле, те форе су смешне само у циганмали, ова је мало грађанскији под форум и тема...

Одгледај овај увод у Путинов мушки балет

Много сте ви заинтригирани Волођином сексуалном оријентацијом, колко ја видим. :per:
 
Много сте ви заинтригирани Волођином сексуалном оријентацијом, колко ја видим.
Има то држање ко Лењин... Совјетски Чивути су то, увек сумњиви кад крену ''мачо приче''
 
Нама је битно да имамо користи од Русије, да нам ослободи РС и да нам сачува КиМ, тако да нам није битно што је Русија недемократска држава и што Путин јури регруте за рат, што је укинуо опозицију, што је слобода говора ограничена и не занима нас судбина руског народа под Путином.

Е сад што нам Путин не помаже уопште и што је овде западни утицај све јачи, управо због његове пасивности, то је друга прича.
 

Back
Top