Mali čičak
Stara legenda
- Poruka
- 77.633
Znam ja to ljudi...
ali moram negde da izbacim to... a forum mi je idealno mesto... lakse mi je ovde nego da rezim na ukucane...
mislim rezim ja svakako
ali manje kad izbacim sve na 'papir' ...
I ja svoju decu zaista obozavam... trudim se da sto vise uzivam.u njima.i sa njima...
oni su moja sreca najveca... I ljubav... I radost...
I kad gledam moju gugu kako se smeje srce mi je puno...
o medi da ne govorim... on je moj.zivot... 
Ali imam I ja dusu...
osecam se kao u zatvoru ponekad, ponavljam.po cele dane istu radnju, dojim dojim dojim... presvlacim, oblacim, menjam.pelene...
I volim to. Zaista volim... ali nekad puknem. Hocu da opeglam/skuvam/jedem na miru...
Tad puknem
I znam.da ce.porasti znam sve... ali meni je sve lepse sto su stariji
S medom sam ja sve to potiskivala... mnogo... I nije bilo dobro...
Zato sada znam sta mi je ciniti I izbacujem to iz sebe
ali moram negde da izbacim to... a forum mi je idealno mesto... lakse mi je ovde nego da rezim na ukucane...
mislim rezim ja svakako
ali manje kad izbacim sve na 'papir' ...I ja svoju decu zaista obozavam... trudim se da sto vise uzivam.u njima.i sa njima...
oni su moja sreca najveca... I ljubav... I radost...
I kad gledam moju gugu kako se smeje srce mi je puno...
o medi da ne govorim... on je moj.zivot... 
Ali imam I ja dusu...
osecam se kao u zatvoru ponekad, ponavljam.po cele dane istu radnju, dojim dojim dojim... presvlacim, oblacim, menjam.pelene...
I volim to. Zaista volim... ali nekad puknem. Hocu da opeglam/skuvam/jedem na miru...
Tad puknem
I znam.da ce.porasti znam sve... ali meni je sve lepse sto su stariji

S medom sam ja sve to potiskivala... mnogo... I nije bilo dobro...
Zato sada znam sta mi je ciniti I izbacujem to iz sebe




Dete će da naraste za čas, neće je nositi dok ne krene u školu.
Mlađem jednom nisu mogli da vrate, pa smo ostali u bolnici, i hitno je operisan jer je bio životno ugrožen. I kako onda da ih ne naviknem na ruke? Samo nosi, i nosi i nosi, po ceo dan, a mlađeg bogami i noć. I nije mi bilo lako, i šizela sam, i htela da ih ubijem i da se ubijem, ali evo nas - svi živi i zdravi. 
ma kakvo pustanje da se dere, moj se znao zaceniti od placa da izgubi vazduh.... moj nije ni jedan prespavao dan izmedju dojenja ni u bolnici a kamoli kasnije, uvek su manje spavali nego sto je preporucljivo za njihov uzrast....i svi nesto pametovali kao nemoj na ruke aha, a grcevi strasni i nista ne pomaze do nosanje i blizina....jeste tesko, plakala sam i od muke i prskala od umora ali je proslo i drago mi je sto nemam spartanske metode....nisam to ja.....