sve (ne)srecno...

[sinnke]

Recimo da poznajem jednog muskarca koji se nekada davno ozenio/ni sam nema pojma zasto/ sa zenom koju nikada nije voleo.Izrodio s njom decu /koju obozava/i danas posle 100 godina kaze."Nevolim je,ona mi je navika ali mi je zao da je ostavim,ona je tako slaba a i ja sam joj sve u zivotu".Pitam se tako cesto,da li on to voli samo to sto ona voli njega i nije li to uzasno narcisoidno?Gde je tu sreca?Biti s nekim zato sto ti je zao da ga ostavis jer on voli tebe a ti ceznes za nekom drugom ljubavi.Jeli to posteno?Nije li licemerno,prema sebi,prema drugima?Biti s nekim iz sazaljenja bilo koje vrste,po meni je pogubno prvo za samoga sebe/jer se mucis/a i za onoga s kim si jer ga ustvari obmanjujes i lazes.

To vam je zato sto svi fantazirate o velikim ljubavima. Najbolje ti je biti s tim s kim se trpis a da li se volite, ko ga sisa. Ima zajednistva da parovi nemaju nista slicnog sto bi ih drzalo zajedno a i dalje funkcioniraju.

 

[Petar_Pan]

Sta je Skvo, i ti si ljubomorna na Arielu sto stalno ima ideje za nove teme na forumu...?

A ja sam ljubomoran na Arielu jel je non stop neko muva...a mene jako slabo... pogotovo u zadnje vreme... jbg taj prelazni period kad se vise gledaju mladji... pa ja matori mogu samo da budem ljubomoran i zajedljiv... nikako da prihvatim da se vise ne okrecu svi za mnom...

 

[Petar_Pan]

Lepo...i ko bi sad meni poverovao da mi je cale notorni alkoholichar,da smo buraz i ja nocima bili budni i plakali zato shto je onako pijan maltretirao majku,da smo krpili kraj s krajem,da su moji sad pred razvodom,da nemam lovu da nastavim fax...Da ne patetishem,ali je tako...I shta sad?Ja to treba da krijem od dechka?Da mu kazem da mi je zivot bio cvece?Ne...Kazem istinu,ali sa osmehom na licu,kao i uvek,iako mi nije lako...Ipak se smejem i ne volim da me zale...Nema potrebe za tim...Nekom cvetaju ruze,a nekom ne...Sve je za ljude...Ko ce da me voli,volece me ovakvu kakva sam,ali stvarno da me voli,a ne da se sazali na moje jadno detinjstvo i da iz tog gloopog sazaljenja bude sa mnom ili da me,daleko bilo,zbog toga ozeni...

Uzas...Patetichno je shto ja odgovaram na ovakve nebulozne teme...

R ovo me podseca na scenu iz "kako je propao R&R" kad onaj vampir recituje stihove valjda Prevera... o Barbari...a ona se tako zove...
I onda ona njega pita... "I jel ja sad treba da padnem na ovo"

 

[Petar_Pan]

E Pero opet se slazem sa tobom,...samo ima ljudi koji IZMISLJAVAJU takve stvari da bi bili u centru paznje i da bi ih sazaljevali,...neki ljudi se hrane od toga,...meni je to fuj.....

Ma da cuo sam i ja za takve...
Ipak treba da nas vodi nase srce i nas mozak... nasa zelja... iskrena... a ne neka prica o caletu alkosu...
Pa onda te IZMISLJAVOTINE tako plasiraju...

 

[Mare]

Lepo...i ko bi sad meni poverovao da mi je cale notorni alkoholichar,da smo buraz i ja nocima bili budni i plakali zato shto je onako pijan maltretirao majku,da smo krpili kraj s krajem,da su moji sad pred razvodom,da nemam lovu da nastavim fax...Da ne patetishem,ali je tako...I shta sad?Ja to treba da krijem od dechka?Da mu kazem da mi je zivot bio cvece?Ne...Kazem istinu,ali sa osmehom na licu,kao i uvek,iako mi nije lako...Ipak se smejem i ne volim da me zale...Nema potrebe za tim...Nekom cvetaju ruze,a nekom ne...Sve je za ljude...Ko ce da me voli,volece me ovakvu kakva sam,ali stvarno da me voli,a ne da se sazali na moje jadno detinjstvo i da iz tog gloopog sazaljenja bude sa mnom ili da me,daleko bilo,zbog toga ozeni...

Uzas...Patetichno je shto ja odgovaram na ovakve nebulozne teme...

Eto, kad god pokušam da budem ironičan ljudi me shvate ozbiljno. A kad kažem nešto što stvarno mislim svi se smeju, misle kao šalim se. Kako ironično...

 

[Nina2]

Ja te shvatih vrlo neozbiljno I iskreno sam zacudjena sto su te ostali shvatili ozbiljno. :shock: