dragon x
Legenda
- Poruka
- 53.246
Srbija je danas jedina država bivše Jugoslavije, pored Makedonije, koja je još uvek multinacionalna. S druge strane, u svim državama koje je NATO uzeo u protektorat (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo), izvedeno je gotovo potpuno etničko čišćenje.
Koliko su tačno mediji izveštavali o Jugoslaviji? Da li su s pravom predstavili NATO rat kao „humanitarni“ rat? Da li su velike sile imale tajne strategije? Da li su mediji lagali šireći ratnu propagandu?
Danas odgovaramo na ova i mnoga druga pitanja koja niko nikada nije smeo da postavi. Hajde da se podsetimo istorije koja bi zapravo trebalo da se nalazi u udžbenicima.
Da li je rat počeo 1991. godine, otcepljivanjem Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije?
Ne baš. BND (nemačka CIA) je 1979. godine poslala tim tajnih agenata u Zagreb s misijom da podrže Franju Tuđmana, rasistu koji je aktivno promovisao etničku mržnju i činio sve što je mogao da rasturi Jugoslaviju. Nemačka je podržala i finansirala ovog hrvatskog nacionalistu i poslala mu oružje pred rat.
Berlin nikad nije priznao postojanje ujedinjene jugoslovenske države koja se hrabro opirala nemačkoj agresiji za vreme oba svetska rata. Cilj Nemačke bio je da rasturi Jugoslaviju na manje države kojima je lako mogla dominirati, čime bi kontrolisala Balkan. Bila joj je potrebna ekonomska zona kojoj može da izvozi nemačke proizvode i čijim tržištem može da dominira. Bavarski ministar unutrašnjih poslova je 1992. godine izjavio: „Helmut Kol je uspeo tamo gde car Giljom i Hitler nisu uspeli“.
Da li je Nemačka namerno izazvala građanski rat?
Da. Na početku samita u Mastrihtu 1991. godine, nemački kancelar Kol je bio jedini koji je želeo da rasturi Jugoslaviju, izazivajući nezavisnost Slovenije i Hrvatske, što je bilo u potpunosti protiv Međunarodnog zakona i jugoslovenskog Ustava. Međutim, nemačka sila je usadila buvu svim svojim partnerima, uključujući i Francusku i Veliku Britaniju.
Ipak, neki navode da nije Nemačka bila ta koja je sve povela, pošto je ona u to vreme bila vazalska država SAD, više nego što je to sada.
Nemačka politika prema Jugoslaviji je upravo ono što je izazvalo rat. Stručnjaci su na to i upozorili. Zašto je nastao građanski rat?
Prvenstveno, skoro svaka bivša jugoslovenska republika bila je mešavina različitih nacionalnosti. Razdvajanje teritorija je bilo jednako besmisleno kao podela Pariza ili Londona na etnički čiste okruge.
Drugo, pomaganjem neofašisti Tuđmanu i muslimanskom nacionalisti Izetbegoviću (koji je u mladosti sarađivao sa Hitlerom), postalo je sigurno da će nastati panika među važnim srpskim manjinama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Svaka srpska porodica je izgubila bar jednog svog člana u užasnom genocidu koji su počinili fašistički Hrvati i muslimani, agenti nacističke Nemačke.
Samo Titova Jugoslavija je bila sposobna da ostvari mir, jednakost i bratstvo. Međutim, Berlin, odnosno Vašington, nije želeo da trpi postojanje ove „suviše levičarske“ države.
Da li su SAD zaista bile „pasivne i nezainteresovane“ za vreme ovog rata?
Ni u kom slučaju. Lord Oven, posebni izaslanik Evropske unije u Bosni i Hercegovini, napisao je u svojim memoarima sledeće: „Veoma poštujem SAD. Ipak, ne odobravam diplomatiju ove države, koja je od 1992. do 1995. bespotrebno izazvala rat u Bosni i Hercegovini“.
Koji je bio cilj tog rata? Dok su Nemci bili zauzeti pričama o kontrolisanju Slovenije, Hrvatske, pa na kraju i Bosne i Hercegovine, Vašington je pritisnuo Izetbegovića, muslimanskog nacionalističkog lidera u Sarajevu: „Ne potpisuj nikakve mirovne ugovore koje predlažu Evropljani. Mi ćemo dobiti rat za vas“. Vašington je zatim još dve godine produžio užasnu patnju naroda Bosne i Hercegovine.
Na koji način je Vašington to učinio?
1) Eliminisanjem svih prednosti koje je Berlin zadobio u strateškom regionu Balkana.
2) Deljenjem i slabljenjem Evropske unije.
3) Uvođenjem NATO-a kao kontinentalnog evropskog policajca.
4) Onemogućavanjem Rusiji da priđe Mediteranskom moru.
5) Uvođenjem svog vojnog i političkog vođstva u sve ratove koji su se spremali.
Ipak, rat protiv Jugoslavije je istovremeno bio i neproglašeni rat protiv Evrope. Nakon pada Berlinskog zida, strategija SAD je bila usmerena na obaranje pojave nove evropske supersile po svaku cenu. Dakle, sve što se radilo, radilo se da bi se Evropa oslabila i vojno i politički.
Da li su Svetska banka i MMF pomogli pri uništenju Jugoslavije?
Da. MMF je u decembru 1989. godine uveo drakonske uslove Jugoslaviji, koji su primorali liberalnog premijera Markovića da moli za pomoć Džordža Buša starijeg. Ova „pomoć“ je bila usmerena na destabilizaciju i bankrot svih većih državnih preduzeća. Svetska banka je razorila bankarski sistem, otpustivši 525.000 radnika u jednoj godini, a zatim je naredila da se ukinu po dva posla na svaka tri posla. Životni standard je dramatično opao.
Ovakva politika i rastuća učestalost otpuštanja uz razmeštene radnike među svim republikama, onemogućila je kontrolu Beograda nad finansiranjem ostalih republika. Kako bi se izvukli iz ovog nereda, lideri republika su se oslonili na taktike podele i nacionalizam. Kao i mnogi drugi ratovi, ovaj rat je izazvan spolja.
Rat protiv Jugoslavije je bio rat globalizacije. Sve veće zapadne sile su želele da uklone jugoslovenski ekonomski sistem koji su smatrale suviše levičarskim: uz jak javni sektor, važna društvena prava i toleranciju na multinacionalnost.
Da li su mediji pogrešno predstavili Tuđmana i Izetbegovića?
Da. Hipernacionalistički hrvatski i muslimanski lider su prezentovani kao žrtve, kao velike antirasističke demokrate. Njihova prošlost je pravi pokazatelj kakvi su oni bili u stvari:
Kada je stupio na vlast, Franjo Tuđman je izjavio: „Srećan sam što moja žena nije Jevrejka ili Srpkinja“. On je ubrzo preimenovao sve ulice koje su nosile imena antifašističkih partizana, povratio novac i zastavu starog genocidalnog fašističkog režima i promenio Ustav kako bi isterao Srbe iz Hrvatske.
Podseća li vas to na izvesnu osobu koja je sada na čelu Ukrajine?
Za vreme svoje izborne kampanje 1990. godine, Izetbegović je preobličio svoju „Islamsku deklaraciju“: „Ne može postojati mir niti bratstvo između islamske religije i onih društvenih i političkih institucija koje nisu islamske“. On je postavio korumpirani režim, vođen mafijom, koji je opstajao zahvaljujući crnom tržištu i krađi novca iz međunarodnih fondova. On je pozvao islamske plaćenike iz Al Kaide, uz blagoslov Vašingtona, da mu pomognu.
Kada je počeo rat, sve tri strane su počinile ozbiljne zločine, ali skrivanjem istorije, čitava situacija je postala nerazumljiva.
Da li su mediji krili suštinsku istoriju i geografiju Bosne i Hercegovine?
Da. Ljudi su verovali da su Srbi agresori i da su napali Bosnu i Hercegovinu. U stvari, tri grupe su živele u Bosni i Hercegovini dugo pre toga: muslimani (43%), Srbi (31%) i Hrvati (17%). Ne smemo zaboraviti da je oko 7% Jugoslovena rođeno u mešanim brakovima.
Podela Bosne i Hercegovine po grupama, kao što je EU to učinila, bila je potpuno apsurdna i opasna. Bosna i Hercegovina se nije mogla podeliti bez građanskog rata.
U stvari, Srbi u Bosni i Hercegovini se nisu borili radi okupiranja teritorija „onih drugih“, već kako bi spasili svoju zemlju. Ovaj građanski rat je takođe izazvan od strane spoljnih velikih sila.
http://www.intermagazin.rs/konacno-...metacine-u-vezi-raspada-i-rata-u-bivsoj-sfrj/
Koliko su tačno mediji izveštavali o Jugoslaviji? Da li su s pravom predstavili NATO rat kao „humanitarni“ rat? Da li su velike sile imale tajne strategije? Da li su mediji lagali šireći ratnu propagandu?
Danas odgovaramo na ova i mnoga druga pitanja koja niko nikada nije smeo da postavi. Hajde da se podsetimo istorije koja bi zapravo trebalo da se nalazi u udžbenicima.
Da li je rat počeo 1991. godine, otcepljivanjem Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije?
Ne baš. BND (nemačka CIA) je 1979. godine poslala tim tajnih agenata u Zagreb s misijom da podrže Franju Tuđmana, rasistu koji je aktivno promovisao etničku mržnju i činio sve što je mogao da rasturi Jugoslaviju. Nemačka je podržala i finansirala ovog hrvatskog nacionalistu i poslala mu oružje pred rat.
Berlin nikad nije priznao postojanje ujedinjene jugoslovenske države koja se hrabro opirala nemačkoj agresiji za vreme oba svetska rata. Cilj Nemačke bio je da rasturi Jugoslaviju na manje države kojima je lako mogla dominirati, čime bi kontrolisala Balkan. Bila joj je potrebna ekonomska zona kojoj može da izvozi nemačke proizvode i čijim tržištem može da dominira. Bavarski ministar unutrašnjih poslova je 1992. godine izjavio: „Helmut Kol je uspeo tamo gde car Giljom i Hitler nisu uspeli“.
Da li je Nemačka namerno izazvala građanski rat?
Da. Na početku samita u Mastrihtu 1991. godine, nemački kancelar Kol je bio jedini koji je želeo da rasturi Jugoslaviju, izazivajući nezavisnost Slovenije i Hrvatske, što je bilo u potpunosti protiv Međunarodnog zakona i jugoslovenskog Ustava. Međutim, nemačka sila je usadila buvu svim svojim partnerima, uključujući i Francusku i Veliku Britaniju.
Ipak, neki navode da nije Nemačka bila ta koja je sve povela, pošto je ona u to vreme bila vazalska država SAD, više nego što je to sada.
Nemačka politika prema Jugoslaviji je upravo ono što je izazvalo rat. Stručnjaci su na to i upozorili. Zašto je nastao građanski rat?
Prvenstveno, skoro svaka bivša jugoslovenska republika bila je mešavina različitih nacionalnosti. Razdvajanje teritorija je bilo jednako besmisleno kao podela Pariza ili Londona na etnički čiste okruge.
Drugo, pomaganjem neofašisti Tuđmanu i muslimanskom nacionalisti Izetbegoviću (koji je u mladosti sarađivao sa Hitlerom), postalo je sigurno da će nastati panika među važnim srpskim manjinama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Svaka srpska porodica je izgubila bar jednog svog člana u užasnom genocidu koji su počinili fašistički Hrvati i muslimani, agenti nacističke Nemačke.
Samo Titova Jugoslavija je bila sposobna da ostvari mir, jednakost i bratstvo. Međutim, Berlin, odnosno Vašington, nije želeo da trpi postojanje ove „suviše levičarske“ države.
Da li su SAD zaista bile „pasivne i nezainteresovane“ za vreme ovog rata?
Ni u kom slučaju. Lord Oven, posebni izaslanik Evropske unije u Bosni i Hercegovini, napisao je u svojim memoarima sledeće: „Veoma poštujem SAD. Ipak, ne odobravam diplomatiju ove države, koja je od 1992. do 1995. bespotrebno izazvala rat u Bosni i Hercegovini“.
Koji je bio cilj tog rata? Dok su Nemci bili zauzeti pričama o kontrolisanju Slovenije, Hrvatske, pa na kraju i Bosne i Hercegovine, Vašington je pritisnuo Izetbegovića, muslimanskog nacionalističkog lidera u Sarajevu: „Ne potpisuj nikakve mirovne ugovore koje predlažu Evropljani. Mi ćemo dobiti rat za vas“. Vašington je zatim još dve godine produžio užasnu patnju naroda Bosne i Hercegovine.
Na koji način je Vašington to učinio?
1) Eliminisanjem svih prednosti koje je Berlin zadobio u strateškom regionu Balkana.
2) Deljenjem i slabljenjem Evropske unije.
3) Uvođenjem NATO-a kao kontinentalnog evropskog policajca.
4) Onemogućavanjem Rusiji da priđe Mediteranskom moru.
5) Uvođenjem svog vojnog i političkog vođstva u sve ratove koji su se spremali.
Ipak, rat protiv Jugoslavije je istovremeno bio i neproglašeni rat protiv Evrope. Nakon pada Berlinskog zida, strategija SAD je bila usmerena na obaranje pojave nove evropske supersile po svaku cenu. Dakle, sve što se radilo, radilo se da bi se Evropa oslabila i vojno i politički.
Da li su Svetska banka i MMF pomogli pri uništenju Jugoslavije?
Da. MMF je u decembru 1989. godine uveo drakonske uslove Jugoslaviji, koji su primorali liberalnog premijera Markovića da moli za pomoć Džordža Buša starijeg. Ova „pomoć“ je bila usmerena na destabilizaciju i bankrot svih većih državnih preduzeća. Svetska banka je razorila bankarski sistem, otpustivši 525.000 radnika u jednoj godini, a zatim je naredila da se ukinu po dva posla na svaka tri posla. Životni standard je dramatično opao.
Ovakva politika i rastuća učestalost otpuštanja uz razmeštene radnike među svim republikama, onemogućila je kontrolu Beograda nad finansiranjem ostalih republika. Kako bi se izvukli iz ovog nereda, lideri republika su se oslonili na taktike podele i nacionalizam. Kao i mnogi drugi ratovi, ovaj rat je izazvan spolja.
Rat protiv Jugoslavije je bio rat globalizacije. Sve veće zapadne sile su želele da uklone jugoslovenski ekonomski sistem koji su smatrale suviše levičarskim: uz jak javni sektor, važna društvena prava i toleranciju na multinacionalnost.
Da li su mediji pogrešno predstavili Tuđmana i Izetbegovića?
Da. Hipernacionalistički hrvatski i muslimanski lider su prezentovani kao žrtve, kao velike antirasističke demokrate. Njihova prošlost je pravi pokazatelj kakvi su oni bili u stvari:
Kada je stupio na vlast, Franjo Tuđman je izjavio: „Srećan sam što moja žena nije Jevrejka ili Srpkinja“. On je ubrzo preimenovao sve ulice koje su nosile imena antifašističkih partizana, povratio novac i zastavu starog genocidalnog fašističkog režima i promenio Ustav kako bi isterao Srbe iz Hrvatske.
Podseća li vas to na izvesnu osobu koja je sada na čelu Ukrajine?
Za vreme svoje izborne kampanje 1990. godine, Izetbegović je preobličio svoju „Islamsku deklaraciju“: „Ne može postojati mir niti bratstvo između islamske religije i onih društvenih i političkih institucija koje nisu islamske“. On je postavio korumpirani režim, vođen mafijom, koji je opstajao zahvaljujući crnom tržištu i krađi novca iz međunarodnih fondova. On je pozvao islamske plaćenike iz Al Kaide, uz blagoslov Vašingtona, da mu pomognu.
Kada je počeo rat, sve tri strane su počinile ozbiljne zločine, ali skrivanjem istorije, čitava situacija je postala nerazumljiva.
Da li su mediji krili suštinsku istoriju i geografiju Bosne i Hercegovine?
Da. Ljudi su verovali da su Srbi agresori i da su napali Bosnu i Hercegovinu. U stvari, tri grupe su živele u Bosni i Hercegovini dugo pre toga: muslimani (43%), Srbi (31%) i Hrvati (17%). Ne smemo zaboraviti da je oko 7% Jugoslovena rođeno u mešanim brakovima.
Podela Bosne i Hercegovine po grupama, kao što je EU to učinila, bila je potpuno apsurdna i opasna. Bosna i Hercegovina se nije mogla podeliti bez građanskog rata.
U stvari, Srbi u Bosni i Hercegovini se nisu borili radi okupiranja teritorija „onih drugih“, već kako bi spasili svoju zemlju. Ovaj građanski rat je takođe izazvan od strane spoljnih velikih sila.
http://www.intermagazin.rs/konacno-...metacine-u-vezi-raspada-i-rata-u-bivsoj-sfrj/
