drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Postovanje,zar nije interesantno?
-
- Popularno:
- Proglašen najseksepilniji muškarc za...
- Zasto su zene kao pustene sa lanca...
- Žandarmerija i policija u punoj opremi...
- Политико: Ускоро израда уговора о...
- Naprednjaci širom Srbije se mobilišu:...
- Zavodjenje
- За ''ћациленд'' више нема оправдања ...
- Zašto Japanke nisu gojazne?
- Studenti su politički i generalno...
- Ljudi u ovim znakovima najčešće se...
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Tito bio čelnik Sionskog priorata
Predugo smo dozvoljavali da nam drugi odlučuju sudbinu. Svi mi kažu da sam pogriješio kada sam tvrdio da se Kosovo neće odvojiti, a ja i dalje mislim da sam u pravu, kaže Milan Vidojević, publicista, književnik i novinar, srpski vodeći ekspert za tajna društva, piše Glas Javnosti.
Sigurni ste i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova koju su priznale vodeće zapadne zemlje?
Tačno je da su mehanizmi secesije pokrenuti, ali svjedoci smo da čak ni u manipulisanoj, svjetskoj političkoj sceni to ne može da prođe tek tako. Naprotiv, ovo je debakl onih koji su pokrenuli odvajanje Kosova od matice.
Najveći neprijatelj Srbije u ovom trenutku je NATO pakt, koji pokušava da spriječi Rusiju da ponovo preko Srbije rascjepi i prepolovi sada jedinstveni front NATO koji okružuje Rusiju sa svih strana.
Kosovo je žarište i mislim da će to biti i u narednom periodu jer je upravo i potrebno da i dalje bude kamen spoticanja, koji sapliće Evropu onima kojima smeta smirivanje situacije. Mučni proces natezanja i pregovaranja na globalnom planu koji, nažalost, ide preko naših leđa.
Djeluje deprimirujuće. Šta može narod male zemlje, kada velike sile, kako kažete, odlučuju?
- Mi imamo izbor. Pokušaj da se u izbornoj kampanji nametne „kaubojski" način kao u Americi: ili ste za demokratiju ili ništa, u Srbiji neće proći. Naš narod je svjestan i zna da ima pravo da se bori da živi životom dostojnog čovjeka, a ne potlačenog roba. Svi treba da znaju da čak i glasanje za određene opcije koje daju privid manje „opasnog" izbora mogu naneti nepopravljivu političku štetu i biti katastrofalne po budućnost zemlje.
Možete li da objasnite?
- U sve što se dešava u Srbiji upleten je strani faktor, a domaći se biraju kao „laka konjica", koja će da istrči u javnost, kako bi se sakrila „teška artiljerija" koja zapravo deluje u pozadini. Mnogi političari pristaju da igraju njihove igre, protiv interesa svoje zemlje i naroda. Neki pristaju na to zarad lične koristi, moći i karijere, a neki su nevoljno uključeni. Kao i svuda u svijetu i kod nas postoji mehanizam stvaranja političkih ličnosti da bi ih kasnije uništili objelodanjivanjem pikanterija iz privatnog života i aferama, što je vidljivo u izbornim kampanjama. Iz tog razloga ne treba glasati za kompromitovane političare. Jedina snaga leži u duhu naroda.
Predugo smo dozvoljavali da nam drugi odlučuju sudbinu. Svi mi kažu da sam pogriješio kada sam tvrdio da se Kosovo neće odvojiti, a ja i dalje mislim da sam u pravu, kaže Milan Vidojević, publicista, književnik i novinar, srpski vodeći ekspert za tajna društva, piše Glas Javnosti.
Sigurni ste i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova koju su priznale vodeće zapadne zemlje?
Tačno je da su mehanizmi secesije pokrenuti, ali svjedoci smo da čak ni u manipulisanoj, svjetskoj političkoj sceni to ne može da prođe tek tako. Naprotiv, ovo je debakl onih koji su pokrenuli odvajanje Kosova od matice.
Najveći neprijatelj Srbije u ovom trenutku je NATO pakt, koji pokušava da spriječi Rusiju da ponovo preko Srbije rascjepi i prepolovi sada jedinstveni front NATO koji okružuje Rusiju sa svih strana.
Kosovo je žarište i mislim da će to biti i u narednom periodu jer je upravo i potrebno da i dalje bude kamen spoticanja, koji sapliće Evropu onima kojima smeta smirivanje situacije. Mučni proces natezanja i pregovaranja na globalnom planu koji, nažalost, ide preko naših leđa.
Djeluje deprimirujuće. Šta može narod male zemlje, kada velike sile, kako kažete, odlučuju?
- Mi imamo izbor. Pokušaj da se u izbornoj kampanji nametne „kaubojski" način kao u Americi: ili ste za demokratiju ili ništa, u Srbiji neće proći. Naš narod je svjestan i zna da ima pravo da se bori da živi životom dostojnog čovjeka, a ne potlačenog roba. Svi treba da znaju da čak i glasanje za određene opcije koje daju privid manje „opasnog" izbora mogu naneti nepopravljivu političku štetu i biti katastrofalne po budućnost zemlje.
Možete li da objasnite?
- U sve što se dešava u Srbiji upleten je strani faktor, a domaći se biraju kao „laka konjica", koja će da istrči u javnost, kako bi se sakrila „teška artiljerija" koja zapravo deluje u pozadini. Mnogi političari pristaju da igraju njihove igre, protiv interesa svoje zemlje i naroda. Neki pristaju na to zarad lične koristi, moći i karijere, a neki su nevoljno uključeni. Kao i svuda u svijetu i kod nas postoji mehanizam stvaranja političkih ličnosti da bi ih kasnije uništili objelodanjivanjem pikanterija iz privatnog života i aferama, što je vidljivo u izbornim kampanjama. Iz tog razloga ne treba glasati za kompromitovane političare. Jedina snaga leži u duhu naroda.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Mislite li da narod može nešto da promjeni protiv, kako tvrdite, takve sile kakav je američki Četvrti rajh?
- Žrtve smo manipulacije, podmetnuti su nam teški oblici političkog života zadnjih 15-20 godina, kako bi se slomio duh naroda. To je opasan mehanizam. Dovedu narod do ivice egzistencije, iscrpe ga da se ne opire tako da rasparčavanje države dožive kao olakšanje, ali to ne smijemo da dozvolimo. Između života u ropstvu i pokušaju da se ropstvo zbaci, nema alternative!
Čini se da se sa ovakvim razmišljanjem vraćate unazad u istoriju?
- Mi živimo u istorijskom hologramu. Serviraju nam svoje priče kako su se dešavali određeni događaji. Istorijski tokovi, i savremeni i prošli, su dvostruki. Zvanična istorija služi da prikrije pravi tok, jer je istorija ljudskog roda mračna. Politika je „prljava" i zato mora da postoji prihvatljiva „slika" za narod, jer ako bi se znalo ko su protagonisti procesa i događaja, kao i pravi razlozi za izazivanje svjetskih ratova, onda bi slika civilizacije bila sasvim drugačija. To je fantastičan mehanizam manipulacije ljudima, koji je usavršavan hiljadama godina i sada ima prefinjene oblike kontrole ljudske psihe i uma.
Mislite da je moguće manipulisati ljudima i uticati na njihovo mišljenje?
- To i jeste ključna stvar. Kada se izmanipuliše ljudska svjest, sve ostalo je tehnika. I obrnuto. Oblici nametanja, kao što su nacistička država ili boljševička Rusija, pokazali su svu svoju neprimenljivost. Digao se otpor, božanski princip koji postoji u svakom pojedincu i koji se podigao do nivoa država, kada su se svi usprotivili genocidu i razaranju. Srbima je potrebno aktiviranje tog odbrambenog božanskog mehanizma.
Vi se u svojim istraživanjima bavite i vladarima svijeta. Ko to po vama vlada svijetom?
- Proteklih 150 godina slika se menjala, najprije su to bili masoni, sada se priča o Bildebergu, Trilaterali, Savjetu za međunarodne odnose, tajnom društvu „Skal end Bons" sa Jejla, odakle se regrutuju američki predjsednici. Riječ je o složenijoj strukturi i zajedničkom konceptu koji ih spaja. To je nastavak nacizma, politički usaglašen sa krajnjim ciljem ovladavanja svijetom, resursima i kontrolom ljudi na planeti da bi uži krug ljudi živeo dobro. To je klasična kastinska piramidalna struktura.
Vlast na vrhu, koju ne vidimo, pravno-sudsku strukturu koja nas ubeđuje da svijet funkcioniše na pravnim mehanizmima, a koja zapravo sprovodi njihove ideje i brutalna sila, nadnacionalna vojska koja represijom treba da osigura da nekom ne padne na pamet da taj sistem ruši.
- Žrtve smo manipulacije, podmetnuti su nam teški oblici političkog života zadnjih 15-20 godina, kako bi se slomio duh naroda. To je opasan mehanizam. Dovedu narod do ivice egzistencije, iscrpe ga da se ne opire tako da rasparčavanje države dožive kao olakšanje, ali to ne smijemo da dozvolimo. Između života u ropstvu i pokušaju da se ropstvo zbaci, nema alternative!
Čini se da se sa ovakvim razmišljanjem vraćate unazad u istoriju?
- Mi živimo u istorijskom hologramu. Serviraju nam svoje priče kako su se dešavali određeni događaji. Istorijski tokovi, i savremeni i prošli, su dvostruki. Zvanična istorija služi da prikrije pravi tok, jer je istorija ljudskog roda mračna. Politika je „prljava" i zato mora da postoji prihvatljiva „slika" za narod, jer ako bi se znalo ko su protagonisti procesa i događaja, kao i pravi razlozi za izazivanje svjetskih ratova, onda bi slika civilizacije bila sasvim drugačija. To je fantastičan mehanizam manipulacije ljudima, koji je usavršavan hiljadama godina i sada ima prefinjene oblike kontrole ljudske psihe i uma.
Mislite da je moguće manipulisati ljudima i uticati na njihovo mišljenje?
- To i jeste ključna stvar. Kada se izmanipuliše ljudska svjest, sve ostalo je tehnika. I obrnuto. Oblici nametanja, kao što su nacistička država ili boljševička Rusija, pokazali su svu svoju neprimenljivost. Digao se otpor, božanski princip koji postoji u svakom pojedincu i koji se podigao do nivoa država, kada su se svi usprotivili genocidu i razaranju. Srbima je potrebno aktiviranje tog odbrambenog božanskog mehanizma.
Vi se u svojim istraživanjima bavite i vladarima svijeta. Ko to po vama vlada svijetom?
- Proteklih 150 godina slika se menjala, najprije su to bili masoni, sada se priča o Bildebergu, Trilaterali, Savjetu za međunarodne odnose, tajnom društvu „Skal end Bons" sa Jejla, odakle se regrutuju američki predjsednici. Riječ je o složenijoj strukturi i zajedničkom konceptu koji ih spaja. To je nastavak nacizma, politički usaglašen sa krajnjim ciljem ovladavanja svijetom, resursima i kontrolom ljudi na planeti da bi uži krug ljudi živeo dobro. To je klasična kastinska piramidalna struktura.
Vlast na vrhu, koju ne vidimo, pravno-sudsku strukturu koja nas ubeđuje da svijet funkcioniše na pravnim mehanizmima, a koja zapravo sprovodi njihove ideje i brutalna sila, nadnacionalna vojska koja represijom treba da osigura da nekom ne padne na pamet da taj sistem ruši.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Konkretno, ko su ti ljudi?
- Možete ih naći u političkim strukturama, nadnacionalnom biznisu, bankarskim organizacijama i vojno-industrijskim kompleksima. Ekonomija najmoćnije zemlje svijeta je na staklenim nogama, sem što izazivanjem ratova veštački održava dolar kao svjetsku monetu koja nema pokriće po klasičnoj ekonomskoj teoriji vrednosti proizvoda u matičnoj zemlji. Ekonomisti kažu da je 13 i po puta masa dolara veća nego što je realna osnova ekonomije SAD. Taj „vještački" novac ne smije da se vrati u zemlju, jer bi izazvao privredni kolaps. A, države koje svoje devizne rezerve drže u dolarima ubrzo će doživeti kolaps jer to ne može vječno da traje.
Na primjer, i Ujedinjene nacije su odavno izgubile svoj osnovni koncept. One sada služe kao privid da navodno postoji međunarodno pravo. UN okuplja lobističke grupe koje štite sopstvene interese. To je mehanizam, jedini regulativ u svijetu međunarodnih odnosa, krhka i opasna konstrukcija i pitanje je koliko će dugo da traje.
Da li unutar naših obaveštajnih službi postoje „spavači", neka posebna organizacija koja djeluje i prikriva prave informacije?
- Nažalost, naš bezbedonosni sistem je razbijen, ali kao i svuda u svijetu postoje posebne službe unutar službe, za koju čak ni služba ne zna da postoji. To je unutrašnja organizacija, izvan kontrole, za koju zna mali broj ljudi i ona predstavlja najbolji način zaštite tih struktura. Ponavljam, smatram da je u konceptu razbijanja Srbije, apsolutno umješan strani faktor.
ĐINĐIĆ KAO KENEDI
FBI se oglasio povodom nastradalih gardista u Topčideru da nije riječ o samoubistvu i ubistvu, već da je ipak pucao neki treći. Vaše mišljenje povodom toga i ubistva pokojnog premijera Đinđića i Slavka Ćuruvije?
- Sva ova ubistva su politička. Tu uvek postoji žrtveno jagnje koje je na programu kontrole svjesti. Nema političkog ubistva bez političkog efekta koje kreiraju obaveštajne službe u cilju rušenja sistema, izazivanjem unutrašnje nestabilnosti, posebno likvidiranjem političkih ličnosti. Nisam sklon da vjerujem apriori izveštajima FBI, niti bilo kojoj „labaratoriji" podataka s kojima se manipuliše. Atentat na Đinđića je klasičan primjer kakav se dogodio Kenediju, počev od toga ko su naručioci, organizatori i izvršioci. Te tri strane nisu povezane u cjelinu, upravo zato da se ne bi otkrila nit od naručioca do izvršioca. Riječ je o namernoj inverziji zbunjivanja.
BROZ JE BIO MASON
Cilj Sionskog priorata je ustanovljenje svjetovne države koja bi trebalo da ujedini sve narode i da počiva i na duhovnim, a ne samo na političkim i ekonomskim temeljima. Takva država je trebalo da ostvari vjekovni san o carstvu nebeskom na zemlji.
Tito je bio na čelu Sionskog priorata za Jugoslaviju do smrti. Bio je mason u najvećim posebnim iluminatskim i vatikanskim ložama.
I
- Možete ih naći u političkim strukturama, nadnacionalnom biznisu, bankarskim organizacijama i vojno-industrijskim kompleksima. Ekonomija najmoćnije zemlje svijeta je na staklenim nogama, sem što izazivanjem ratova veštački održava dolar kao svjetsku monetu koja nema pokriće po klasičnoj ekonomskoj teoriji vrednosti proizvoda u matičnoj zemlji. Ekonomisti kažu da je 13 i po puta masa dolara veća nego što je realna osnova ekonomije SAD. Taj „vještački" novac ne smije da se vrati u zemlju, jer bi izazvao privredni kolaps. A, države koje svoje devizne rezerve drže u dolarima ubrzo će doživeti kolaps jer to ne može vječno da traje.
Na primjer, i Ujedinjene nacije su odavno izgubile svoj osnovni koncept. One sada služe kao privid da navodno postoji međunarodno pravo. UN okuplja lobističke grupe koje štite sopstvene interese. To je mehanizam, jedini regulativ u svijetu međunarodnih odnosa, krhka i opasna konstrukcija i pitanje je koliko će dugo da traje.
Da li unutar naših obaveštajnih službi postoje „spavači", neka posebna organizacija koja djeluje i prikriva prave informacije?
- Nažalost, naš bezbedonosni sistem je razbijen, ali kao i svuda u svijetu postoje posebne službe unutar službe, za koju čak ni služba ne zna da postoji. To je unutrašnja organizacija, izvan kontrole, za koju zna mali broj ljudi i ona predstavlja najbolji način zaštite tih struktura. Ponavljam, smatram da je u konceptu razbijanja Srbije, apsolutno umješan strani faktor.
ĐINĐIĆ KAO KENEDI
FBI se oglasio povodom nastradalih gardista u Topčideru da nije riječ o samoubistvu i ubistvu, već da je ipak pucao neki treći. Vaše mišljenje povodom toga i ubistva pokojnog premijera Đinđića i Slavka Ćuruvije?
- Sva ova ubistva su politička. Tu uvek postoji žrtveno jagnje koje je na programu kontrole svjesti. Nema političkog ubistva bez političkog efekta koje kreiraju obaveštajne službe u cilju rušenja sistema, izazivanjem unutrašnje nestabilnosti, posebno likvidiranjem političkih ličnosti. Nisam sklon da vjerujem apriori izveštajima FBI, niti bilo kojoj „labaratoriji" podataka s kojima se manipuliše. Atentat na Đinđića je klasičan primjer kakav se dogodio Kenediju, počev od toga ko su naručioci, organizatori i izvršioci. Te tri strane nisu povezane u cjelinu, upravo zato da se ne bi otkrila nit od naručioca do izvršioca. Riječ je o namernoj inverziji zbunjivanja.
BROZ JE BIO MASON
Cilj Sionskog priorata je ustanovljenje svjetovne države koja bi trebalo da ujedini sve narode i da počiva i na duhovnim, a ne samo na političkim i ekonomskim temeljima. Takva država je trebalo da ostvari vjekovni san o carstvu nebeskom na zemlji.
Tito je bio na čelu Sionskog priorata za Jugoslaviju do smrti. Bio je mason u najvećim posebnim iluminatskim i vatikanskim ložama.
I
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
ISUS JESTE IMAO POTOMKE, ALI ONI SU MORALI DA SE KRIJU ZBOG REPRESIJA
Kako tumačite „Da Vinčijev kod" Dena Brauna?
- To je manipulacija iako se čini da razotkriva veliku misteriju hrišćanstva da je Isus bio oženjen i da je imao potomke. Postojanje „istorijskog" Isusa ne ugrožava ni najmanje hrišćanstvo kao religiju. Naravno da je Isus bio oženjen i da je imao potomke, kako mislite da bi kralj Judeje ostavio narod bez mogućnosti da se posle njega pojavi novi Mesija. Bio je to Sveti brak sa funkcijom produženja loze. NJegovi potomci i rodbina su pripadnici takozvane Zlatne loze.
Isusovi potomci su morali da se kriju od represija da se njihovo postojanje zaustavi i obesmisli i to traje već dve hiljade godina. U plan obesmišljavanja spada i „Da Vinčijev kod", koji sadrži samo jedan tačan podatak. Da, Isus je bio oženjen, ali prvi potomak nije sin, već ćerka.
Sionski priorat osnovan je sa plemenitim ciljem da dovede „istorijske" Isusove potomke na vlast u hrišćanskom svetu i da zavlada Hristova država u Evropi. Kroz „lažnu"istoriju se sve to izvitoperilo. Konkretno, templari, kao viteški red osnovani su da kao buduća vojska sprovedu ovu ideju u djelo. Spriječila ih je Katolička crkva. Zbog toga postoji pokretanje podzemnog toka istorije, koji pokušava da sačuva istinu, potomke i cilj ostvaruje tajno sve do današnjih dana.
Srbi su u tu priču umješani direktno. Srbi nisu poreklom Sloveni. Naime svi judejski kraljevi ženili su se djevojkama iz plemena Veniamin (sveštenice). To je to spajanje svetovnog i duhovnog kroz Sveti brak. I u Isusu je to spojeno. Dakle, Srbi su direktni potomci po ženskoj liniji iz tog plemena. Srpski kraljevi, Nemanjići znali su svoje poreklo i imali su čak i natprirodne moći, kao što su imali i potomci po muškoj liniji Merovinzi, francuski kraljevi (od V do VIII vijeka).
NACIZAM JE POBIJEDIO
Knjiga „Četvrti rajh", autora Milana Vidojevića, književnika, novinara i publiciste nastavak je prethodno objavljene „Dosije Omega", koja je 2001. bila šok za čitaoce. Neposredno po izlasku knjige desio se „napad na Ameriku", potvrđujući neke teze iz knjige, prije svega onu da će „vlada u senci" izvršiti državni udar u SAD spektakularnim događajem, koji će joj dati povod da suspenduje djelove ustava i pripremi novu fazu „demokratske diktature".
„Četvrti rajh" se organizuje na istim principima korporativne države kakva je bila nacistička Njemačka, s razlikom što je novi projekt prefinjeniji. Pristup je okrenut najpre ekonomskom potčinjavanju sveta, a oružana sila koristi se protiv neposlušnih država i naroda, a cilj je isti: porobljavanje zemalja, može i čitavih kontinenata i pljačkanja njihovih resursa.
Kako tumačite „Da Vinčijev kod" Dena Brauna?
- To je manipulacija iako se čini da razotkriva veliku misteriju hrišćanstva da je Isus bio oženjen i da je imao potomke. Postojanje „istorijskog" Isusa ne ugrožava ni najmanje hrišćanstvo kao religiju. Naravno da je Isus bio oženjen i da je imao potomke, kako mislite da bi kralj Judeje ostavio narod bez mogućnosti da se posle njega pojavi novi Mesija. Bio je to Sveti brak sa funkcijom produženja loze. NJegovi potomci i rodbina su pripadnici takozvane Zlatne loze.
Isusovi potomci su morali da se kriju od represija da se njihovo postojanje zaustavi i obesmisli i to traje već dve hiljade godina. U plan obesmišljavanja spada i „Da Vinčijev kod", koji sadrži samo jedan tačan podatak. Da, Isus je bio oženjen, ali prvi potomak nije sin, već ćerka.
Sionski priorat osnovan je sa plemenitim ciljem da dovede „istorijske" Isusove potomke na vlast u hrišćanskom svetu i da zavlada Hristova država u Evropi. Kroz „lažnu"istoriju se sve to izvitoperilo. Konkretno, templari, kao viteški red osnovani su da kao buduća vojska sprovedu ovu ideju u djelo. Spriječila ih je Katolička crkva. Zbog toga postoji pokretanje podzemnog toka istorije, koji pokušava da sačuva istinu, potomke i cilj ostvaruje tajno sve do današnjih dana.
Srbi su u tu priču umješani direktno. Srbi nisu poreklom Sloveni. Naime svi judejski kraljevi ženili su se djevojkama iz plemena Veniamin (sveštenice). To je to spajanje svetovnog i duhovnog kroz Sveti brak. I u Isusu je to spojeno. Dakle, Srbi su direktni potomci po ženskoj liniji iz tog plemena. Srpski kraljevi, Nemanjići znali su svoje poreklo i imali su čak i natprirodne moći, kao što su imali i potomci po muškoj liniji Merovinzi, francuski kraljevi (od V do VIII vijeka).
NACIZAM JE POBIJEDIO
Knjiga „Četvrti rajh", autora Milana Vidojevića, književnika, novinara i publiciste nastavak je prethodno objavljene „Dosije Omega", koja je 2001. bila šok za čitaoce. Neposredno po izlasku knjige desio se „napad na Ameriku", potvrđujući neke teze iz knjige, prije svega onu da će „vlada u senci" izvršiti državni udar u SAD spektakularnim događajem, koji će joj dati povod da suspenduje djelove ustava i pripremi novu fazu „demokratske diktature".
„Četvrti rajh" se organizuje na istim principima korporativne države kakva je bila nacistička Njemačka, s razlikom što je novi projekt prefinjeniji. Pristup je okrenut najpre ekonomskom potčinjavanju sveta, a oružana sila koristi se protiv neposlušnih država i naroda, a cilj je isti: porobljavanje zemalja, može i čitavih kontinenata i pljačkanja njihovih resursa.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Verovatno se pitate otkud mi ideja da je Tito, voda radnickog po-
kreta i partizanskog rata, toliko vazan Habzburzima da bi mu odali po-
stu. Odavno je poznato da je Titova biografija lazna. Neosetno se u ovoj
knjizi pojavilo nekoliko laznih biografija - Klintonova, Hitlerova i sada
Titova. Cudi me samo da toliko dugo istina o njegovom zivotu ostaje
podsvesni tabu u ovoj zemlji, da postoji jos uvek mnogo ljudi u Jugo-
slaviji koji misle da je on znacajna figura nase istorije, licnost koja je
stvorila modernu Jugoslaviju, a posebno su neverovatna misljenja kako
se u njegovo vreme bolje zivelo. To kako se zivelo i ono sto se desi-
lo posle njegove smrti sada se razjasnilo. Doslo je vreme da platimo
ceh dobrog zivota koji nam je on omogucio. Samo zbog kontrole uma,
na kojoj je drzao ovaj narod trideset i pet godina, treba da bude obrisan
za sva vremena iz istorije srpskog naroda kome se desio, po Bozjoj
kazni ili po kazni onih kojima je stvarno pripadao, sto ostaje da se vidi.
Mnogi istoricari su se bavili njegovim zivotom i nesporno je da nije
roden u Kumrovcu 25 maja 1892 godine, kao i da nije umro 4 maja
1980 godine. Rupe i lazi iz njegove biografije su dugo ostale neistra-
zene obzirora da je to moglo biti nezdravo u samoupravnoj diktaturi u
kojoj smo ziveli. Razni datumi s kojima se operisalo su bili plod rada
KOS-a kako bi se stvar maksimalno zamutila i sakrila prava istina.
kreta i partizanskog rata, toliko vazan Habzburzima da bi mu odali po-
stu. Odavno je poznato da je Titova biografija lazna. Neosetno se u ovoj
knjizi pojavilo nekoliko laznih biografija - Klintonova, Hitlerova i sada
Titova. Cudi me samo da toliko dugo istina o njegovom zivotu ostaje
podsvesni tabu u ovoj zemlji, da postoji jos uvek mnogo ljudi u Jugo-
slaviji koji misle da je on znacajna figura nase istorije, licnost koja je
stvorila modernu Jugoslaviju, a posebno su neverovatna misljenja kako
se u njegovo vreme bolje zivelo. To kako se zivelo i ono sto se desi-
lo posle njegove smrti sada se razjasnilo. Doslo je vreme da platimo
ceh dobrog zivota koji nam je on omogucio. Samo zbog kontrole uma,
na kojoj je drzao ovaj narod trideset i pet godina, treba da bude obrisan
za sva vremena iz istorije srpskog naroda kome se desio, po Bozjoj
kazni ili po kazni onih kojima je stvarno pripadao, sto ostaje da se vidi.
Mnogi istoricari su se bavili njegovim zivotom i nesporno je da nije
roden u Kumrovcu 25 maja 1892 godine, kao i da nije umro 4 maja
1980 godine. Rupe i lazi iz njegove biografije su dugo ostale neistra-
zene obzirora da je to moglo biti nezdravo u samoupravnoj diktaturi u
kojoj smo ziveli. Razni datumi s kojima se operisalo su bili plod rada
KOS-a kako bi se stvar maksimalno zamutila i sakrila prava istina.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Pravi biser kontrole uma su bili Titov zivotopis namenjen ucenicima
osnovnih skola i upinjanja zvanicnih biografa da popune rupe u njegovoj
revolucionamoj biografiji. Generacije i generacije dece (naravno i ja)
ucile su o siromasnora detinjstvu u Kumrovcu, cuvanju krava, bravar
skom zanatu, teskom revolucionarnom radu, ustanku protiv Nemaca u
Drugom svetskom ratu, bitci na Sutjesci i psu Tigru koji mu je spasaoZivot, i nebrojenim drugira detaljima lazne biografije, majstorski sastavljene
za one kojima je um vec ispran i koji veruju u ono sto citaju. Lik
koga znamo kao Tita, roden je u Becu, 16 juna 1892 godine u osam ca-
sova i cetrdeset i osam minuta (u horoskopu Blizanac, podznak Lav). Po
krstenici pronadenoj u osmoj beckoj opstini Alferc, kao majka upisana
je Marija, a otac je nepoznat (strana 606, redni broj u knjizi rodenja
195). Njegov astrolog u Jugoslaviji, danas profesor univerziteta, morao
je jako da se cuva kako ne bi saopstio ono sto je video u horoskopu.
Vratimo se datumu rodenja koji je sigurno 16 juni, a jedna od
potvrda je sto se u novoj Jugoslaviji Titov rodendan slavi kao "Dan
Armije". Toboze, to je dan vaznog vojnog sporazuma izmedu Srbije i
Cme Gore. Samo da podsetim, Dan Armije u Titovoj Jugoslaviji bio je
dan osnivanja Prve proleterske brigade.
osnovnih skola i upinjanja zvanicnih biografa da popune rupe u njegovoj
revolucionamoj biografiji. Generacije i generacije dece (naravno i ja)
ucile su o siromasnora detinjstvu u Kumrovcu, cuvanju krava, bravar
skom zanatu, teskom revolucionarnom radu, ustanku protiv Nemaca u
Drugom svetskom ratu, bitci na Sutjesci i psu Tigru koji mu je spasaoZivot, i nebrojenim drugira detaljima lazne biografije, majstorski sastavljene
za one kojima je um vec ispran i koji veruju u ono sto citaju. Lik
koga znamo kao Tita, roden je u Becu, 16 juna 1892 godine u osam ca-
sova i cetrdeset i osam minuta (u horoskopu Blizanac, podznak Lav). Po
krstenici pronadenoj u osmoj beckoj opstini Alferc, kao majka upisana
je Marija, a otac je nepoznat (strana 606, redni broj u knjizi rodenja
195). Njegov astrolog u Jugoslaviji, danas profesor univerziteta, morao
je jako da se cuva kako ne bi saopstio ono sto je video u horoskopu.
Vratimo se datumu rodenja koji je sigurno 16 juni, a jedna od
potvrda je sto se u novoj Jugoslaviji Titov rodendan slavi kao "Dan
Armije". Toboze, to je dan vaznog vojnog sporazuma izmedu Srbije i
Cme Gore. Samo da podsetim, Dan Armije u Titovoj Jugoslaviji bio je
dan osnivanja Prve proleterske brigade.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Samo niko nije smeo glasno da
podseti da je Prva proleterska bila osnovana na Staljinov rodendan. Otac
je nepoznat iz vrlo prostog razloga - bio je poznat, ali nije smelo da
se upise njegovo ime u inace pedantnu administraciju Habzburske mo-
narhije, pogotovo sto je Marija radila kao sobarica na dvoru Habzburga.
U arhivama Kominterne, tacnije NKVD, ciji je znacajni operativac bio,
kasnije rezident u Spaniji u toku gradanskog rata, svojerucno je napisao
u biografiji da mu je pravo ime Josif (a ne Josip kako se prozvao kada
je postao Hrvat), a ime oca Franc, a ne Franjo kako je pisalo u zvanicnoj
biografiji posle rata. Ni ime Josif nije pravo, odnosno to je pravo-
slavna verzija njegovog imena Jozef. I sa prezimenom je bilo problema.
U dokumentima rejonskog revolucionarnog komiteta Omske oblasti, prilikom
vencanja 1920 godine sa Pelagijom Denisovnom Belousovom,
upisao je svoje ime kao Josif Francovic Brozovic. Inace, ovo je bilo
drugo vencanje sa istom osobom - prvi put su se vencali 1918 godine
u pravoslavnoj crkvi u Omsku, koji je tada bio pod vlascu belogarde-
jaca generala Aleksandra Kolcaka, sa tada cetrnaestogodisnjom Pela-
gijom. Kada su dosli crvenoarmejci, morali su ponovo da se vencaju,
jer nova vlast nije priznavala crkvene brakove.
podseti da je Prva proleterska bila osnovana na Staljinov rodendan. Otac
je nepoznat iz vrlo prostog razloga - bio je poznat, ali nije smelo da
se upise njegovo ime u inace pedantnu administraciju Habzburske mo-
narhije, pogotovo sto je Marija radila kao sobarica na dvoru Habzburga.
U arhivama Kominterne, tacnije NKVD, ciji je znacajni operativac bio,
kasnije rezident u Spaniji u toku gradanskog rata, svojerucno je napisao
u biografiji da mu je pravo ime Josif (a ne Josip kako se prozvao kada
je postao Hrvat), a ime oca Franc, a ne Franjo kako je pisalo u zvanicnoj
biografiji posle rata. Ni ime Josif nije pravo, odnosno to je pravo-
slavna verzija njegovog imena Jozef. I sa prezimenom je bilo problema.
U dokumentima rejonskog revolucionarnog komiteta Omske oblasti, prilikom
vencanja 1920 godine sa Pelagijom Denisovnom Belousovom,
upisao je svoje ime kao Josif Francovic Brozovic. Inace, ovo je bilo
drugo vencanje sa istom osobom - prvi put su se vencali 1918 godine
u pravoslavnoj crkvi u Omsku, koji je tada bio pod vlascu belogarde-
jaca generala Aleksandra Kolcaka, sa tada cetrnaestogodisnjom Pela-
gijom. Kada su dosli crvenoarmejci, morali su ponovo da se vencaju,
jer nova vlast nije priznavala crkvene brakove.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
To je pocetak koriscenja
laznih imena i laznih biografija ciju je upotrebu doveo do savrsenstva.
Tako je bio Fridrih Fridrihovic Valter, pa Georgijevic, onda Hauzer,
Rudi, Bradop, Pepo, Ivica, Jozef Gomaher, Oto, Timo, Jaromir Havli-
cek, Ivan Tomenek, Dzon Karlson, Slavko Babic, Spiridon Mekas, Karl
Zajner, Ivan Kostanjsek, Ivan Kisic, Petar, Novak, Zagorac, Isakovic,
Viktor, Viktorov, Titus... Cak ni Vladimir Dedijer, zvanicni dvorski biograf,
nije znao njegovo pravo ime, a da ne pricamo da je povrh svih
kon-spirativnih i revolucionarnih imena i nadimaka Tito Dedijeru ispricao
neverovatnu pricu o svom navodnom pretku iz sesnaestog veka, Ambroziju,
po kome je uzeo nadimak. Zamislite "zagorskog Dudeka" koji
zna svoje pretke cetiri veka unazad, ali zato njega niko nije znao kada je
dosao u Kumrovec posle rata. Sve to Dedijeru i drugiraa nije bilo cudno.
laznih imena i laznih biografija ciju je upotrebu doveo do savrsenstva.
Tako je bio Fridrih Fridrihovic Valter, pa Georgijevic, onda Hauzer,
Rudi, Bradop, Pepo, Ivica, Jozef Gomaher, Oto, Timo, Jaromir Havli-
cek, Ivan Tomenek, Dzon Karlson, Slavko Babic, Spiridon Mekas, Karl
Zajner, Ivan Kostanjsek, Ivan Kisic, Petar, Novak, Zagorac, Isakovic,
Viktor, Viktorov, Titus... Cak ni Vladimir Dedijer, zvanicni dvorski biograf,
nije znao njegovo pravo ime, a da ne pricamo da je povrh svih
kon-spirativnih i revolucionarnih imena i nadimaka Tito Dedijeru ispricao
neverovatnu pricu o svom navodnom pretku iz sesnaestog veka, Ambroziju,
po kome je uzeo nadimak. Zamislite "zagorskog Dudeka" koji
zna svoje pretke cetiri veka unazad, ali zato njega niko nije znao kada je
dosao u Kumrovec posle rata. Sve to Dedijeru i drugiraa nije bilo cudno.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Nemojte misliti da takozvani Tito nije znao svoje poreklo. Jos u
toku rata ponovo je uspostavio kontakte sa svojim pravim krugom, sa
ljudima iz tajnih organizacija kojima je pripadao poreklom i za koje je
odradio ogroraan posao. U diplomatskom istorijskom arhivu Italije po-
stoji dokument o poseti marsala Tita bazilici Svetog Petra u Vatikanu.
9 avgusta 1944 godine. U to vreme se sreo sa Cercilom u Napulju. ali
je na jedan dan skoknuo do Vatikana. Sa kim se sreo i o cemu se razgo-
varalo nije poznato, jer su arhivi Vatikana dostupni istrazivacima zakljucno
sa 1939 godinom. Sigumo je da je Cercil znao ko je takozvani
Broz, a o Vatikanu da ne govorim. Sa sigurnoscu mozemo reci da je bio
iluminat visokog ranga, pripadao je lozi u samom Vatikanu, bio je clan
Kupole i bio je u Savetu tridesettrojice. Koncept treceg sveta (nesvr-
stanih) u jeku hladnog rata i bipolarnog sveta na ivici nuklearnog rata,
bio je njegovo dostignuce i njegov zadatak. Lider treceg sveta koji ide
toboze svojim putem, a zapravo je oblik globalizacije Novog svetskog
poretka koji je zaziveo i pokazao da je prijateljska globalizacija moguca
i pozeljna. Svoje iluminatske duznosti ispunjavao je bez greske. Ratne
reparacije iz Drugog svetskog rata, koje je Nemacka trebala da isplati
Jugoslaviji, oprostio je svom bratu masonu Viliju Brantu, po masonskom
principu da dugove braci treba oprastati.
toku rata ponovo je uspostavio kontakte sa svojim pravim krugom, sa
ljudima iz tajnih organizacija kojima je pripadao poreklom i za koje je
odradio ogroraan posao. U diplomatskom istorijskom arhivu Italije po-
stoji dokument o poseti marsala Tita bazilici Svetog Petra u Vatikanu.
9 avgusta 1944 godine. U to vreme se sreo sa Cercilom u Napulju. ali
je na jedan dan skoknuo do Vatikana. Sa kim se sreo i o cemu se razgo-
varalo nije poznato, jer su arhivi Vatikana dostupni istrazivacima zakljucno
sa 1939 godinom. Sigumo je da je Cercil znao ko je takozvani
Broz, a o Vatikanu da ne govorim. Sa sigurnoscu mozemo reci da je bio
iluminat visokog ranga, pripadao je lozi u samom Vatikanu, bio je clan
Kupole i bio je u Savetu tridesettrojice. Koncept treceg sveta (nesvr-
stanih) u jeku hladnog rata i bipolarnog sveta na ivici nuklearnog rata,
bio je njegovo dostignuce i njegov zadatak. Lider treceg sveta koji ide
toboze svojim putem, a zapravo je oblik globalizacije Novog svetskog
poretka koji je zaziveo i pokazao da je prijateljska globalizacija moguca
i pozeljna. Svoje iluminatske duznosti ispunjavao je bez greske. Ratne
reparacije iz Drugog svetskog rata, koje je Nemacka trebala da isplati
Jugoslaviji, oprostio je svom bratu masonu Viliju Brantu, po masonskom
principu da dugove braci treba oprastati.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Tako smo umesto reparacija
uzeli kredit u vrednosti jedne desetine reparacija, ili cak manji. I u tre-
nutku smrti ostao je covek vredan divljenja, kao i Fransoa Miteran. Ti-
tova sahrana je prava paganska apoteoza, a najmocniji ljudi sveta i
krunisane glave dosli su da se poklone jednom od svojih. I dan navodne
smrti, 4 maj, izabran je u skladu sa masonskom tradicijom. Taj datum
je jedan od zvanicnih masonskih praznika, "dan socijalnog staranja",
kada su masoni milosrdni prema svima kojima je pomoc potrebna.
Tito je umro jos 16 februara 1980 godine (6+6+6). U sledecih
osamnaest godina (6+6+6) vrsen je strahovit pritisak u celom svetu,
srusen je komunizam i Berlinski zid, razbijen je Varsavski pakt i So-
vjetski Savez. Razbijena je i Jugoslavija, jer sve je trebalo da se zavrsi
jos 1992 godine, sto je sedam hiljada i petsto godina od "stvaranja
sveta", kada je trebalo da nastupi nova era, era Lucifera. Kada je taj
datum prosao, jedini pogodni je bio 1998 godina (3 x 666), no ni tada
svet nije osvojen, niti je nastupio Novi svetski poredak.
uzeli kredit u vrednosti jedne desetine reparacija, ili cak manji. I u tre-
nutku smrti ostao je covek vredan divljenja, kao i Fransoa Miteran. Ti-
tova sahrana je prava paganska apoteoza, a najmocniji ljudi sveta i
krunisane glave dosli su da se poklone jednom od svojih. I dan navodne
smrti, 4 maj, izabran je u skladu sa masonskom tradicijom. Taj datum
je jedan od zvanicnih masonskih praznika, "dan socijalnog staranja",
kada su masoni milosrdni prema svima kojima je pomoc potrebna.
Tito je umro jos 16 februara 1980 godine (6+6+6). U sledecih
osamnaest godina (6+6+6) vrsen je strahovit pritisak u celom svetu,
srusen je komunizam i Berlinski zid, razbijen je Varsavski pakt i So-
vjetski Savez. Razbijena je i Jugoslavija, jer sve je trebalo da se zavrsi
jos 1992 godine, sto je sedam hiljada i petsto godina od "stvaranja
sveta", kada je trebalo da nastupi nova era, era Lucifera. Kada je taj
datum prosao, jedini pogodni je bio 1998 godina (3 x 666), no ni tada
svet nije osvojen, niti je nastupio Novi svetski poredak.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Tito nije sahranjen u Beogradu. Sahranjen je medu svojim rodaci-
ma u Becu, na groblju Habzburga kojima je pripadao, mozda pored
svog oca, imperatora Franca Jozefa, ciji je vanbracni sin bio. To potvrduje
i zlatna ploca sa imenom koja je postavljena u Vatikanu, u Zavodu
Svetog Jeronima, gde je pored imena upisana i njegova titula, "von
Habsburg und Loraine". Postoji jos jedan dokaz njegovog carskog po-
rekla. Posle smrti, Katolicka crkva je ustanovila nov praznik, praznik
"Svetog Josipa radnika", i stavila ga, sasvim slucajno, u 1 maj. To je
dan iluminata koji je kasnije podvaljen radnicima kao medunarodni praznik
rada. Zato nije cudno sto je Karl fon Habzburg, krstenjem sina u
Zagrebu, odao postu svom preminulom rodaku, na ciju "tvorevinu"
polaze dinasticko pravo, jer mu je rodak to ostavio u naslede.
ma u Becu, na groblju Habzburga kojima je pripadao, mozda pored
svog oca, imperatora Franca Jozefa, ciji je vanbracni sin bio. To potvrduje
i zlatna ploca sa imenom koja je postavljena u Vatikanu, u Zavodu
Svetog Jeronima, gde je pored imena upisana i njegova titula, "von
Habsburg und Loraine". Postoji jos jedan dokaz njegovog carskog po-
rekla. Posle smrti, Katolicka crkva je ustanovila nov praznik, praznik
"Svetog Josipa radnika", i stavila ga, sasvim slucajno, u 1 maj. To je
dan iluminata koji je kasnije podvaljen radnicima kao medunarodni praznik
rada. Zato nije cudno sto je Karl fon Habzburg, krstenjem sina u
Zagrebu, odao postu svom preminulom rodaku, na ciju "tvorevinu"
polaze dinasticko pravo, jer mu je rodak to ostavio u naslede.
drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Nedavno se u beckim novinama, u naizgled bezazlenom clanku,
pojavila rasprava i fantasticni scenario o tome sta bi bilo sa Jugoslavijom
i Evropom da Tito nije vladao Jugoslavijom. Navodno, treci svet-
ski rat, atomski, izbio bi odmah posle drugog, da nije bilo Tita. No, to
je manje vazno. Ono sto je vaznije to je da novine Tita zovu "crvenim
Habzburgom". Nikada nisam cuo da je Tito imao ovaj nadimak ili
atribut. Cilj novog nadimka je da pocne pripremu javnog mnjenja za
otkrivanje njegovog pravog identiteta.
pojavila rasprava i fantasticni scenario o tome sta bi bilo sa Jugoslavijom
i Evropom da Tito nije vladao Jugoslavijom. Navodno, treci svet-
ski rat, atomski, izbio bi odmah posle drugog, da nije bilo Tita. No, to
je manje vazno. Ono sto je vaznije to je da novine Tita zovu "crvenim
Habzburgom". Nikada nisam cuo da je Tito imao ovaj nadimak ili
atribut. Cilj novog nadimka je da pocne pripremu javnog mnjenja za
otkrivanje njegovog pravog identiteta.
Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
Ваистину!...То је био честит и прави човек. 
...
...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Kako je pala tajna sa arhiva, tj. kako su skinute oynake poverljivosti sa dokumenata, otkrivaju se mnoge stvari koje su do sada za javnost bile nepoznate pa i nezamislive...U svakom slucaju prisustvujemo pobedi pravde, tj. istine nad visedecenijskim komunistickim lazima...
pa idemo redom...konkretno o sledecem je vec bilo reci
Tito u kaznenoj ekspediciji na Srbiju
Do sada se samo stidljivo pominjalo da je Josip Broz bio austrijski kaplar u Prvom svetskom ratu. Istina je da je on učestvovao u pohodima najozloglašenije austrougarske 42. vražje divizije i da je za učešće u ratu protiv Srbije dobio unapređenje
Najveća tajna koju je Josip Broz Tito morao da sakrije kako bi se srpskom narodu nametnuo kao vođa i „najveći sin" deo je njegove vojničke biografije iz Prvog svetskog rata i učešće u austrougarskoj kaznenoj ekspediciji na Srbiju. Posle Drugog svetskog rata, stidljivo se u državnokontrolisanim biografijama Josipa Broza Tita pojavljivala informacija da je u mladosti bio austrijski kaplar, ali najnovija otkrića pokazuju da je Tito učestvovao u nekim od najslavnijih trenutaka junačke srpske istorije, samo na neprijateljskoj strani.
Seriju tekstova kojom Pressmagazin nastoji da demistifikuje lik i delo najvećeg Jugoslovena, čiji kult ponovo oživljava širom bivše države povodom tridesetogodišnjice njegove smrti, nastavljamo ekskluzivnim otkrićem da je Tito bio vojnik zloglasne 42. vražje divizije, koja je od svih austrijskih formacija najviše posejala zla po Srbiji, i da je za vreme delovanja na srpskom tlu napredovao do najvišeg podoficirskog čina u austrougarskoj vojsci.
Pero Simić, najpoznatiji biograf Josipa Broza Tita, došao je do tajnih dokumenata o Josipu Brozu koji su čuvani u arhivama nekadašnjeg Marks-Lenjin instituta, a koji govore o njegovim ratnim danima u službi cara. Strogo čuvana tajna zabeležena je u autobiografiji koju je Tito morao da piše kada je postao komunista, a u kojoj zbog rigorozne provere nije smeo da izostavi tako važne detalje.
Crno na belo Titovo ime upisano na spisak gubitaka austrougarske vojske nakon što je zarobljen u Rusiji
- Broz je krajem 1912. godine regrutovan za tehničku službu Bečkog arsenala, centralnu grupaciju Austrougarske monarhije. Vrednim izvršavanjem vojničkih obaveza, već na početku vojničke karijere skrenuo je pažnju na sebe i starešine su mu omogućile da završi podoficirsku školu. Tito je postao najmlađi izviđački vodnik u 25. domobranskom puku, a prema nekim izvorima, bio je i najmlađi podoficir u celoj austrijskoj vojsci. Prema ratnom dnevniku njegove jedinice, kao i prema poverljivim podacima koji se čuvaju u arhivi u Moskvi, Broz je imao zapaženu ulogu u Prvom svetskom ratu - kaže Pero Simić.
Zvanična jugoslovenska istorija tek je u fragmentima beležila ovaj deo njegove istorije. Titov biograf Vladimir Dedijer pisao je da je Tito sa svojim pukom stigao samo do granice sa Srbijom, a Tito je tvrdio da je „izbegavao sudbinu da se kao Hrvat i socijalista bori protiv svoje braće i drugova, srpskih radnika i seljaka". Dedijer je takođe zabeležio da je Tito u Srbiji vršio antiratnu propagandu, zbog koje je navodno bio zatvoren u Petrovaradinskoj tvrđavi. Međutim, Tito je u poverljivoj autobiografiji koju je pisao u Moskvi priznao da je učestvovao u kaznenoj ekspediciji na Srbiju i da je početkom 1914. otišao na srpski front kao vodnik, gde je ostao do drugog odstupanja austrijske vojske u decembru 1914. godine.
Da je Tito prešao granicu sa Srbijom za vreme rata potvrdio je i Žarko Vedrić, austrijski generalštabni pukovnik 42. vražje divizije. On je, prema podacima iz Arhiva Jugoslavije, jednom od saradnika Agitpropa precizno rekao da je 25. puk ostao na srpskom frontu sve do januara 1915. godine, dakle više od pet meseci.
Tito je jednom prilikom i sam priznao da je bio u zapadnoj Srbiji. Kako kaže Pero Simić, to je istoričaru Vanceslavu Genčiću, koji je imao prilike da razgovara sa najvećim brojem komunističkih funkcionera, potvrdio lično Aleksandar Ranković. Kada je u jesen 1941. godine vrh KPJ tražio pogodno mesto za savetovanje svojih najviših funkcionera po zapadnoj Srbiji, Tito je, na zaprepašćenje svih, a pogotovo svojih srpskih pratilaca, pokazao odlično poznavanje terena, uključujući brojne staze i prečice. Ranković ga je tada pitao da li je nekada bio u ovom delu Srbije, a Tito mu je odgovorio:
- Pa ja sam ovde ratovao kao austrijski vojnik 1914.
Titu je tada savetovano da to više nikada ne pominje ako želi da ga Srbi prihvate.
Prema ratnom dnevniku Titove jedinice, vidi se da je 42. domobranska vražja divizija učestvovala u svim velikim bitkama u zapadnoj Srbiji, Gučevu, Mačkovom kamenu, kao i u velikim bitkama na Drini, Ceru i Kolubari. Ratni izveštaji austrijske, ali i srpske vojske govore da je njegova divizija učestvovala čak i u opsadi Beograda. Tito je, inače, na Srbiju krenuo sa činom kaplara, a iz Srbije otišao sa činom starijeg vodnika, što je bio najviši podoficirski čin u austrijskoj vojsci. Posle učestvovanja na srpskom frontu, postao je ordonans u štabu 42. vražje divizije, dobio „uniformu sa tri širita" i postao štabsfeldvebel.
A područje na kome je delovala 42. vražja divizija najteže je stradalo za vreme ofanzive austrougarske vojske na Srbiju. Samo prema popisu stanovništva može da se utvrdi da je Podrinje izgubilo više od 50.000 ljudi, a prema austrijskom popisu iz 1916, samo Šabački okrug je imao 76.000 ljudi manje nego 1910, od čega 58.000 muškaraca.
Dedijer je tek nakon Titove smrti objavio kako je Broz za vreme Prvog svetskog rata odlikovan jednom malom srebrnom medaljom za hrabrost, i to za zasluge na ruskom frontu, gde se nalazio od januara 1915. do marta iste godine.
Međutim, prema dokumentima koje je Pero Simić pronašao u Moskvi jasno se kaže da je Tito „za vreme imperijalističkog rata dobio dva ordena za hrabrost". Dokument je potpisao jedan od najpoverljivijih ljudi Kominterne, šef kadrovskog odeljenja za evropske zemlje Georgi Damjanov. Kako kaže Simić, to ukazuje da je Tito dobio orden za zasluge i na srpskom frontu, kao i na ruskom.
- Tito se na srpskom frontu zadržao mnogo duže nego na ruskom i u Srbiji je unapređen za štabsfeldvebela, a sva austrijska unapređenja u tom ratu bila su sastavni deo ukaza o odlikovanju - kaže Simić.
On nam je dostavio i fotografiju koja, prema njegovim rečima, sve ovo posredno dokazuje. Reč je jedinoj njegovoj do sada poznatoj fotografiji iz Prvog svetskog rata, za koju se kasnije tvrdilo da je slikana na ruskom frontu.
- Obratite pažnju da puca iz rova odeven u laganu podoficirsku bluzu i pantalone, sa plitkim cipelama. U Rusiji je bio tokom zime i nije mogao da bude tako obučen. Slika je najverovatnije uslikana na Bežanijskoj kosi iznad Beograda, imajući u vidu ratni raspored njegovog 25. puka. Ta fotografija, takođe, demantuje da je on u Srbiji vodio antiratnu propagandu - kaže Simić.
Logor - Broz radio u mlinu seoskih kulaka
Broz je posle odlaska iz Srbije ratnu karijeru nastavio na ruskom ratištu, gde je bio teško ranjen i zarobljen. Kada se oporavio, prebačen je na obalu Volge, u zarobljenički logor u Alatiru, gde su se zarobljeni austrougarski Srbi, Slovenci i Hrvati pripremali da pređu na stranu Srbije i otkažu poslušnost caru. Prema podacima do kojih je došao Pero Simić, Broz je tu ponudu srpske i ruske vlade odbio, pa je prebačen u drugi logor, gde je dodeljen trojici seoskih kulaka da radi u njihovom mlinu. U zatvoru ga je dočekala i februarska revolucija u Rusiji, a Lenjinova oktobarska ga je sačekala dok je bio u bekstvu, u oblasti Omska, koju su boljševici osvojili tek dve godine kasnije. Zanimljivo, u engleskoj enciklopediji „Ko je ko" iz 1950. godine, Tito je napisao da je učestvovao u revoluciji, da je dezertirao kod Rusa i da se borio na strani Crvene armije, a iste godine u američkoj verziji ove enciklopedije napisao je da su ga Rusi zarobili.
Večera - Tolbuhin: Druže Čita, vi ste pucali na mene
Posle Drugog svetskog rata, Tito je u Beogradu priredio večeru maršalu Tolbuhinu, na kojoj je pripiti Sovjet počeo da pripoveda ratne priče sa Karpata iz Prvog svetskog rata, na šta je Tito odgovorio:
- I ja sam bio na Karpatima.
- Kako na Karpatima, druže Čita?
- Tukao sam se na Karpatima kao austrougarski mobilizovani građanin. Pali smo posle toga u rusko zarobljeništvo i tako sam dospeo u Rusiju.
- Znači, druže Tito, vi ste se tukli protiv Rusa? Znači, vi ste pucali na mene?
- A šta sam mogao da radim? Vi ste pucali na mene, pa sam i ja pucao po vama. Logično. Nismo mogli da se damo postreljati od vas kao zečevi. Vi ste se tukli za ruskog cara, a mi za austrijskog.
Mačevanje - Ferdinand mu lično uručio nagradu
Tito je po regrutaciji od starešina dobio dozvolu da se usavršava u mačevanju, koje mu je bilo jako privlačno. On je to svojim nadređenima vratio pošto je postao prvak 25. domobranskog puka, a kasnije osvojio i drugo mesto u celoj austrijskoj vojsci. Nagradu mu je tom prilikom uručio lično nadvojvoda Josif Ferdinand Prvi Habzburški.
- Ja primam čestitke od nadvojvode. Običan vojnik rukovao se s članom carske porodice - rekao je tom prilikom Tito, kasnije veliki komunista.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/106830/Tito+u+kaznenoj+ekspediciji+na+Srbiju.html
pa idemo redom...konkretno o sledecem je vec bilo reci
Tito u kaznenoj ekspediciji na Srbiju
Do sada se samo stidljivo pominjalo da je Josip Broz bio austrijski kaplar u Prvom svetskom ratu. Istina je da je on učestvovao u pohodima najozloglašenije austrougarske 42. vražje divizije i da je za učešće u ratu protiv Srbije dobio unapređenje
Najveća tajna koju je Josip Broz Tito morao da sakrije kako bi se srpskom narodu nametnuo kao vođa i „najveći sin" deo je njegove vojničke biografije iz Prvog svetskog rata i učešće u austrougarskoj kaznenoj ekspediciji na Srbiju. Posle Drugog svetskog rata, stidljivo se u državnokontrolisanim biografijama Josipa Broza Tita pojavljivala informacija da je u mladosti bio austrijski kaplar, ali najnovija otkrića pokazuju da je Tito učestvovao u nekim od najslavnijih trenutaka junačke srpske istorije, samo na neprijateljskoj strani.
Seriju tekstova kojom Pressmagazin nastoji da demistifikuje lik i delo najvećeg Jugoslovena, čiji kult ponovo oživljava širom bivše države povodom tridesetogodišnjice njegove smrti, nastavljamo ekskluzivnim otkrićem da je Tito bio vojnik zloglasne 42. vražje divizije, koja je od svih austrijskih formacija najviše posejala zla po Srbiji, i da je za vreme delovanja na srpskom tlu napredovao do najvišeg podoficirskog čina u austrougarskoj vojsci.
Pero Simić, najpoznatiji biograf Josipa Broza Tita, došao je do tajnih dokumenata o Josipu Brozu koji su čuvani u arhivama nekadašnjeg Marks-Lenjin instituta, a koji govore o njegovim ratnim danima u službi cara. Strogo čuvana tajna zabeležena je u autobiografiji koju je Tito morao da piše kada je postao komunista, a u kojoj zbog rigorozne provere nije smeo da izostavi tako važne detalje.
Crno na belo Titovo ime upisano na spisak gubitaka austrougarske vojske nakon što je zarobljen u Rusiji
- Broz je krajem 1912. godine regrutovan za tehničku službu Bečkog arsenala, centralnu grupaciju Austrougarske monarhije. Vrednim izvršavanjem vojničkih obaveza, već na početku vojničke karijere skrenuo je pažnju na sebe i starešine su mu omogućile da završi podoficirsku školu. Tito je postao najmlađi izviđački vodnik u 25. domobranskom puku, a prema nekim izvorima, bio je i najmlađi podoficir u celoj austrijskoj vojsci. Prema ratnom dnevniku njegove jedinice, kao i prema poverljivim podacima koji se čuvaju u arhivi u Moskvi, Broz je imao zapaženu ulogu u Prvom svetskom ratu - kaže Pero Simić.
Zvanična jugoslovenska istorija tek je u fragmentima beležila ovaj deo njegove istorije. Titov biograf Vladimir Dedijer pisao je da je Tito sa svojim pukom stigao samo do granice sa Srbijom, a Tito je tvrdio da je „izbegavao sudbinu da se kao Hrvat i socijalista bori protiv svoje braće i drugova, srpskih radnika i seljaka". Dedijer je takođe zabeležio da je Tito u Srbiji vršio antiratnu propagandu, zbog koje je navodno bio zatvoren u Petrovaradinskoj tvrđavi. Međutim, Tito je u poverljivoj autobiografiji koju je pisao u Moskvi priznao da je učestvovao u kaznenoj ekspediciji na Srbiju i da je početkom 1914. otišao na srpski front kao vodnik, gde je ostao do drugog odstupanja austrijske vojske u decembru 1914. godine.
Da je Tito prešao granicu sa Srbijom za vreme rata potvrdio je i Žarko Vedrić, austrijski generalštabni pukovnik 42. vražje divizije. On je, prema podacima iz Arhiva Jugoslavije, jednom od saradnika Agitpropa precizno rekao da je 25. puk ostao na srpskom frontu sve do januara 1915. godine, dakle više od pet meseci.
Tito je jednom prilikom i sam priznao da je bio u zapadnoj Srbiji. Kako kaže Pero Simić, to je istoričaru Vanceslavu Genčiću, koji je imao prilike da razgovara sa najvećim brojem komunističkih funkcionera, potvrdio lično Aleksandar Ranković. Kada je u jesen 1941. godine vrh KPJ tražio pogodno mesto za savetovanje svojih najviših funkcionera po zapadnoj Srbiji, Tito je, na zaprepašćenje svih, a pogotovo svojih srpskih pratilaca, pokazao odlično poznavanje terena, uključujući brojne staze i prečice. Ranković ga je tada pitao da li je nekada bio u ovom delu Srbije, a Tito mu je odgovorio:
- Pa ja sam ovde ratovao kao austrijski vojnik 1914.
Titu je tada savetovano da to više nikada ne pominje ako želi da ga Srbi prihvate.
Prema ratnom dnevniku Titove jedinice, vidi se da je 42. domobranska vražja divizija učestvovala u svim velikim bitkama u zapadnoj Srbiji, Gučevu, Mačkovom kamenu, kao i u velikim bitkama na Drini, Ceru i Kolubari. Ratni izveštaji austrijske, ali i srpske vojske govore da je njegova divizija učestvovala čak i u opsadi Beograda. Tito je, inače, na Srbiju krenuo sa činom kaplara, a iz Srbije otišao sa činom starijeg vodnika, što je bio najviši podoficirski čin u austrijskoj vojsci. Posle učestvovanja na srpskom frontu, postao je ordonans u štabu 42. vražje divizije, dobio „uniformu sa tri širita" i postao štabsfeldvebel.
A područje na kome je delovala 42. vražja divizija najteže je stradalo za vreme ofanzive austrougarske vojske na Srbiju. Samo prema popisu stanovništva može da se utvrdi da je Podrinje izgubilo više od 50.000 ljudi, a prema austrijskom popisu iz 1916, samo Šabački okrug je imao 76.000 ljudi manje nego 1910, od čega 58.000 muškaraca.
Dedijer je tek nakon Titove smrti objavio kako je Broz za vreme Prvog svetskog rata odlikovan jednom malom srebrnom medaljom za hrabrost, i to za zasluge na ruskom frontu, gde se nalazio od januara 1915. do marta iste godine.
Međutim, prema dokumentima koje je Pero Simić pronašao u Moskvi jasno se kaže da je Tito „za vreme imperijalističkog rata dobio dva ordena za hrabrost". Dokument je potpisao jedan od najpoverljivijih ljudi Kominterne, šef kadrovskog odeljenja za evropske zemlje Georgi Damjanov. Kako kaže Simić, to ukazuje da je Tito dobio orden za zasluge i na srpskom frontu, kao i na ruskom.
- Tito se na srpskom frontu zadržao mnogo duže nego na ruskom i u Srbiji je unapređen za štabsfeldvebela, a sva austrijska unapređenja u tom ratu bila su sastavni deo ukaza o odlikovanju - kaže Simić.
On nam je dostavio i fotografiju koja, prema njegovim rečima, sve ovo posredno dokazuje. Reč je jedinoj njegovoj do sada poznatoj fotografiji iz Prvog svetskog rata, za koju se kasnije tvrdilo da je slikana na ruskom frontu.
- Obratite pažnju da puca iz rova odeven u laganu podoficirsku bluzu i pantalone, sa plitkim cipelama. U Rusiji je bio tokom zime i nije mogao da bude tako obučen. Slika je najverovatnije uslikana na Bežanijskoj kosi iznad Beograda, imajući u vidu ratni raspored njegovog 25. puka. Ta fotografija, takođe, demantuje da je on u Srbiji vodio antiratnu propagandu - kaže Simić.
Logor - Broz radio u mlinu seoskih kulaka
Broz je posle odlaska iz Srbije ratnu karijeru nastavio na ruskom ratištu, gde je bio teško ranjen i zarobljen. Kada se oporavio, prebačen je na obalu Volge, u zarobljenički logor u Alatiru, gde su se zarobljeni austrougarski Srbi, Slovenci i Hrvati pripremali da pređu na stranu Srbije i otkažu poslušnost caru. Prema podacima do kojih je došao Pero Simić, Broz je tu ponudu srpske i ruske vlade odbio, pa je prebačen u drugi logor, gde je dodeljen trojici seoskih kulaka da radi u njihovom mlinu. U zatvoru ga je dočekala i februarska revolucija u Rusiji, a Lenjinova oktobarska ga je sačekala dok je bio u bekstvu, u oblasti Omska, koju su boljševici osvojili tek dve godine kasnije. Zanimljivo, u engleskoj enciklopediji „Ko je ko" iz 1950. godine, Tito je napisao da je učestvovao u revoluciji, da je dezertirao kod Rusa i da se borio na strani Crvene armije, a iste godine u američkoj verziji ove enciklopedije napisao je da su ga Rusi zarobili.
Večera - Tolbuhin: Druže Čita, vi ste pucali na mene
Posle Drugog svetskog rata, Tito je u Beogradu priredio večeru maršalu Tolbuhinu, na kojoj je pripiti Sovjet počeo da pripoveda ratne priče sa Karpata iz Prvog svetskog rata, na šta je Tito odgovorio:
- I ja sam bio na Karpatima.
- Kako na Karpatima, druže Čita?
- Tukao sam se na Karpatima kao austrougarski mobilizovani građanin. Pali smo posle toga u rusko zarobljeništvo i tako sam dospeo u Rusiju.
- Znači, druže Tito, vi ste se tukli protiv Rusa? Znači, vi ste pucali na mene?
- A šta sam mogao da radim? Vi ste pucali na mene, pa sam i ja pucao po vama. Logično. Nismo mogli da se damo postreljati od vas kao zečevi. Vi ste se tukli za ruskog cara, a mi za austrijskog.
Mačevanje - Ferdinand mu lično uručio nagradu
Tito je po regrutaciji od starešina dobio dozvolu da se usavršava u mačevanju, koje mu je bilo jako privlačno. On je to svojim nadređenima vratio pošto je postao prvak 25. domobranskog puka, a kasnije osvojio i drugo mesto u celoj austrijskoj vojsci. Nagradu mu je tom prilikom uručio lično nadvojvoda Josif Ferdinand Prvi Habzburški.
- Ja primam čestitke od nadvojvode. Običan vojnik rukovao se s članom carske porodice - rekao je tom prilikom Tito, kasnije veliki komunista.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/106830/Tito+u+kaznenoj+ekspediciji+na+Srbiju.html
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Tito rešio srpsko pitanje na Sremskom frontu
Najveći Brozov problem tokom poslednjih ratnih meseci bio je kako da uspostavi vlast u Srbiji. Rešio ga je tako što je bez ikakve potrebe poslao na desetine hiljada golobradih srpskih mladića na jedno od najvećih stratišta
Odlazak srpskih momaka u sremsku klanicu. Izginulo je na desetine hiljada mladića, među kojima mnogi nisu ni zakoračili na prag punoletstva.
U istorijskim čitankama koje su pisali ideološki podobni istoričari posle Drugog svetskog rata, proboj Sremskog fronta 1945. godine okarakterisan je kao najslavnije bojište u NOB-u, u kojoj su Titovi partizani dali nemerljiv doprinos rušenju Trećeg rajha. Decenijama se razvijao mit o herojstvu vojnika sa petokrakom na čelu, dok su istovremeno po šumadijskim selima kačene table sa predugim spiskovima srpske omladine pale na braniku nove otadžbine.
Prema zvaničnim podacima, više od 13.000 partizana je izgubilo život, od kojih su većina bili Srbi iz onih oblasti koje će komunistička vlast kasnije nazvati centralna Srbija. Danas, kada se obeležava 65 godina od probijanja Sremskog fronta, više je nego jasno da je ova ljudska klanica bila ne samo nepotrebna, već i krajnje tragična. Najnovija otkrića o liku i delu Josipa Broza jasno ukazuju na to da je Tito iskoristio Sremski front kako bi konačno rešio „srpsko pitanje", odnosno da se upravo time rešio najveće glavobolje koja ga je mučila poslednjih meseci rata - kako da uspostavi svoju vlast u Srbiji.
Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", tvrdi za Pressmagazin da je Broz sve do kraja rata u Jugoslaviji imao izuzetno slabu podršku u Srbiji, zbog čega se stalno plašio reakcije građanskih snaga u Srbiji.
- Kralj Petar i kralj Aleksandar su svoj ugled među srpskim seljacima bazirali na mitu o kraljevima koji su se u Prvom svetskom ratu povlačili sa vojskom, na običnoj volovskoj zaprezi, dok je Tito u oslobođeni Beograd stigao tek pet dana posle sovjetskih baćuški. Titovom slabom rejtingu doprinelo je i takozvano partizansko junačenje na Sremskom frontu, gde je izginulo na desetine hiljada golobradih mladića iz Srbije, među kojima mnogi nisu ni zakoračili na prag punoletstva. Ni danas se ne vidi smisao tog masovnog žrtvovanja, izuzev kada je reč o sujeti Tita i njegovih generala da dokažu da znaju da vode i ofanzivne frontalne bitke. Još je teže razumeti zašto je bilo potrebno toliko srpskih vojnika baciti u vatru, kada se dobro znalo da su nemačke trupe, nakon prodora Crvene armije na Balkan i iskrcavanje saveznika u Normandiji, svakako, morale da se povuku - kaže Simić.
Istoričar Srđan Cvetković kaže za Pressmagazin da se ne može izneti kao istorijska činjenica da je osnovni cilj partizanskih akcija na Sremskom frontu bio rešavanje „srpskog pitanja", ali da je bilo dosta elemenata koji upućuju da je to zaista bio jedan od ciljeva.
- Mobilizaciju su vršili lokalni delegati po godištima, tako da nije bilo ideološke selekcije. Ne možemo da znamo da li su dobijali mig sa vrha da se u Srem šalju ideološki nepodobni, ali je činjenica da su slata deca iz građanskih porodica koje rat do tada nije zakačio. Isto tako, veliki broj uhapšenih je zbog saradnje sa okupatorom ili zbog sukoba sa novim režimom dobio ponudu da se spase smrtne kazne tako što će ići na taj front. To je bila prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata. Tito je želeo da dokaže da je sposoban za „pravu" borbu. Samo što su neobučeni vojnici slati u rovovsku borbu protiv profesionalnih vojnika - kaže Cvetković.
Prema zvaničnim podacima koji su čuvani u arhivama, a do kojih je došao Simić, odziv na Titovu mobilizaciju za Sremski front bio je izuzetno slab. Prema izveštaju Štaba Korpusa narodne odbrane Jugoslavije, čak 42 odsto pozvanih se nije javilo u vojsku, a kako stoji u izveštaju, „mnogi od onih koji su se javili pokušali su da dezertiraju, pri čemu su mnogi i samoranjavanjem pokušali da se spasu sigurne smrti na frontu".
- Na kraju se pokazalo da su na Sremskom frontu, ali i u potonjim borbama sa nemačkim nacistima i ustašama, oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi - kaže Simić.
Kakvo je raspoloženje Srba bilo prema novoj vlasti, svedoči i jedan poverljivi izveštaju Ozne, do koga je došao Simić, a u kome stoji da je „u Drugoj armiji čest slučaj, naročito u mlađim srpskim divizijama, bio da komandiri i komandanti bataljona šamaraju borce... i da se u pogledu kažnjavanja dezerterstva i samoranjavanja išlo u u krajnost, tako da su mnogi borci streljani. U istom izveštaju piše da je Treća armija tražila da se obustavi slanje na front „neprijateljskih elemenata, jer intelektualci koriste političke časove da agituju za kralja i Dražu", kao i da se oseća „podvojenost između Srbijanaca i Bosanaca, te se događa da rukovodioci Bosanci tuku borce iz Srbije i da se srbijanski borci karakterišu kao kukavice, slabići i dezerteri".
KLANICA U SREMU
Na Sremskom frontu su oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi. Najgora je činjenica da bi Nemci, nakon prodiranja Crvene armije na Balkan i iskrcavanja saveznika u Normandiji, morali da se povuku. Sremski front je bio prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata.
U vreme proboja Sremskog fronta, poverenje srpskog stanovništva u Titovu vlast bilo je sve manje. Tako u martu 1945. Blagoje Nešković, vođa srpskih komunista, na sednici Politbiroa CK KPJ referiše Titu: „Čaršija i gradska inteligencija su protiv nas. I gradska omladina je protiv nas", na šta se Edvard Kardelj nadovezao:
- Neprijatelj u Srbiji nema seljaka, ali ga nemamo ni mi.
Tito je, inače, od početka uspostavljanja svoje vlasti u Jugoslaviji imao najveći strah kako će uspeti da se nametne kao vođa srpskom narodu koji je, ipak, većinski podržavao monarhiju. Zato glavna uloga Crvene armije i nije bila u proterivanju fašista, već upravo na ustoličenju komunističke vlasti u Beogradu. Tito je u julu 1944. poslao pismo Staljinu u kome piše:
- Biće nam potrebna najveća vaša podrška da bismo mogli što pre rešiti pitanje Srbije, koje je za nas vrlo važno, jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije... Po mome mišljenju, najjača podrška u svakom pogledu bila bi u tome ako bi Crvena armija nadirala preko Karpata i Rumunije u pravcu juga.
Kako kaže Simić, o pravoj ulozi Crvene armije svedoči i činjenica da je podatak o broju sovjetskih vojnika koji je ušao u Jugoslaviju skrivan sve do 1989. godine.
- Tada je u jednoj sitno štampanoj fusnoti 29. knjige Titovih sabranih dela, vojni istoričar Milovan Dželebdžić objavio da je „u operacijama za oslobođenje Srbije i Vojvodine bilo angažovano ukupno oko 414.000 sovjetskih vojnika". A to je značilo znatno više nego što je krajem leta 1944. imala celokupna Titova vojska. A uoči sovjetskog prodora u Srbiju, Nemci su u celoj Jugoslaviji imali 12 divizija, pa se logično postavlja pitanje da li je isterivanje Hitlerovih nacista i dovođenje Tita na vlast bio Staljinov krajnji ratni cilj u ovom delu Evrope - kaže on.
Simić kaže da je Tito koristio i podršku koju je u to vreme dobio od Engleske i Amerike, kako bi usmerio saveznička bombardovanja na ciljeve svojih ideoloških neprijatelja po Srbiji.
Pod firmom uništavanja nemačkih okupacionih snaga, zapadni saveznici su naneli znatno veće gubitke mirnom civilnom stanovništvu, kažnjavajući ga, tako, samo zbog toga što se u građanskom ratu u Jugoslaviji nije svrstalo na Titovu stranu. Fakta govore da istorijsku odgovornost za ova velika razaranja, koja su u mnogim gradovima bila veća nego prilikom Hitlerove agresije na Jugoslaviju, više snose Tito i njegovi komandanti nego Englezi i Amerikanci, jer je konačnu odluku o ovom bombardovanju donosio Titov Vrhovni štab - kaže Pero Simić.
U Titovom pismu Glavnom štabu u Srbiji, iz februara 1944. godine, stoji:
- Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva prenesite majoru Džonu Hanikeru, a on će ih dostaviti Savezničkoj vojnoj misiji pri Vrhovnom štabu, koja će mu saopštiti vašu želju.
A Edvard Kardelj je 29. jula 1944. svojim saradnicima u Sloveniji poručio:
- Bombardovanja gradova i uopšte veća bombardovanja u Jugoslaviji odobrava samo Vrhovni štab.
Tako je, recimo, u julu iste godine, komandant štaba u Srbiji Koča Popović odgovorio da u Beogradu treba bombardovati „žensku učiteljsku školu i gimnaziju u ulici Kraljice Natalije, Narodnu skupštinu, ulicu Kralja Aleksandra, Trgovačku akademiju, Palatu „Albanija", jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu" i seriju drugih civilnih objekata koji su proglašeni za legitimne vojne ciljeve.
Avnoj
Broz se u Jajcu plašio Srba
U toku priprema za istorijsko zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, Tito se na potpuno različit način obraćao delegatima iz različitih delova zemlje.
Tako je u depeši koju je poslao Slovencima, a koju je pored njega potpisao i Kardelj, između ostalog, stajalo: „Na put za plenum idite odmah u što većem broju".
I hrvatskim komunistima je poručeno da „delegati budu u što potpunijem broju". U isto vreme, u Srbiju i Crnu Goru, gde je znao da nema realnu podršku, poručeno je da bi „bilo vanredno dobro kada bi došlo nekoliko delegata na plenum AVNOJ-a".
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...+rešio+srpsko+pitanje+na+Sremskom+frontu.html
Najveći Brozov problem tokom poslednjih ratnih meseci bio je kako da uspostavi vlast u Srbiji. Rešio ga je tako što je bez ikakve potrebe poslao na desetine hiljada golobradih srpskih mladića na jedno od najvećih stratišta
Odlazak srpskih momaka u sremsku klanicu. Izginulo je na desetine hiljada mladića, među kojima mnogi nisu ni zakoračili na prag punoletstva.
U istorijskim čitankama koje su pisali ideološki podobni istoričari posle Drugog svetskog rata, proboj Sremskog fronta 1945. godine okarakterisan je kao najslavnije bojište u NOB-u, u kojoj su Titovi partizani dali nemerljiv doprinos rušenju Trećeg rajha. Decenijama se razvijao mit o herojstvu vojnika sa petokrakom na čelu, dok su istovremeno po šumadijskim selima kačene table sa predugim spiskovima srpske omladine pale na braniku nove otadžbine.
Prema zvaničnim podacima, više od 13.000 partizana je izgubilo život, od kojih su većina bili Srbi iz onih oblasti koje će komunistička vlast kasnije nazvati centralna Srbija. Danas, kada se obeležava 65 godina od probijanja Sremskog fronta, više je nego jasno da je ova ljudska klanica bila ne samo nepotrebna, već i krajnje tragična. Najnovija otkrića o liku i delu Josipa Broza jasno ukazuju na to da je Tito iskoristio Sremski front kako bi konačno rešio „srpsko pitanje", odnosno da se upravo time rešio najveće glavobolje koja ga je mučila poslednjih meseci rata - kako da uspostavi svoju vlast u Srbiji.
Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", tvrdi za Pressmagazin da je Broz sve do kraja rata u Jugoslaviji imao izuzetno slabu podršku u Srbiji, zbog čega se stalno plašio reakcije građanskih snaga u Srbiji.
- Kralj Petar i kralj Aleksandar su svoj ugled među srpskim seljacima bazirali na mitu o kraljevima koji su se u Prvom svetskom ratu povlačili sa vojskom, na običnoj volovskoj zaprezi, dok je Tito u oslobođeni Beograd stigao tek pet dana posle sovjetskih baćuški. Titovom slabom rejtingu doprinelo je i takozvano partizansko junačenje na Sremskom frontu, gde je izginulo na desetine hiljada golobradih mladića iz Srbije, među kojima mnogi nisu ni zakoračili na prag punoletstva. Ni danas se ne vidi smisao tog masovnog žrtvovanja, izuzev kada je reč o sujeti Tita i njegovih generala da dokažu da znaju da vode i ofanzivne frontalne bitke. Još je teže razumeti zašto je bilo potrebno toliko srpskih vojnika baciti u vatru, kada se dobro znalo da su nemačke trupe, nakon prodora Crvene armije na Balkan i iskrcavanje saveznika u Normandiji, svakako, morale da se povuku - kaže Simić.
Istoričar Srđan Cvetković kaže za Pressmagazin da se ne može izneti kao istorijska činjenica da je osnovni cilj partizanskih akcija na Sremskom frontu bio rešavanje „srpskog pitanja", ali da je bilo dosta elemenata koji upućuju da je to zaista bio jedan od ciljeva.
- Mobilizaciju su vršili lokalni delegati po godištima, tako da nije bilo ideološke selekcije. Ne možemo da znamo da li su dobijali mig sa vrha da se u Srem šalju ideološki nepodobni, ali je činjenica da su slata deca iz građanskih porodica koje rat do tada nije zakačio. Isto tako, veliki broj uhapšenih je zbog saradnje sa okupatorom ili zbog sukoba sa novim režimom dobio ponudu da se spase smrtne kazne tako što će ići na taj front. To je bila prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata. Tito je želeo da dokaže da je sposoban za „pravu" borbu. Samo što su neobučeni vojnici slati u rovovsku borbu protiv profesionalnih vojnika - kaže Cvetković.
Prema zvaničnim podacima koji su čuvani u arhivama, a do kojih je došao Simić, odziv na Titovu mobilizaciju za Sremski front bio je izuzetno slab. Prema izveštaju Štaba Korpusa narodne odbrane Jugoslavije, čak 42 odsto pozvanih se nije javilo u vojsku, a kako stoji u izveštaju, „mnogi od onih koji su se javili pokušali su da dezertiraju, pri čemu su mnogi i samoranjavanjem pokušali da se spasu sigurne smrti na frontu".
- Na kraju se pokazalo da su na Sremskom frontu, ali i u potonjim borbama sa nemačkim nacistima i ustašama, oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi - kaže Simić.
Kakvo je raspoloženje Srba bilo prema novoj vlasti, svedoči i jedan poverljivi izveštaju Ozne, do koga je došao Simić, a u kome stoji da je „u Drugoj armiji čest slučaj, naročito u mlađim srpskim divizijama, bio da komandiri i komandanti bataljona šamaraju borce... i da se u pogledu kažnjavanja dezerterstva i samoranjavanja išlo u u krajnost, tako da su mnogi borci streljani. U istom izveštaju piše da je Treća armija tražila da se obustavi slanje na front „neprijateljskih elemenata, jer intelektualci koriste političke časove da agituju za kralja i Dražu", kao i da se oseća „podvojenost između Srbijanaca i Bosanaca, te se događa da rukovodioci Bosanci tuku borce iz Srbije i da se srbijanski borci karakterišu kao kukavice, slabići i dezerteri".
KLANICA U SREMU
Na Sremskom frontu su oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi. Najgora je činjenica da bi Nemci, nakon prodiranja Crvene armije na Balkan i iskrcavanja saveznika u Normandiji, morali da se povuku. Sremski front je bio prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata.
U vreme proboja Sremskog fronta, poverenje srpskog stanovništva u Titovu vlast bilo je sve manje. Tako u martu 1945. Blagoje Nešković, vođa srpskih komunista, na sednici Politbiroa CK KPJ referiše Titu: „Čaršija i gradska inteligencija su protiv nas. I gradska omladina je protiv nas", na šta se Edvard Kardelj nadovezao:
- Neprijatelj u Srbiji nema seljaka, ali ga nemamo ni mi.
Tito je, inače, od početka uspostavljanja svoje vlasti u Jugoslaviji imao najveći strah kako će uspeti da se nametne kao vođa srpskom narodu koji je, ipak, većinski podržavao monarhiju. Zato glavna uloga Crvene armije i nije bila u proterivanju fašista, već upravo na ustoličenju komunističke vlasti u Beogradu. Tito je u julu 1944. poslao pismo Staljinu u kome piše:
- Biće nam potrebna najveća vaša podrška da bismo mogli što pre rešiti pitanje Srbije, koje je za nas vrlo važno, jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije... Po mome mišljenju, najjača podrška u svakom pogledu bila bi u tome ako bi Crvena armija nadirala preko Karpata i Rumunije u pravcu juga.
Kako kaže Simić, o pravoj ulozi Crvene armije svedoči i činjenica da je podatak o broju sovjetskih vojnika koji je ušao u Jugoslaviju skrivan sve do 1989. godine.
- Tada je u jednoj sitno štampanoj fusnoti 29. knjige Titovih sabranih dela, vojni istoričar Milovan Dželebdžić objavio da je „u operacijama za oslobođenje Srbije i Vojvodine bilo angažovano ukupno oko 414.000 sovjetskih vojnika". A to je značilo znatno više nego što je krajem leta 1944. imala celokupna Titova vojska. A uoči sovjetskog prodora u Srbiju, Nemci su u celoj Jugoslaviji imali 12 divizija, pa se logično postavlja pitanje da li je isterivanje Hitlerovih nacista i dovođenje Tita na vlast bio Staljinov krajnji ratni cilj u ovom delu Evrope - kaže on.
Simić kaže da je Tito koristio i podršku koju je u to vreme dobio od Engleske i Amerike, kako bi usmerio saveznička bombardovanja na ciljeve svojih ideoloških neprijatelja po Srbiji.
Pod firmom uništavanja nemačkih okupacionih snaga, zapadni saveznici su naneli znatno veće gubitke mirnom civilnom stanovništvu, kažnjavajući ga, tako, samo zbog toga što se u građanskom ratu u Jugoslaviji nije svrstalo na Titovu stranu. Fakta govore da istorijsku odgovornost za ova velika razaranja, koja su u mnogim gradovima bila veća nego prilikom Hitlerove agresije na Jugoslaviju, više snose Tito i njegovi komandanti nego Englezi i Amerikanci, jer je konačnu odluku o ovom bombardovanju donosio Titov Vrhovni štab - kaže Pero Simić.
U Titovom pismu Glavnom štabu u Srbiji, iz februara 1944. godine, stoji:
- Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva prenesite majoru Džonu Hanikeru, a on će ih dostaviti Savezničkoj vojnoj misiji pri Vrhovnom štabu, koja će mu saopštiti vašu želju.
A Edvard Kardelj je 29. jula 1944. svojim saradnicima u Sloveniji poručio:
- Bombardovanja gradova i uopšte veća bombardovanja u Jugoslaviji odobrava samo Vrhovni štab.
Tako je, recimo, u julu iste godine, komandant štaba u Srbiji Koča Popović odgovorio da u Beogradu treba bombardovati „žensku učiteljsku školu i gimnaziju u ulici Kraljice Natalije, Narodnu skupštinu, ulicu Kralja Aleksandra, Trgovačku akademiju, Palatu „Albanija", jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu" i seriju drugih civilnih objekata koji su proglašeni za legitimne vojne ciljeve.
Avnoj
Broz se u Jajcu plašio Srba
U toku priprema za istorijsko zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, Tito se na potpuno različit način obraćao delegatima iz različitih delova zemlje.
Tako je u depeši koju je poslao Slovencima, a koju je pored njega potpisao i Kardelj, između ostalog, stajalo: „Na put za plenum idite odmah u što većem broju".
I hrvatskim komunistima je poručeno da „delegati budu u što potpunijem broju". U isto vreme, u Srbiju i Crnu Goru, gde je znao da nema realnu podršku, poručeno je da bi „bilo vanredno dobro kada bi došlo nekoliko delegata na plenum AVNOJ-a".
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...+rešio+srpsko+pitanje+na+Sremskom+frontu.html
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Ако је неко раставио Србе то је Јожа Калауз. Смрт комуни!
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Tek ce se znati sta je zlotvor sve radio...
Ekskluzivni dokumenti i fotografije: On nam je oteo Kosovo
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...nti+i+fotografije:+On+nam+je+oteo+Kosovo.html
Ekskluzivni dokumenti i fotografije: On nam je oteo Kosovo
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...nti+i+fotografije:+On+nam+je+oteo+Kosovo.html
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Дража о Јожи Калаузу.
Зар обијач који се води у картотеци загребачке полиције под бр. 10434 и именом Јосип Броз, иначе вођа комуниста, под лажним именом Тито, може да се пореди са нама као народни борац. Убудуће кад хоћете Јосипа Броза истицати као народног борца, одвојте га од нас, јер са бандом робијаша и народних злотвора немамо никакве везе. ''
Зар обијач који се води у картотеци загребачке полиције под бр. 10434 и именом Јосип Броз, иначе вођа комуниста, под лажним именом Тито, може да се пореди са нама као народни борац. Убудуће кад хоћете Јосипа Броза истицати као народног борца, одвојте га од нас, јер са бандом робијаша и народних злотвора немамо никакве везе. ''
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Jovkesrbin
Aktivan član
- Poruka
- 1.298
I posle nek mi neko kaze da Tito nije bio obicni prevarant i da nije iz dna duse mrzeo Srbe...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Tito izmislio istorijsko „ne" 1948. godine
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...to+izmislio+istorijsko+„ne"+1948.+godine.html
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...to+izmislio+istorijsko+„ne"+1948.+godine.html
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
slazem se ako nekog zimmr onda je to smrdosloven tito ...
zbog propagandnih razloga, slika je presecena , tako da se ne vidi narednik koji stoji prekrstenih ruku . u borbenim uslovima, narednik bi lezao isto na zemlji , i drzao pusku. ovo je slika sa streljane, sa obuke.
u legendi ispod slike, objavljene u drugom tomu "prilozi za biografiju ***" od dedijera, pise "najverovatnije" slika ***-a.
svi oni koji su upuceni na sremski front, prosli su izmedju 4-6 meseci obuke. broj ubijenih na sremskom frontu je poznat, i svatko moze da ga vidi, na spomen ploci. sremski front je bio deo nemacke odbrambene linije , koja se protezala do istre, i jedan od dva koji su bili utvrdjeni . deo "zvonimirove linije" je imao utvrde.
regrutacija je izvrsena legitimno, sa javnim pozivom, od legitimne vlade, i kralja (mihailovic je vrsio regrutacije nekoliko puta, a zadnju , kada je vec bio lisen polozaja)
sremski front je bio vojna nuznost. da nije bio probijen i drzan, snage JA bi bile zatvorene izmedju grupa jedinica na utvrdjenom sremskom frontu, i snagama grupa armije E, koja se povlacila iz grcke. be pritiska na nemce, postojala je verovatnost da nemci ponovo vrate beograd. oni nisu bili jos porazeni. bez eliminiranja tog fronta, ne bi bilo mogucnosti napredovanja prema zagrebu i slovenskoj granici
