Odgledavši pre neki dan na TV FOX gostovanje Boška Radonjića u emisiji Laneta Gutovića, hteo sam malo više da se informišem o organizaciji SOPO, naletim na jedan zanimljiv intervju obavljen sa Nikolom Kavajom (lovac na Tita). Iako se u tekstu malo pominju masoni, smatram ga krajnje zanimljivim, pa ću ga preneti ovde:
Masoni tražili da ubijem Tita
Piše: Predrag Stojković
* Kako ste reagovali kada su vam javili da su Vas u televizijskoj emisiji u produkciji Histori kanala, o svetskim atentatorima stavili na treće mesto ispred čuvenog Karlosa zvanog Šakal, na četvrtom.
- Kakav Karlos, najbolji je Nikola bio. Karlos je imao milione dolara. Da sam ja imao milion i jednoga sebi ravnoga nikada Tito ne bi živu glavu izneo iz Amerike.
Moja akcija obično su koštala svega 10.000 dolara. Šest jugoslovenskih diplomatskih misija je dignuto u vazduh u roku od samo nekoliko sekundi. Od Los Anđelesa do Vankuvera i Njujorka, na tolikom prostoru, a da se ne otkrije.
Iza Karlosa su stajale milijarde, moćni SSSR, možda i Titova Jugoslavija, ceo Istočni blok. Za ubistvo Tita imao sam budžet od 15.000 dolara, što je najbolji dokaz da je akcija unapred osuđena na neuspeh.
* Jesu li Srbi vama bili zahvalni tamo u Americi?
- Radije sam žrtvovao sebe nego bilo kog svog suborca. Da li se vi ikada pitate kako sam ja Nikola Kavaja oteo avion!? Da sam imao nekoga samnom - izginuli bi i ne bi ni ušli. Znam svoju vrednost, svoju sposobnost, uzeo sam Amerikancima dva aviona. Niko im nije uzeo dva aviona. Boško Radonjić mi je tada predložio da pobegnem u Rusiju i da nasamarim Ameriku. Nisam pristao jer sam se decenijama, po čitavom svetu, borio za interese Amerike.
*Ko je smislio plan akcije?
- Pop Kajević. Prvo smo hteli da tražimo da se iz jugoslovenskog zatvora puste Đuro Đurović, Milovan Đilas i još jedan.
Posle je 1978. Stoiljko Kajević hteo da uzmemo avion i da pikiramo u zgradu CK SKJ u Beogradu kao simbol Titove moći. A nije hteo da izađe iz zatvora i da mi se pridruži kada sam sleteo u Čikago. Akcija je tako propala, jer je on trebalo da mi pokaže gde je CK, koji je izgrađen posle mog bekstva iz zemlje. Komunista se uopšte nisam bojao, samo lažnih prijatelja. Kakvih komunista, ja potičem iz partizanske porodice bio sam u vojnoj akademiji, od 1941. do 1944. bio sam u zatvoru u Albaniji (interniran od Italijana), sa osam godina. Otac mi je bio žandarmerijski narednik u Metohiji. Sva braća su mi otišla u partizane, čak i sestra. Trojca su poginula.
Neću sada da napadam Kajevića, što je ispao kukavica. Bili smo sedam-osam puta zajedno. Bio je hrabar, dizali smo jugoslovenske konzulate u vazduh, diplomatska predstavništva.
Ne bih zaigrao na tu kartu, ni za jedan dukat, da ga nisam dobro znao. Sigurno bih bio ubijen od Titove UDB-e da se nisam dobro čuvao. Ni najuži krug mojih ljudi nije znao da sam ženjen! Da sam otac tri ćerke iz drugog braka, nisu znali gde živim, ni šta radim. Žena me nikada nije pitala šta ja zapravo radim. Znala je da obavljam prljave poslove. Ponekad i po 13 meseci nisam bio kod kuće.
* Šta je mislila da radite?
- Nešto važno za Amerikance. Nju sam sačuvao zatvora, pošto zaista ništa nije znala. A moja je kuća bila pravi arsenal, puna oružja.
Mnogo pre nego što sam stupio u brak s njom, upoznao sam njenog dedu Đorđa Ribavkova, mog najboljeg prijatelja, a posvađali smo se posle 20 minuta kada mi je bio tumač u Salcburgu i Minhenu, pošto sam pobegao preko granice, iz voza koji je transportovao ibeovce na Goli otok.
Dali su mi tumača, čovek je govorio srpski bolje nego ja. A mislio sam da je Mongol. On je bio “beli” Rus, Kolčakov oficir, junak još iz rusko-japanskog rata. Počeo je da me saslušava - kaže vi ste poslati, ubačeni agent, i to ne Jugoslavije nego - Sovjetskog saveza.
Posle sam ga video 1963. godine u Nju Džerziju. Mislio sam da je ta stara džukela umrla.
Došao sam po dekretu predsednika Kenedija u Ameriku 1961. godine. Radio sam i u obezbeđenju Kenedija, ubijen je na 120 metara od mene, ali sam se radovao. To je prvi predsednik SAD koji je u Beloj kući primio Josipa Broza Tita, koga sam ja maloranije čekao da ga ubijem!
Voleo sam ga kao čoveka, mladog predsednika, bio mi je simpatičan. Svaki američki predsednik je sigurno dobar čovek i može da priča šta ko hoće. Ne može tamo jajara da dođe na to mesto. Mornarički oficir, teško ranjen u ratu, ali mu je srpska emigracija zamerila što je primio Tita.
* Od bekstva u Austriju, do odlaska u Ameriku šta ste sve radili?
- Uglavnom za CIA. Imam tri kžerke u Americi pa ne mogu ni danas da pričam otvoreno o svim svojim poduhvatima.
* Kako ste dokazali da niste ubačeni ruski agent?
- Samo radom, akcijama u Nemačkoj, Austriji, prva je bila napad na jugoslovenske turiste. Mlad sam upao direktno u osinjak špijuna - Predrag Radojković, Dražin komandant, general Kovačević, pukovnik Dragiša Bojović, Jakov Dragović...
Čuvao sam i kralja Petra po naređenju Amerikanaca. U Evropi, svuda gde je išao službeno, kada je posećivao izbegličke kampove.
* Vi ste vodili akcije protiv Tita, a sa druge strane Amerikanci su mu velikodušno davali milijarde dolara?
- Prvi gerilac Evrope je bio general Draža Mihajlović, sve do septembra 1944. godine, od kada svi podržavaju Josipa Broza Tita. Tako su Amerikanci radili i sa Kubancima i sa Čilencima, Peruancima i sa našom emigracijom. Jedni kažu “uradi to Nikola”, a drugi se prave da ne znaju šta radim.
Najviše sam se u Amerikance razočarao kada sam video nešto što nipošto nije trebalo da vidim. Jednog ubijenog Amerikanca grčkog porekla 1971. godine kod jednog mog prijatelja. To i nije bila njegova kuća, bila je njegova koliko i tvoja, već centrala CIA za Jugoistok. Ti si predstavnik fabrike, ovaj novinar, sve je to kamuflaža i laž. Video sam, slučajno, ubistvo, pitao sam gospođu: gde ti je muž. Rekla mi je mirno da je otišao po piće u podrum. Neoprezno sam sišao i ugledao kako pakuju nekog u vreću. Na nesreću dobrog mog prijatelja Amerikanca iz Ohaja. Likvidirali su ga pod optužbom da je Sovjetima prodao planove špijunskog satelita. Nikada Amerikanac neće da kaže da si nevin, a čim na tebe padne sumnja – mrtav si.
Samo sam ja 11 meseci vukao CIA za nos. Kljukao je sa lažnim podacima o Istočnom bloku. Bio sam zadužen za Austriju, Nemačku i Italiju. Da izvučem nešto korisno od novodošlih emigranta, iz Mađarske, Češke i Slovačke, Jugoslavije. Dođem kod “lager firera”, uzmem kartoteku, pogledam ko je došao. Ako je neki vodnik policije, vojske, više sam podataka mogao da dobijem od njega nego od nekog seljaka koji je kopao repu. Saznam sastav JNA, od odeljenja do armije, predajem izveštaj bivšem pukovniku Jugoslovenske kraljevske vojske Dragiši Kovačeviću, ili pukovniku Predragu Radojkoviću, ili drugim obaveštajcima. Oni to posle šalju višoj komandi.
Bio sam svakog meseca plaćan 1.000 maraka, odnosno 800 dolara u zavisnosti da li sam bio u Evropi ili SAD plus bonus za akcije. A nekada sam i vanredno išao po pare. Nikada se nisam bojao komunista, odnosno da će me ubiti, već da me moji ne prodaju.
Osnivač OSS, buduće CIA, Donovan mi je često govorio: ti hoćeš da ubiješ Tita, a on je naš čovek!! Strpaću te u zatvor.
Zvao me je i Edgar Huver da radim za FBI, ali nisam hteo. Ne mogu ja da radim protiv sebe, protiv prijatelja. A ovo što sam radio, bilo je sa apetitom, jer sam smatrao da vodim borbu protiv komunizma, najveće hijene 20. veka.
* Gde ste se sve borili protiv komunizma?
- U Zapadnoj Evropi, u Africi kao legionar, posle u Južnoj Americi i SAD. Kada sam prešao u emigraciju bio sam mlad, napaljen i nezreo. A lakše je žrtvovati Nikolu nego svoje prijatelje koje znaš 20 - 30 godina. Da Nikola uđe u Češku ili Slovačku kao obaveštajac, pa ako strada – nije neka šteta.
Na meni su mnogi ljudi u Americi zaradili pare, milione. Ivo Lazarević, koga sam voleo kao oca zaradio je kuću na meni. Posumnjao sam odmah malo u njega, bio je komandant korpusa Draže Mihajlovića za primorje, a pobegao je 1943. godine sa američkom misijom, Bjelajcem i drugima. Upoznao sam se sa Ivom na Majorci, i bio oduševljen: antikomunista, britanski obaveštajac, kome je lice izgorelo prilokom iskrcavanja u Normandiji. Tek posle nekoliko decenija, bio sam još u zatvoru, kada se otkrilo da je radio za SSSR! A išao je samnom u opasne akcije,...
Posumnjao sam malo u njega još 1967. godine u vreme drugog Arapsko-Izraelskog rata. U hotelu Hamilton u Nju Džerziju
- kaže: Nikola, znam da nisi nagrađen kako zaslužuješ! On je znao da sam ja rusofil, kao i svaki Srbin iz Crne Gore. Da je komunizam bio u Nemačkoj, Engleskoj ili Americi nijedan Srbin ne bi otišao u komuniste!
- Vidiš da Zapad napada SSSR da Jevreji tamo nemaju prava, teraju ih iz Rusije, ruše im sinagoge... Hajde da dignemo par sinagoga na teritoriji SAD.
Mogao sam lako to da uradim. - Da se vidi da ima i ovde protivnika Jevreja, a ne samo tamo, ali imao sam sreće jer sam se prvo sastao sa čovekom iz “Kalifornija avenije” u Vašingtonu (sedište CIA) i kažem mu za to. – Pobesneo je: “Slušaj Nikola, ja sam ostao bez oca 1944. godine i napustio zemlju. Sa Ivom smo kumovi 250 godina, ali Ivo Lazarević jedno misli, drugo radi, a treće govori. Zato te šalje da uradiš nešto što bi se Rusima najviše svidelo.”
* Ko je vama bio neposredno šef?
- Amerikanac i u SAD i u Evropi. Za CIA su uglavnom radili stranci.
