Eli nećeš verovati,i ja ga ponekad zovem "moj mali kišni čoveče".
Zaista je specijalan,i ta njegova čudnovatost,kako ja to zovem,taj neki nesklad u njemu što daje njegov sklad unutrašnji još uvek je izvor novina za mene svaki dan. Pokušavam da vidim svet njegovim očima,ali retko dosežem te razine,kako on podeli stvari oko sebe,kako selektuje samo za njega važne i nevažne stvari. Toliko sam shvatila za ovih 10 godina,da on vidi svet kao jednu ogromnu paukovu mrežu u kojoj pravi svoje teritorije u mali milion varijacija. A pošto razmišlja u lovačkom skoku,a sa sagovornikom ne saopštava dva koraka između nego samo zadnji korak,teško ga je pratiti,treba se navići kako radi njegov mozak. E to sam već skontala,i sad ga skoro uvek pratim u njegovom tempu,ali još uvek ima situacija kada zastanem,i razmišljam a " šta je sada pisac hteo da kaže",pa vrtim film dok mi ne sine nešto od pre nedelju dana na šta se on nadovezao upravo sada misleći da ja to sve skontam u trenu. On vidi u dimenzijama mali milion mogućnosti,ja ne vidim dimenzije. On je otvoren i iskren u svakom trenutku,ja sam oprezna i tri puta razmislim pre nego što nešto kažem. On je pun optimizma,mene život naučio da ne verujem,pa sebe pomno pratim,da njemu ne otkinem krila. Ali sve su to čari roditeljstva. Od trenutka kada si rešila da budeš roditelj,znaš da to neće biti pesma svo vreme,i da će se voditi bitke na raznim nivoima. Ali on me zasmejava toliko zarazno svaki dan,on mi otvara srce kao niko pre,on mi kaže nešto kao najveću tajnu,i meni je puno srce. To je moj čovečuljak,
I zaista je ovo najlepša tema. Šteta što nemam više vremena,da češće pišem.
. Čoveče! Sve u svemu gleda i razne mape sveta,mislim geografske,a traži i istorijske mape,pre neke bitke i posle bitke,pa kako su se menjale granice raznih zemalja. Ja opet ovako 
