Alisa u zemlji čuda
Buduća legenda
- Poruka
- 26.396
Te novčanike oko vrata smo mi svi nosili na ekskurzije. To je jako praktična stvar.
E, da vam se pohvalim: danas sam bila u Lukinoj budućoj školi.
Prvo sam se oduševila kada sam ušla na kapiju, žene moje, pa ono je kao Nacionalni Park!
Prepuno drveća i rastinja, klupe i stolovi, ali napravljeni od balvana, kao na Fruškoj Gori i oooooooooooooogromno je. Imaju i kućice za ptičice na drveću, to sam onako na brzaka videla, nisam imala vremena da zagledam. Pa onda mali neformalni govor direktora, pedagoga i psihologa, sve su nam ispričali što nas je interesovalo, a onda su nas pustili da postavljamo pitanja. Mm i ja nismo imali pitanja, sve što smo čuli nam je bilo više nego dovoljno. Oduševila sam se što će sva deca dobiti majice da nose prve nedelje, biće 5 razreda prvaka i svaki razred će imati svoju boju po kojoj će se međusobno raspoznavati, da znaju gde pripadaju, da prepoznaju učiteljicu lako u dvorištu, a i da učiteljica pozna njih.
Pričali su nam o tome da kupujemo što lakše torbe i da deca nose samo neophodno, da ih pustimo da sami pakuju torbe, mi da samo prekontrolišemo, da sami nose torbe, da sami rade domaći, mi opet samo kontrolišemo. U prinicipu da nam kažu da deci objasnimo šta je škola da se ne bi plašili. Mi tih problema nemamo, naš Luka ne može da dočeka. A prijem prvaka 30.avgusta. Jao, ne mogu da dočekam.
Onda smo odmah posle vodili decu na probu u pozorište u obližnjoj gimnaziji u kojoj će biti predstava sledećeg utorka. E danas mi je bio baš zabavan dan.
A juče smo vozali rolere Luka i ja, Miloš je vozio bicikl, po Bulevaru Evrope 2 sata! I sve su izdržali!
Naravno morala sam usput da ih nahranim pa smo svratili u pekaru i onda je sve u redu. Čim ima dovoljno goriva, ima i snage.
Ja sam mislila da ću ja imati upalu mišića ili da ću se skrljati negde jer ne znam da kočim, ali mi je Luka pomagao. Šou!
E, da vam se pohvalim: danas sam bila u Lukinoj budućoj školi.
Prvo sam se oduševila kada sam ušla na kapiju, žene moje, pa ono je kao Nacionalni Park!
Prepuno drveća i rastinja, klupe i stolovi, ali napravljeni od balvana, kao na Fruškoj Gori i oooooooooooooogromno je. Imaju i kućice za ptičice na drveću, to sam onako na brzaka videla, nisam imala vremena da zagledam. Pa onda mali neformalni govor direktora, pedagoga i psihologa, sve su nam ispričali što nas je interesovalo, a onda su nas pustili da postavljamo pitanja. Mm i ja nismo imali pitanja, sve što smo čuli nam je bilo više nego dovoljno. Oduševila sam se što će sva deca dobiti majice da nose prve nedelje, biće 5 razreda prvaka i svaki razred će imati svoju boju po kojoj će se međusobno raspoznavati, da znaju gde pripadaju, da prepoznaju učiteljicu lako u dvorištu, a i da učiteljica pozna njih. Pričali su nam o tome da kupujemo što lakše torbe i da deca nose samo neophodno, da ih pustimo da sami pakuju torbe, mi da samo prekontrolišemo, da sami nose torbe, da sami rade domaći, mi opet samo kontrolišemo. U prinicipu da nam kažu da deci objasnimo šta je škola da se ne bi plašili. Mi tih problema nemamo, naš Luka ne može da dočeka. A prijem prvaka 30.avgusta. Jao, ne mogu da dočekam.
Onda smo odmah posle vodili decu na probu u pozorište u obližnjoj gimnaziji u kojoj će biti predstava sledećeg utorka. E danas mi je bio baš zabavan dan.
A juče smo vozali rolere Luka i ja, Miloš je vozio bicikl, po Bulevaru Evrope 2 sata! I sve su izdržali!
Naravno morala sam usput da ih nahranim pa smo svratili u pekaru i onda je sve u redu. Čim ima dovoljno goriva, ima i snage.
Ja sam mislila da ću ja imati upalu mišića ili da ću se skrljati negde jer ne znam da kočim, ali mi je Luka pomagao. Šou!
Poslednja izmena:
Mene boli grlo, padam polako u depresiju zbog ovog vremena, ceru danas nisam odvela u vrtic. Ostale smo kuci da spavamo i pravimo kolace... i napravile smo 
evo opet oblacno...
