СВЕ И СВАШТА (2. део)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
dobro jutro...
i mi smo bolesni još uvijek..i Lara je imala temperaturu...juče je bilo katastrofa,
danas već malo bolje..
zadovoljna sam sa frizurom, sve zaboravim, pravila ručak pa
počela tražit šnalu da je podignem da mi ne smeta:eek::lol:

postavit će prijateljica slike na fb, njen je aparat..neznam ni kakve su slike:rumenko:
seka mi se udaje u subotu pa smo svi u sređivanju....još 5 dana:D
 
Smrdavac je postao baš naporan...roditelji to kažu - aktivan :confused: Ustaje non stop, puzi, pokušava da hoda...ma ludilo, sekund jedan nije miran.Popodnevno spavanje je izbacio, pre podne spava nekih 2 sata. Al se svim silama trudi da ostane budan, nekad je zahtevao da ga nosimo u krevetac, sad trlja oči al se trudi da preživi :rtfm: Tako da mi je ovo baš neko čudno ponašanje.
 
Cure, izvolte posluženje. Ja častim. Danas nam je 19 godina braka. Malo li je? ;)

35d718n.jpg
w9h91f.jpg
 
dobar dan, vidim neke nove bebe su na pomolu. inajdić čestitam!
kad smo već kod toga kasni mi već 10 dana. mislim da nemam zbog čega da brinem, da tako kažem, ali tako sam mislila i prvi put pa se rodila Tina. ponekad zna da mi se desi, jednom u godinu-dve dana da mi kasni tako puno, tako da nije prvi put. danas sam kupila test ali ne znam da li ću ga uraditi. mm kaže da sačekam još, pošto smo nekako oboje ubeđeni da nije ništa. a ja sam ovih dana toliko osetljiva, neraspoložena, samo bih plakala. juče nam je bila godišnjica braka a ja sam je proplakala.
 
dobro jutro, samo da javim da sam jutros uradila test i pojavila se jedna crta. malo mi je lakše jer sada nije bilo pravo vreme za to, a možda i jeste, ko zna. juče smo se ceo dan zezali kući na tu temu, kako sada moram zdravo da se hranim, kako ne smem da podižem ništa teško, ali eto ništa od toga.
sada samo još da dobijem i da prestanu da divljaju hormoni, baš sam sva negativno raspoložena
 
Phe, ne znam ni sama da li želim drugo dete. Samo ne želim da mi jednog dana bude krivo što to nisam uradila. Pošto sam u međuvremenu i dobila, danas kad sam javila mužu pitala sam ga jel se razočarao, kaže malo. Odavno sebi govorim kako treba da sednem i razmislim, stavim na papir za i protiv, ali da li se na takav način odlučuje o detetu? Znam da to nije igračka koju treba da kupim. Kako ste vi znale da želite još jedno dete, da li je postojao neki strah kako ćete proći opet kroz sve, da li ćete to drugo dete voleti kao prvo?
Tina je dobro, polako se prilagođava, sada više ne ide sa suzama u očima u vrtić. Jedan dan ostane na spavanju, drugi dan je baka uzme pre spavanju, još uvek se oko toga dogovaramo sa njom i ne teramo je.

Nerviram se...u prvom trenutku sam pomislila da stvarno upisuješ pravni fakultet.
 
Poslednja izmena:
HAhaha...Tamara, nasmeja me...da, i ja sam danas pomislila da bi to bilo resenje, usput jos i medicinu, jer u ovoj drzavi moras da znas pravo i medicinu, da bi mogao uopste da prezivis...:D

A sto se drugog deteta tice...pa, nisam puno razmisljala...kad smo se mm i ja zabavljali, rekli smo oboje da zelimo petoro dece...ja sam bila deset godina jedinica i ne bih volela da sam ostavila Andriju da bude sam...sta znam, nekako racunam da ce ,jednom kada nas ne bude,biti oslonac jedno drugom...tako da sam zelela drugo dete odmah...:) Mislim, da sam mm pocela da nagovaram kada je Andrija napunio godinu...sada bih i trece, ali cemo ipak sacekati jos dve godine, da mm zavrsi drugi faks, jer nema vremena ni za sta...deca rastu, a on propusta najbitnije... Strah??? Zasto? Od porodjaja? Ako na to mislis, da, plasila sam se malo porodjaja, ali mislim da je to bio onaj normalni, zdravi strah...A ljubav? Jaooo...pa znas kako, ja licno mislim da se ne vole na isti nacin...ali nista manje od prvog...
 
Nerviram se, pa to je strašno! Ali verujem da je to moguće i u Srbiji, sve su to ista g.ovna!:evil:

Tamara, mm i ja imamo oboje brata i ta ljubav je nešto što nikako ne bi trebalo nikome oduzeti na ovome svetu. Tako smo nas dvoje razmišljali. I zbog toga smo se odlučili na još jedno. A i sa prvim nam je bilo teško i stvarno smo se lomili. Sada mi je teško sa njih dvojicom, ali ne da mi nije žao nego sam presrećna što ih imam. I kad ih vidim kako se vole i lepo slažu, kako stariji pazi na mlađeg, to se ne može meriti ni sa čim.:heart:
 
E to za ljubav. Pisala sam već kako sam u porodilištu sa drugim sinom plakala što mi ne daju da idem kući kod mog deteta nego me zadržavaju zbog OVE bebe.:lol:
Sada znam da ih obožavam. Kad grlim i ljubim jednog mislim da ga volim najviše na svetu, a kad grlim i ljubim drugog to mislim za njega. To je ljubav nepodeljena. Neverovatno, ali eto, ljubav koja se povećava sa brojem dece. A misliš da ne možeš više nikog toliko voleti kao to prvo dete...:aha:
 
EliNS:
E to za ljubav. Pisala sam već kako sam u porodilištu sa drugim sinom plakala što mi ne daju da idem kući kod mog deteta nego me zadržavaju zbog OVE bebe.:lol:
Sada znam da ih obožavam. Kad grlim i ljubim jednog mislim da ga volim najviše na svetu, a kad grlim i ljubim drugog to mislim za njega. To je ljubav nepodeljena. Neverovatno, ali eto, ljubav koja se povećava sa brojem dece. A misliš da ne možeš više nikog toliko voleti kao to prvo dete...:aha:
Kliknite za proširenje...

Baš tako. Prosto mi je nemoguće da zamislim da mogu još nekog da volim toliko koliko volim Tinu. Zato bih više volela da drugo dete bude sin, jer ću njega voleti na neki drugi način, čini mi se biće mi lakše, jer jednu princezu već imam.:heart: A osećam da ću zbog toga baš imati još jednu devojčicu, ako budem rodila još jedno dete.
A sećam se da je samnom u porodilištu bila jedna žena koja je kukala za svojom ćerkom kod kuće a bebi nije pridavala pažnju ni 5%. To tada nisam razumela a sada da.
 
tamara1:
malo mi je lakše jer sada nije bilo pravo vreme za to
Kliknite za proširenje...

Ako budeš razmišljala o pravom vremenu za drugo dete, ono nikada neće doći. Jer uvek se misli: da ovo prvo još malo poraste, pa da uradimo još ovo, pa ono, jer kada bude beba nećemo moći, i onda će odjednom biti prevelika razlika, i izgubiće svaki smisao. Ovo pišem iz iskustva, jer imam 11 godina stariju sestru sa kojom nikada nisam bila bliska. Praktično sam odrasla kao jedinica, jer je ona prvo studirala, brzo se udala i skoro da nismo ni živele zajedno. Ja sam za nju uvek bila samo davež i obaveza. Kako smo karakterno sasvim različite, velika razlika u godinama je samo doprinela da uvek ostanemo dva sveta. :(

Imam dvoje dece. Napravili smo razliku 4 godine, jer nam se tako učinilo najbolje. Nekada se svađaju, nekada se i potuku, ali vole se i imaju jedan drugog u svakom momentu. Nisam želela da mi sin jedinac kasnije prebacuje što mu nisam rodila nekog njegovog, da ga ima i u dobru i u zlu. Mada je moj stav da su najpametniji ljudi koji imaju jedno dete, jer ovako uvek naiđu trenuci kada jedno prebacuje da više volim ono drugo, kada moram da izigravam sudiju, jer ako dođe do fizičkog obračuna, mlađi uvek nastrada, a sa druge strane ima jezičinu kojom se može liznuti po doopetu, i ništa neće da prećuti starijem bratu, dolazim u situaciju da previše moram da se bavim diplomatijom, što ume da bude užasno smarajuće.

I koliko god neverovatno izgledalo, vole se jednako, i nepodeljeno,i bezrezervno, koliko god da ih ima.
 
Tamara ja sam isto tako razmišljala, čak je i onaj deo sa detetom drugog pola isti :) Užasno sam se loše osećala kad sam saznala da sam opet trudna, a pre toga sam stalno odlagala tu drugu trudnoću, iako sam u početku planirala da ostanem trudna čim starija napuni godinu. Pitala sam se kako ću je voleti, šta ako opet bude devojčica, kako ću moći i nju da volim toliko, da li sam ja stvorena da budem majka više dece, i ostale nebuloze. Zapravo, ti svoju želju za potomstvom ostvariš sa jednim detetom, ali veruj mi, toliko je lepo imati više od jednog deteta. Mnogo je teško, ali ti se i snaga udupla, ljubav se udvostruči, prava si mama :) Ja sam negde već napisala da sam prema prvom detetu ljubav počela da osećam tek kasnije, prve emocije su mi bile briga i potreba da je zaštitim. Sa drugim sam odmah osetila ljubav, neko prosvetljujuće osećanje potpune ljubavi, već na porođajnom stolu. Zvuči šašavo znam, i mene je to iznenadilo. I stvarno ih voliš i isto i različito. Različito jer su različite ličnosti. Posle drugog porođaja bila sam vesela, znala sam šta treba da radim, nisam se oko svega brinula, nisam imala nikakve hormonske vrtloge iako mi je druga ćerka bila teška, preteška, 6 meseci nije praktično spavala noću. Starija je prve nedelje prespavala noć, pa ipak, ja sam stalno nešto bila zabrinuta za nju, njeno zdravlje, budućnost...hormoni su mi divljali mesecima posle porođaja...
Dakle, ne oklevaj, samo uleti u to, čovek nikad nije dovoljno spreman ni za šta, pa čak ni za običan ispit. Tvoja ćerka će uvek imati nekog svog, a ti ćeš osetiti poseban osećaj kad se dva mala bića utrkuju koje će pre da te poljubi, legne na tebe, ispriča ti nešto...
Ja sam jako srećna što imam dve devojčice, one su sad već prave drugarice, topim se kad vidim stariju kako obuva mlađu, ili kako je pazi kad prelazimo ulicu. Volela bih i jednog dečaka, čisto ravnoteže radi, ali ovo ti ispričah da te ne brine ideja da imaš decu istog pola :)
Kao što rekoše drugi, sve smo kroz to prošle, nisi bela vrana!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top