Dobar dan!
Ja nešto navalila da čitam knjige, čitam dve istovremeno, pa sam zapostavila forum. Zadnje vreme došlo.
Mici, pa kako, majku mu, znam da je sad gotovo, ali kako nisi insistirala da ti dr objasni rezultate? Ja bih tražila drugo mišljenje pod hitno. Samo je problem što je nemoguća misija doći do pravih lekara. A da ga vodiš privatno? Ima puno privatnih bolnica u gradu? Znam da nisi pri parama, možda da pritisneš znaš već koga, pa da konačno tvoje dete dobije adekvatnu negu. Nije ni malo naivno to što se dešava. Ne bih ja čekala naše zdravstvo da se smiluje.
Mi smo manje-više ok, klinci kašlju noću i dalje i slinavi su, ali dr kaže da su zdravi, dajem im sirup za kašalj, tj. Luki, kod njega je kašalj mnogo gori, Miloš nije tako strašan. Duvaju nos, stavljam im marisol, dajem Todoxin za imunitet i više stvarno ne znam šta bih radila. Moramo nekako pregrmeti i ovu zimu. Samo me plaši tih -30.
Ako to bude stvarno tako hladno, shebali smo se načisto.
Inače, juče mi svekrva kaže, došla po Miloša u vrtić, on sedi ispod otvorenog prozora u potkošulji, a vaspitačica u džemperu. Ona pita vaspitačicu šta je sad to, kaže vaspitačica da se Miloš pokvasio pa ga je skinula da ne bude mokar. A u ormariću puna torba preobuke i nije joj palo napamet da ga obuče. Svekrva je toliko odlepila da je ostala bez teksta, kaže da je pila pilule za smirenje. Mm kaže da će joj ujutru skrenuti pažnju, ali ne smeš im se ni zameriti, treba da nam pazi dete još 4 godine.
I šta sad ja da radim? Da ih podmićujem poklonima? Hoće li to pomoći?
E, dići ću spomenik onoj Ceci iz jaslica koju je Miloš obožavao. Sada ne voli da ide i svako jutro mi govori da danas ne radi vrtić i da ne može da ide.
Samo da su zdravi, a za sve ima vremena!
