Zapad je mesto smrti. Zapad je mesto zla. Na zapad zivi cisto zlo, jedino zlo i samo zlo. Narod koji zivi na zapadu neka im je Bog na pomoci. Neko ce reci oni su bogati, lepo zive, a ja cu reci tesko njima jer je njima dusa ispijena. Mnogo jak neko mora biti da ostane duhovnik na tom zlom terenu materijalistickom zapadnom.
Šta nam danas dolazi sa Zapada? Dolaze nam pohvale za okupirani grad u kome sedam hiljada naoružanih i uniformisanih ljudi ne dozvoljava slobodu kretanja stanovnicima grada kako bi nekolicina državljana i nešto veći broju stranaca, uključujući i strane ambasadore mogli da slobodno vređaju verska osećanja većine (vređanjem patrijarha i drugih crkvenih arhijereja) i promovišu homoseksualnost, lezbejstvo, biseksualnost i transseksualizam kao primer za ugledanje (nešto na šta se treba ponositi). Dolaze nam pohvale za izdaju dela naroda i teritorije, urušavanje slobode medija i pravnog sistema uz kolaps ekonomije i stalno zaduživanje zemlje. Kao i njihove gazde, tako i nevladnici hvale kordone gejstapoa i njihov red, koji je, kako napisa Draško Kujović u NSPM, najveći u konc-logoru. Što je Srbija ekonomski, politički i moralno bednija to je bliža standardima EU. U suprotnom, kako bi Srbija mogla da dobija, polako ali sigurno, još jednu kandidaturu za kandidata i pregovore za predaju ostataka zemlje, ekonomije i dostojanstva?
Nekada je Zapad bio sinonim za bolju zaradu i političku slobodu. Zato su, po padu komunizma, većine u narodima istočne Evrope, pa i u našoj hrlile put zalaska sunca. Nama je namentut rat pa se način gledanja na Zapad donekle promenio još devedesetih. Zapad je i dalje bio mesto bolje zarade, tim više što je naša privreda usled sankcija i unutrašnjeg kriminala propadala. Što se tiče politike i slobode, iluzije su kod mnogih raspršene još tada.
Danas je Zapad (Amerika i EU) mesto u kojem više nije lako naći posao a sve teže se nalazi neki od koga može da se pristojno živi. Ušteda se polako seli u domen privredne istorije. Kriza demokratije je sve očiglednija. Nekada, naizgled ideološki jasno profilisane političke stranke su se preselile u takozvani centar a zapravo u mundijalističku levicu uz minorne razlike. Jedina razlika na političkoj sceni u SAD i u većini europskih zemalja je između onih koji su najglasniji u zaštiti velikih banaka i korporacija (desni centar) i onih koji ponajviše insistiraju na pravima LGBT osoba, stranaca, legalizaciji narkotika i raznih devijantnih ponašanja. Većinu stanovništva niko i ne zastupa ali se ona zastrašuje opasnošću od gubitka posla, smanjenja kreditne sposobnosti i sličnim, dok se ispiranje mozga vrši od zabavišta. Kako je to Sonja Liht povodom podrške opscenim paraderima istakla: „Nećemo moći da živimo slobodno i da iskorenimo duboke predrasude bez temeljnih menjanja osnovnih vrednosti, a to počinje u zabavištu, školi, tokom daljeg obrazovanja“. Dakle, zvanična sloboda u Novom vrlom svetu je gubljenje osnovnih vrednosti i uzimanje za uzor ljudi sa golim zadnjicama i kožnim pantalonama ili onih koji vole da ih neko bičuje, na primer. To je možda sloboda za Sonju Liht ali ne i za zdravomisleće ljude.
Da Zapad propada pisali su još u 19. veku Danilevski i na početku dvadesetog Špengler. Naši umetnici s početka veka su govorili da još samo zdrav balkanski primitivizam može da spase umiruću Evropu, tu belu demoniju (sv. Vladika Nikolaj). Avaj, tako beše, Zapada više nema, on se preobrazio i ‘oslobodio’ se osnovnih vrednosti. Propagira se svuda kultura razvrata i smrti. Eutanazija je dozvoljena u Belgiji i Švajcarskoj. Daleko od toga da, navodno dostojanstvenim, posredovanim samoubistvom, umiru teško oboleli bolesnici. U Belgiji je sve više slučajeva da fizički zdrave osobe bivaju ubijene eutanazijom, pod nagovorom lekara smrti. Razlozi za samoubistvo uz podršku lekara su na primer depresija, strah od gubljenja nekih sposobnosti i slično. Statistika pokazuje da broj ljudi koji biva ubijen od strane države u Belgiji daleko premašuje i broj ubijenih na osnovu presude o smrtnoj kazni u Americi a možda i u Kini. Kineske vlasti ne objavljuju broj ljudi nad kojima se godišnje izvrši smrtna kazna a Amnesti internešnel je 2008. uspeo da utvrdi da je tada država ubila barem 1718 osuđenika (
Šta nam danas dolazi sa Zapada? Dolaze nam pohvale za okupirani grad u kome sedam hiljada naoružanih i uniformisanih ljudi ne dozvoljava slobodu kretanja stanovnicima grada kako bi nekolicina državljana i nešto veći broju stranaca, uključujući i strane ambasadore mogli da slobodno vređaju verska osećanja većine (vređanjem patrijarha i drugih crkvenih arhijereja) i promovišu homoseksualnost, lezbejstvo, biseksualnost i transseksualizam kao primer za ugledanje (nešto na šta se treba ponositi). Dolaze nam pohvale za izdaju dela naroda i teritorije, urušavanje slobode medija i pravnog sistema uz kolaps ekonomije i stalno zaduživanje zemlje. Kao i njihove gazde, tako i nevladnici hvale kordone gejstapoa i njihov red, koji je, kako napisa Draško Kujović u NSPM, najveći u konc-logoru. Što je Srbija ekonomski, politički i moralno bednija to je bliža standardima EU. U suprotnom, kako bi Srbija mogla da dobija, polako ali sigurno, još jednu kandidaturu za kandidata i pregovore za predaju ostataka zemlje, ekonomije i dostojanstva?
Nekada je Zapad bio sinonim za bolju zaradu i političku slobodu. Zato su, po padu komunizma, većine u narodima istočne Evrope, pa i u našoj hrlile put zalaska sunca. Nama je namentut rat pa se način gledanja na Zapad donekle promenio još devedesetih. Zapad je i dalje bio mesto bolje zarade, tim više što je naša privreda usled sankcija i unutrašnjeg kriminala propadala. Što se tiče politike i slobode, iluzije su kod mnogih raspršene još tada.
Danas je Zapad (Amerika i EU) mesto u kojem više nije lako naći posao a sve teže se nalazi neki od koga može da se pristojno živi. Ušteda se polako seli u domen privredne istorije. Kriza demokratije je sve očiglednija. Nekada, naizgled ideološki jasno profilisane političke stranke su se preselile u takozvani centar a zapravo u mundijalističku levicu uz minorne razlike. Jedina razlika na političkoj sceni u SAD i u većini europskih zemalja je između onih koji su najglasniji u zaštiti velikih banaka i korporacija (desni centar) i onih koji ponajviše insistiraju na pravima LGBT osoba, stranaca, legalizaciji narkotika i raznih devijantnih ponašanja. Većinu stanovništva niko i ne zastupa ali se ona zastrašuje opasnošću od gubitka posla, smanjenja kreditne sposobnosti i sličnim, dok se ispiranje mozga vrši od zabavišta. Kako je to Sonja Liht povodom podrške opscenim paraderima istakla: „Nećemo moći da živimo slobodno i da iskorenimo duboke predrasude bez temeljnih menjanja osnovnih vrednosti, a to počinje u zabavištu, školi, tokom daljeg obrazovanja“. Dakle, zvanična sloboda u Novom vrlom svetu je gubljenje osnovnih vrednosti i uzimanje za uzor ljudi sa golim zadnjicama i kožnim pantalonama ili onih koji vole da ih neko bičuje, na primer. To je možda sloboda za Sonju Liht ali ne i za zdravomisleće ljude.
Da Zapad propada pisali su još u 19. veku Danilevski i na početku dvadesetog Špengler. Naši umetnici s početka veka su govorili da još samo zdrav balkanski primitivizam može da spase umiruću Evropu, tu belu demoniju (sv. Vladika Nikolaj). Avaj, tako beše, Zapada više nema, on se preobrazio i ‘oslobodio’ se osnovnih vrednosti. Propagira se svuda kultura razvrata i smrti. Eutanazija je dozvoljena u Belgiji i Švajcarskoj. Daleko od toga da, navodno dostojanstvenim, posredovanim samoubistvom, umiru teško oboleli bolesnici. U Belgiji je sve više slučajeva da fizički zdrave osobe bivaju ubijene eutanazijom, pod nagovorom lekara smrti. Razlozi za samoubistvo uz podršku lekara su na primer depresija, strah od gubljenja nekih sposobnosti i slično. Statistika pokazuje da broj ljudi koji biva ubijen od strane države u Belgiji daleko premašuje i broj ubijenih na osnovu presude o smrtnoj kazni u Americi a možda i u Kini. Kineske vlasti ne objavljuju broj ljudi nad kojima se godišnje izvrši smrtna kazna a Amnesti internešnel je 2008. uspeo da utvrdi da je tada država ubila barem 1718 osuđenika (
Poslednja izmena:
