SVAKOGA DANA



(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)​

SVAKOGA DANA

Noć noćas. Oko 2 ujutru. Ustajem kao da je dan, potpuno budna I odmorna iako sam spavala samo tri sata. Jučerašnji dan je bio težak I lep, kao I većina stvari u životu. Ispunjen ljudima, osmesima I smehom…ovde u virtualu jer sam provela 13 sati tog dana za kompjuterom I jako prija kada u toku rada ugrabiš par minuta iz million puta da se osmehneš ili nasmeješ, da popričaš sa prijateljima …baš prija taj osmeh što lebdi na usnama izmedju fascikli I registratora….pa se onda sramežljivo pojavi u kalkulaciji…onako viri izmedju brojki Naravno, tu su I klijenti, zafrkavanje, telefoni I ozbiljan rad….ali je s te strane bio miran I nasmešen dan iako mi je kompjuterski sitem u raspadu…radi sa pola kapaciteta…ma I manje, ali preguraću nekako dok mi se programer I serviser ne vrate sa letovanja…..neću da maltretiram ljude, mada su zaslužili hahaha
Zapravo počinjem da radim rano ujutru ukoliko ne odlučim da to malo ranojutarnje samoće posvetim pisanju….pa onda pauza ukoliko mi dozvole kao psihička priprema za svakodnevno zvanje bolnice. Od 11-12 svakoga dana zovem da vidim da li je živ I da li ima promena….svakoga dana je odgovor “jako,jako teško stanje, nema promena…..šta da vam kažemo gospodjo….znate I sami, pola mozga je uništeno”. Svakoga dana lekari, koji se menjaju, mi prepoznaju glas..neki su tihi, neki brzi ….ali su svi fini. Nekada čitav taj famozni sat utrošim na zvanje jer je broj zauzet ili se niko ne javlja…..ponekad ih dobijem iz cuga……e, onda je lakše nekako……zapravo brže. Svakoga dana naš otac I dalje ne pita za sina…..dvadesetčetvoročasovnačasovna sebičnost koja me ubija……..mrzim sebičnost….mrzim je celom svojom svešću I srcem..Posle toga pauza I treba mi mnogo smeha I po neka bajka…..da skrenem misli I savladam bespomoćnost. Ako nema nikog za neobavezan razgovor, a uglavnom u to vreme nema, gledam mejlove….priče, slike, reči nekih poznatih I manje poznatih ljudi…čitam tudje radove….moj način da se polako vratim a da se ne raspadnem i da nikog ne opteretim, da ni sa kim ne pričam o onome što me muči... Ionako jadikovanje I smaranje ljudi nije meni blisko….ali zato smaram osmesima I lepim rečima I sličicama hahahaha bacam ih na sve strane kao konfete…..nesavršenost postojanja.
Predveče, kafa I priča, dogovori, sredjivanje cveća I spremanje večere, zalivanje, peglanje I veš…svi nešto rade I dovikujemo se dok psi trčkaraju izmedju nas….vreme tako jasnih slika umiruje…kafa I pivce na tremu dok deca jure po kući sa telefonima u rukama…..mir trema …I Maci I meni daje snagu za novi svaki dan.
I tako, pored običnih stvari kao što su posao, bolesni svekar I svekrva, deca, kuća Maca, MMM, zalivanje, nabavke, plaćanje računa I naplata potraživanja koja nikako ne ide jer je stanje katastofalno kod svih, komšije, prijatelji, telefoni, pored svih naših “moramo” …..svi naši osmesi, doduše već prilično umorni od moranja, I reči I ljubav porodice….šareno E, onda je razlaz….deca ili izlaze ili dodju njegova devojka I njen momak….Maca zauzima svoju fotelju I daljinski a ja za kompjuter….po još malo osmeha pred spavanje na odeljenju I nekad na blogu. Razgovaramo ili ćutimo već kako nam dodje…..ja nekad I radim ako mi se radi, nekad ne….Maca odlazi pre mene na spavanje hahahaha kaže da bi umro kada bi spavao tako malo kao ja…..posle MMM I ja zaključavamo kapiju, izmazim ih, uvek istim redom I ušunjam se u krevet….gledam siluete borova na nebu…..a nebo……ih kako može biti lepo I svake noći drugačije…..druga pozadina a borovi isti….trajnost I promenljivost skupa.


PS Život je lep I ima svrhu svakoga dana
Sada znam zašto sam se probudila ovako odmorna …svrha noćašnjeg ustajanja je da zapišem ovo……jer dugo sam imala problem da napišem tugu I strah ……izlečiše me prijatelji…hvala im
Da li da ležem ili ne? Ipak idem u promenljivu trajnost .....:)


​
 
Kliknite za proširenje...
Bože Ljiljo....Ja mislila svo vreme za sebe da sam puna energije, optimizma, da imam snage za ceo svet, da mogu da ga ispravim i popravim, da pomognem gde je to i nemoguće, da....Ma šta ja; ja sam samo pripravnica
za sve i svašta u životu, vatrica koja tinja u odnosu na tebe ženu-vulkan:zag:
Nikad neću prestati da ti se divim:heart:
 
Žena-vulkan...dobro reče Mari....Ljiljo, nije jadikovanje i smaranje kada ispišeš iz sebe ono što te muči....mnogo tereta je na tvojoj duši, moraš malo da olakšaš...zato ispiši to iz sebe, pa možda i ne daš ovde, na javni uvid, nego.... onako za sebe..... :zag:
 
PS Život je lep I ima svrhu svakoga dana
Sada znam zašto sam se probudila ovako odmorna …svrha noćašnjeg ustajanja je da zapišem ovo……jer dugo sam imala problem da napišem tugu I strah :ok:……izlečiše me prijatelji…hvala im
Hvala tebi sto sve sto mi pomislimo, zapises...:hvala::cmok2::cmok2::cmok2::cmok2: DOBAR TI DAN LJILJO...:bye:
 
Kada smo te davnih dana, komentarisali na F-odeljenju svi smo bili jednoglasni u stavu da nam je razredna neverovatna zena, a neko lepo rece: "Nikad nisam video toliko energije u tako maloj zeni koja sa toliko lakoce sve drzi pod kontrolom". :heart:
 
smeh;bt104791:
Kada smo te davnih dana, komentarisali na F-odeljenju svi smo bili jednoglasni u stavu da nam je razredna neverovatna zena, a neko lepo rece: "Nikad nisam video toliko energije u tako maloj zeni koja sa toliko lakoce sve drzi pod kontrolom". :heart:
Kliknite za proširenje...

:cmok2:
znala sam.....da ste me ogovarali :)
hvala što si tu...:cmok:
 
Poslednja izmena:
danas je dan
kada neke reči odlaze
danas je dan
kada su prave reči tu
danas je prvi dan
kada mi treba bajka
ne da živim u njoj
ne da pobegnem
već da sakrijem suzu
na svega par minuta

hvala svima koji su tu ...vidljivi i nevidljivi
voli vas Ljilja
 
Poslednja izmena:
Ljiljo svaka čast!
Ne znam koliko puta sam ti to već napisao, znam da bilo kakva potpora makar kolko puta ponavljana svakomjako dobro dođe.
Sad će opet biti da sam te povredio, znaj nije mi namera, ni na kraj pameti, kog se andraka u opšte petljam, ali ipak ne bih da oćutim i nije mi do zezanja


dvadesetčetvoročasovnačasovna sebičnost koja me ubija……..mrzim sebičnost….mrzim je celom svojom svešću I srcem..Posle toga pauza I treba mi mnogo smeha I po neka bajka
Kliknite za proširenje...

ne budi brza u osudi, nije svakom tako da može sve da pokaže, izjada se pa dalje punim jedrima. Razumi (oseti) čoveka i čak iako ne možeš da mu praštaš, ne zezam se kažem ti iz iskustva, ako ništa drugo tebi će biti mnogo lakše, pa sad ljiti se, čao mi je, moro sam to ovo kasti.
 
Naslutio sam odavno..u Ljiljani velikog proznog pisca...ženu.uragan.,ženu vulkan, prepunu ideja i snage da sve to stavi na papir i podeli sa nama.Pored Sibirskog ona je najači prozni pisac na Krsti i to me raduje.Medjutim ,malo me brine što je počela da piše i pesme i to kakve...Zato pesnici sa Krstarice pamet u glavu..Vreme je da se uozbiljimo i da počnemo i mi da pišemo bar upola dobru poeziju kao naša.Ljiljana...

;):cmok::cmok::ok::klap::klap::klap:
 
Ljiljuska....drago mi je da uspijevas da prevazidjeh svoje strahove od pisanja "tuge"....i da ti to donosi olaksanje....i da znas da me to mnogo i ne cudi jer ja sam davno vidjela kakav si ti gigant....
p.s.meni to ne polazi bas za rukom,zapravo nikad mi to nije polazilo...kada sam tuzna i o tome pisem,poslije mi biva jos tuznije i ruznije...ne znam zasto je to tako....ja svoje "tuge" lijecim tako sto se pravim da ih ne primjecujem....:cmok::bye:
 
Ovo sto je napisala smeh :neko lepo rece: "Nikad nisam video toliko energije u tako maloj zeni koja sa toliko lakoce sve drzi pod kontrolom"
ja sam pomislila dok sam citala tekst.
:zag:
 
Za sve vas :heart:

Riada.....ni ja ne mogu da pišem tugu. Da ispišem većinu mojih tuga imala sam inicijalne kapisle.....i mnogo je teško, bar meni...i nije mi ni malo lakše, baš naprotiv.....ali, stegneš zube i pišeš :cmok2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top