Нема овде никаквих локалних удбаша.Тренутно имамо 2 политичке опције, актуелну власт и противнике власти, и обе опције су слуге западњачког капитала.Разлике између ове 2 опције су минорне, а та усаглашеност се прикрива великом буком и фингирањем неког великог сукоба.
Животни стандард није 10 пута виши у односу на време "локалних удбаша" из средине/краја 80-тих.Данас се лакше купују телевизори, фрижидери и други апарати него тада, али сада становник Србије много теже долази до крова над главом, и једе око 40% мање меса и млека него у временима у којима западни капитал није усрећивао Србе.
И та приступачнија куповина уређаја за забаву и домаћинство није нешто посебно, јер је приступачност некретнина, просвете и здравства много важнија за стандард него доступност телевизора или мобилног телефона.
"Доба Слобе" је било тешко, јер је управо западни капитал изазвао распад Југославије и наметнуо одбрамбени рат српском народу.
Trenutno je Srbija diktatura, gde jedan domaci centar moci kontrolise i reketira ogromnu vecinu domaceg kapitala.
Protivnici vlasti imaju oko 100 puta manje kapitala od vlasti u Srbiji.
Jedini razlog zbog koga imamo 10 puta veci standard nego u vreme SFRJ i Slobe, je sto postoji zapadni kapital i finansijske institucije, koga domaci centar moci ne moze da kontrolise.
Da imamo samo domace banke, a niti jednu stranu banku, umrli bi od gladi, i to bi bila poslednja faza razvoja u SFRJ dijalektici.
Danas se i jede mnogo vise, a sva tehnika i usluge koja je i vise od 10 puta brojnijia i bolja nego u doba SFRJ/Slobe, doprinosi tom boljem standardu zivota gradjana Srbije.
Sto se tice nekretnina, prosvete i zdravstva, sve bolje nego u doba SFRJ/Slobe. Danas imamo vise stanova, i vise znanja, i vise lekova na A listi RFZO-a; a o medicinskim tehnologijama i boljim dijagnozama pa i da ne pricam. Da, u SFRJ je bilo 10 puta vise bolovanja, ali to nema veze sa boljim zdravstvom, vec sa parazitiranjem, neradnistvom, kradjom zdravstvenog fonda, i hipohondrijom
Jedino sto su gradjani u doba SFRJ/Slobe bili disciplinovaniji, poslusniji, mogli su da biraju izmadju manjeg broja radnih mesta, pa nisu smeli mnogo da talasaju, i bio je onda veci mir i sigurnije. Ja licno ne smatram to za neku bitnu vrednost, ali razumem da mnogo ljudi pre bira sigurnost, i bice sluge u manjem standardu, samo da su sigurni; nego da rizikuju na trzistu rada, ali da je nesigurno.
