Делимично извлачење комуниста успело је јер су тај сектор држали Хрвати (369. хрватска легионарска дивизија, чији су војници већином били Хрвати) и делови 118. ловачке дивизије. Што се тиче Хрвата, на чијем сектору је прошло највише комуниста, Немци су били ''огорчени'' њиховим држањем и ни на који начин, ни ''применом најоштријих метода'', нису успели да их натерају у борбу.38
Хрвати, било усташе било друге формације, ни раније се нису истицали у борби против партизана. У ствари, између партизана и Хрвата није вођена ни једна права битка још од почетка рата. Међутим, у ово доба Немци су већ слали извештаје попут овог из штаба 114. ловачке дивизије: ''У хрватском официрском кору, као и међу усташама, примећена је јака англофилска струја. Носилац пропаганде је вероватно католички клер''.39 У свом месечном извештају од 18. јула, генерал Рудолф Литерс био је још одређенији:
Схватање да се немачка војска налази у једној пријатељској земљи давно је прошло. Највећи део становништва потпомаже устанике, део из убеђења, део из страха, а део из прорачуна, с обзиром на промену ситуације коју очекују.40
До истог закључка као немачки генерали дошао је и мајор Баћовић, извештавајући Дражу 19. јуна: ''Хрватски официри, нарочито виши, симпатично расположени за енглеско напредовање. Спремни су да у даном моменту пруже помоћ нашим одредима''.41
Другим речима, уочивши немачке поразе на свим фронтовима, Хрвати су остављали Немце на цедилу, тражећи нове савезнике у супротним таборима. Њихова спремност да ступе у четнике свакако би се у извесној мери остварила да их Енглези, према којима су се сада оријентисали, нису упутили у партизане. Међутим, у партизанским редовима, све до капитулације Италије, већину ће и даље чинити Срби.
У извештајима о операцији ''Шварц'' о партизанима се најповољније изразио штаб 114. ловачке дивизије. Он пише да су партизанске јединице ''строго организоване, вешто вођене и поседују зачуђујуће висок борбени морал... Располажу са изненађујуће великим бројем аутоматског оружја (пушкомитраљези, минобацачи, итд) и са довољно муниције''.42
Према извештају СС дивизије ''Принц Еуген'' комунисти су се борили ''тврдоглаво... лукаво и подмукло, делом са храброшћу очајника''. Главна ставка извештаја 1. брдске дивизије гласи: ''Борба за уништење комунистичких банди је завршена, главнина непријатеља разбијена, побијена односно заробљена. Само малим снагама је успело да пробију фронт на слабом месту на северозападу обруча.''43 Већ 21. јуна ова дивизија је упућена у Грчку.
У свом уобичајеном штиву ''поуке из борбе'', Немци су закључили да је узрок очајничке борбености партизана у операцији ''Шварц'' њихов обичај да све заробљенике стрељају на лицу места, и то не само оне са оружјем, већ и сваког ''ко очигледно без јачег разлога лута око насеља''. Овај случај је, како изгледа, дошао и до самог Хитлера, па је 29. јула 1943. генерал Литерс издао наредбу о ''новом поступку са бандитима'':
Од сада, према фиреровој одлуци, ове бандите не треба стрељати, већ се према њима односити као према ратним заробљеницима.44
Наредба се специјално односила на комунисте. Према заробљеним четницима, сматрајући их војницима, Немци су већ имали блажи однос.
Најтачнију слику о операцији даје детаљна табела о губицима, коју је сачинио генерал Литерс.45 Осовинске трупе имале су укупно 583 погинула, и то највише њихова најслабија дивизија, 118. ловачка (262), док су губици осталих јединица следећи: 369. дивизија, тј. већином хрватске усташе 92, 1. брдска 43, 7. СС ''Принц Еуген'' 120, пук ''Бранденбург'' 12, 724. ловачки пук 2, 2. батаљон 734. пука 46 и 2. батаљон 724. пука 6.
С друге стране, Немци су избројали 7.489 мртвих партизана. Сем овога, губитке партизана процењивали су на још 4-5.000, што убијених, што умрлих од зараза и глади. Све жртве нису смели да броје, бојећи се заразе од пегавог тифуса.46
Према томе, Операцију ''Шварц'' преживело је свега око 5.000 партизана. У овој групи тзв. партијци чинили су висок проценат, док су најбољи борци нестали.
Комунисти више нису имали ни онако добро наоружање. Немци су им запленили 10 топова, 6 противоклопних топова, 32 тешка и 25 лаких минобацача, 47 тешких митраљеза, 173 пушкомитраљеза, 3.608 пушака, итд. Велики број аутоматских оруђа комунисти су закопали, а четници потом откопали, сазнавши где је од заробљених партизана.
Своју верзију операције ''Шварц'' партизански Врховни штаб дао је 10. јула 1943. године. Комунисти се најпре осврћу на претходне ''успехе'', тврдњом да је ова операција уследила ''после разбијања елитних окупаторских дивизија и ослобађања великог дела Источне Босне, Херцеговине, Црне Горе и Санџака''. Следи још невероватнија лаж: партизани су све ове територије ''ослободили'' да би са Западним савезницима садејствовали у борбама на Јадрану! Потом Ј. Б. Тито набраја дивизије које је ''победио'' у операцији ''Шварц'':
Немци - СС дивизија ''Принц Еуген'', 369. ''Вражја'' дивизија, 718. пешадијска дивизија, 118. ловачка дивизија, 373. дивизија ''Тигар'', Фест дивизија, 5. пешадијска хрватска дивизија, а сем тога једна немачка и две бугарске дивизије доведене из Србије.47
Само у овом пасусу немачке снаге повећане су за шест дивизија: 118. ловачка је бивша 718. пешадијска, 373. и Фест дивизија уопште нису биле ту, као ни 5. хрватска и две бугарске дивизије. Комунисти потом набрајају четири италијанске дивизије, које су биле у близини, али нису учествовале у борбама. Свеукупно, осовинске трупе процењују на 110.000 људи, а подижу и своје бројно стање - на 20.500 бораца.
Врховни штаб је ''на време'' прозрео намеру непријатеља и одмах направио план да би избегао ''непријатељски маневар опкољавања''. А тај план је, разуме се, остварен. Ево како то комунисти описију:
После вишедневних борби са надмоћним немачко-италијанско-бугарским снагама, наше јединице су се плански повукле из Санџака у Црну Гору, на Тару, наневши непријатељу огромне губитке у људству и материјалу...
Покушај непријатеља да брзим продорима 118. немачке ловачке дивизије и 718. пешадијске дивизије... пресече наш главни операцијски правац, потпуно је пропао...
После тешког пораза на ушћу Сутјеске и Горанског, непријатељ поново покушава да на Сутјесци, дејствујући од Гацка и Зеленгоре у два крака, оствари свој предвиђени маневар опкољавања. И овај покушај непријатеља потпуно је пропао. Бригаде 1. и 2. дивизије одбиле су уз тешке жртве по непријатеља све његове нападе, приковале га на полазним положајима и омогућиле дебушовање наше главнине са рањеницима на цесту Калиновик - Фоча...48
У ствари, као што смо видели, комунисти су оставили своје рањенике. А ево њихових података о губицима у операцији ''Шварц'':
У овој пролетној непријатељској офанзиви, односно нашој контраофанзиви која је трајала два месеца, мај и јуни, непријатељ је имао 14.500 мртвих и рањених; уништено је 6 тенкова, 2 авиона, 35 камиона. Заплењено 85 аутоматских оруђа (пушкомитраљеза и митраљеза), неколико стотина хиљада метака и веће количине животних намирница и другог ратног материјала. Наши губици: 2.000 мртвих и преко 2.000 рањених бораца.49
Уз мале исправке, ова верзија операције ''Шварц'', односно ''Битке на Сутјесци'', како је комунисти зову, доскора се учила у школама, а и дан дањи има утицаја, чак и на историчаре.
После прикупљања на Јахорини, остаци комунистичке главнине средином јуна крећу пут Источне Босне и заузимају неколико градова које су држали домобрани и усташе. По старом рецепту, они се поново снабдевају ратном спремом од Хрвата. Међутим, пошто је број партизана услед огромних губитака пао испод критичне масе, од хрватских формација они траже и добијају и извесну помоћ у људству. Најпознатији је био трансфер Сулејмана Филиповића. Најпре су прелазили делови његовог гарнизона из Тузле, а потом и он сам. Филиповића ће после рата Ј. Б. Тито наградити високим политичким положајима (иначе он је пре рата у војсци Краљевине био капетан, а у НДХ пуковник)...
ИЗВОРИ:
30 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 192.
31 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 140.
32 П. Милићевић, Сећања, 60.
33 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 166.
34, 35 Зборник докумената, том 12, књига 3, 319, 347.
36 Зборник докумената, том 12, књига 3, 355.
37 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.
38, 39, 40, 42 Зборник докумената, том 12, књига 3, 361-371, 331, 436, 374-375.
41 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.
43, 44, 45 и 46 Зборник докумената, том 12, књига 3, 431, 478, 394-395
47, 48 Зборник докумената, том 2, књига 10, 53, 54.
49 Зборник докумената, том 2, књига 10, 55.
