Sutjeska

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
dokle aman zaman vise o gubitnicima?????
jos ce ispasti da su cetnici pobedili u WW2 hahahhahahaha:hahaha:

tipicna srpska posla
pobedili smo cara murata na kosovu i okupirali smo tursku sledecih 500 godina
pobedili smo nato na kosovu i dan danas kosovo nije nezavisno ..
cetnici su bili saveznici pobednickih sila u WW2 a ne okupatora nacista svaba, talijana i ostalih....
и уђесници-
samo ne shvatam kako je na kraju, tito uhvatio drazu koji se skrivao ispod zemlje sa par jataka /gde su mu bile silne cetnicke jedinice,desetine hiljada ovde pomenutih cetnika/ i na kraju ga streljao da mu se ni grob ne zna a ne obrnuto?????:cool:
Па кад би тако причали онда четници јесу победили јер је Краљ наредио да се ставе под Титину команду и они су се масовно придружили партизанима, а Тито је био само командант свих јединица до Краљеве победе. Шта се после догађало знамо и не могу се ни Тито ни партизани с тим поносити. Ово потврђују недавне чињенице којима смо били очевидци а многи и учесници.
 
dokle aman zaman vise o gubitnicima?????
jos ce ispasti da su cetnici pobedili u WW2 hahahhahahaha:hahaha:

tipicna srpska posla
pobedili smo cara murata na kosovu i okupirali smo tursku sledecih 500 godina
pobedili smo nato na kosovu i dan danas kosovo nije nezavisno ..
cetnici su bili saveznici pobednickih sila u WW2 a ne okupatora nacista svaba, talijana i ostalih....

samo ne shvatam kako je na kraju, tito uhvatio drazu koji se skrivao ispod zemlje sa par jataka /gde su mu bile silne cetnicke jedinice,desetine hiljada ovde pomenutih cetnika/ i na kraju ga streljao da mu se ni grob ne zna a ne obrnuto?????:cool:

Četnici jesu bili saveznici pobjedničkih sila, i to je nesumnjivo tako tokom čitavog rata... iako su tokom rata sarađivali (više ili manje) sa okupatorima...
 
da, cetnici su politicki bili uz saveznike, ali su se morali cuvati za priplod posle rata, da prenesu svoje ratnicke gene dalje, i da podele odlikovanja, i zato su odlucili da vojnicki budu na strani okupatora i kvislinga...vrlo logicno, u duhu "srbijanskog marifetluka" sto bi rekao Draza (prvi, neobrijani) :hahaha:

glup komentar
 

Плус и шовинистички.
Само показује шта је у ствари. Довољан је овај део.

vrlo logicno, u duhu "srbijanskog marifetluka"

А после се чуди зашто га Коча и ја називамо хрватским шовинистом, а колико сам само нашао његових постова у којима отворено вређа Србе као народ...Ако је већ шовиниста, нека то буде отворено, као ја нпр. а не да се ту крије иза комунистичке идеологије...
 
И тако комунисти у пролеће 43 када се ломи рат уместо да нападну рецимо Немце или евентуално усташе, шиптаре, Бугаре они реше да очисте Црну Гору од Четника који су на страни савезника, и тако не знајући да је у току немачка офанзива на четничке формације у Црној Гори одлуком врховног препаметног команданта Јоже нападају Четнике са леђа и забијају се у кањон Сутјеске и ту налећу на 1.немачку брдску дивизију и 7.СС дивизију "Принц Еуген" и то у њиховом најјачем саставу.Остатак знамо.
 
И тако комунисти у пролеће 43 када се ломи рат уместо да нападну рецимо Немце или евентуално усташе, шиптаре, Бугаре они реше да очисте Црну Гору од Четника који су на страни савезника, и тако не знајући да је у току немачка офанзива на четничке формације у Црној Гори одлуком врховног препаметног команданта Јоже нападају Четнике са леђа и забијају се у кањон Сутјеске и ту налећу на 1.немачку брдску дивизију и 7.СС дивизију "Принц Еуген" и то у њиховом најјачем саставу.Остатак знамо.

nisu ni pipnuli cetnike na Sutjesci, ladnoj vodi....nemci razoruzali djurisiceve junacine (bez metka), a talijani prebacili svoje na sigurno...:D
 
nisu ni pipnuli cetnike na Sutjesci, ladnoj vodi....nemci razoruzali djurisiceve junacine (bez metka), a talijani prebacili svoje na sigurno...:D

Bitno je da smo mi Istočnu Hercegovinu zadobili 92., a tih fantastičnih priča o mostu, ranjenicima, preko vode do slobode isl. smo se dovoljno naslušali...
 
nisu ni pipnuli cetnike na Sutjesci, ladnoj vodi....nemci razoruzali djurisiceve junacine (bez metka), a talijani prebacili svoje na sigurno...:D

a zasto su razoruzali i zarobili cetnike kad su ih ''voleli vise od ustasa'' i kad su im ovi prijatelji??? :hahaha: volis da skaces samom sebi u usta pa to ti je...al to vec govori o tvojoj pogubljenosti, dezjorentisanosti u masi lazi koje iznosis...

No da vidimo kako je zaista bilo...prema nemackim dokumentima:

s20112118750.jpg


s20112118812.jpg


s20112118831.jpg


s201121181753.jpg


Nemci u toku operacije Svarc (Bitke na Sutjesci) smatraju cetnike, a ne partizane glavnim neprijateljem...Drazu, a ne Tita!

Povodom operacije Svarc komandant Jugoistoka objasnjava da je ‘’cilj operacije Svarc unistenje svih ustanika u Crnoj Gori I Istocnoj Hercegovini bez razlike na pripadnost (komunisti I DM pristalice). Narocito mora Mihailovicev stab sa svim njegovim pomocnicima I oficirima za vezu da bude pronadjen I unisten’’

(T-501-250-000289.)

kada je Svarc zavrsen general Liters je izdao pohvalnu naredbu nemackim jedinicama:

Vojnici!
Operacije protiv cetnika i komunista zavrsene su. Glavnina neprijatelja je unistena!

toliko o tome da nisu ni pipnuli cetnike i da nije ispaljen ni jedan metak...A Italijani su u ovom slucaju bili u sluzbi cetnika, protiv Nemaca...tj zahvaljujuci njima cetnici su se izvukli u Srbiju (izvukli od Nemaca) i izbegli vece gubitke...:)


_____________________

Istovremeno je general Ler naznacio ‘’Mihailovicevu Vrhovnu komandu’’ kao glavni cilj nemackog vazduhoplovstva koje je trebalo da ucestvuje u Svarcu.

(T-501-250-000293.)
 
БИТКА НА СУТЈЕСЦИ
2010-05-08 17:13:33.0 Милослав Самарџић

''Ви имате право да знате све'' - поручује нам РТС, док нам у ствари упорно намеће обавезу да не знамо ништа.

Зато нам се некритички - без објашњења да је то све лаж и превара - репризира и филм ''Битка на Сутјесци'', иако је до сада могао бити снимљен низ филмова са истинитим догађајима.

Први кадар у објективно снимљеном филму ''Битка на Сутјесци'', могао би да изгледа рецимо овако:

Курир доноси вест у Титов Врховни штаб да су Немци напали четнике (12. мај 1943). Комунисти наздрављају и распитују се међусобно када ће нове немачка делегација доћи код Тита. Сазнају да неће тих дана, јер су на путу до Тита Немци наишли на четнике, па су морали да се врате у Сарајево...

Посвећивање пажње Бици на Сутјесци било би важно и због проучавања историје ратова уопште. Јер, ова битка, а боље речено масакр, је феномен какав се ретко среће: једној страни, партизанима, погинуло је чак 75% људства, док је друга страна, Немци, истовремено имала мање од 1% губитака!

Ништа мање није занимљиво ни поређење губитака четника и партизана у Операцији ''Шварц'', како су је Немци звали. Наиме, док су ликвидирали чак 11-12.000 партизана, Немцима је пошло за руком да ликвидирају свега 17 четника!

До тако драстичне разлике дошло је јер су четници имали професионалну обавештајну службу, уочили су концентрацију огромних немачких јединица и склонили се пре него што је обруч склопљен. Тако је још једном наглашена разлика између професионалне војске и паравојних формације илегалне КПЈ.

У књизи ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', други том, писао сам детаљно о Операцији ''Шварц'', а овде преносим главне делове који се односе на партизане, пошто се у филму не појављују четници:

Према немачким изворима, у обручу се нашло 15.000, а према комунистичким 16.000 партизана бораца. Они су припадали следећим јединицама:

- 1. пролетерска дивизија,

- 2. пролетерска дивизија,

- 3. ударна дивизија,

- 7. хрватска (банијска) дивизија,

- 3. далматинска бригада (из састава 9. дивизије),

- 6. источнобосанка бригада,

- 15. мајевичка бригада (раније Мајевички ударни батаљони).

Шеста источнобосанска и 15. мајевичка бригада имале су по 600 бораца, плус по један батаљон, вароватно од по стотинак партизана, остављен на матичним територијама.30

Као што смо раније видели, 1, 2. и 3. дивизија имале су по око 4.000 партизана, 7. нешто преко 1.000, а 3. далматинска бригада неколико стотина бораца. Тешко је проценити да ли је тачна немачка или комунистичка процена о бројном стању партизанске главнине у ово доба, тј. да ли их је било 15.000 или 16.000. Исто тако, нема тачних података о броју рањеника, нити о томе да ли се рачунају у ових 15-16.000 партизана, да ли се броје преко ове цифре, или су се на пример лакши рањеници водили у бројном стању јединица, а тешки у Централној болници.

Операција, која је против комуниста почела 17. маја, показала је још једном све мане њиховог покрета. ''Слепи вођа'' Ј. Б. Тито поново је повео своје присталице у масовну погибију. Он не само што није уочио концентрацију елитних немачких јединица, него је и веровао у споразум који је потписао са Немцима. Када су Немци с леђа нападали херцеговачке четнике док су они потискивали партизане дубље у црногорске планине, Тито је и даље наређивао нападе на црногорске четнике у области Колашина. Како изгледа, он је мислио да споразум са Немцима савршено функционише, тим пре јер је око 10. маја очекивао долазак немачког делегата Ханса Ота у свој Врховни штаб.

Милован Ђилас је оставио сведочење о расположењу у Врховном штабу када су стигле вести да су Немци почели да нападају и партизане:

Тито је, узбуђено машући извештајем, довикнуо Ранковићу и мени: ''То значи да Немци лажу! Никада нисмо били у већој опасности!'' Одлазећи од Тита, ја сам Ранковићу добацио - заједљиво према себи колико и према Титу: ''Ето нам преговора с Немцима!'' А Ранковић увређено, мање на Тита и себе него на мене: ''Сад не треба ништа причати!''31

Паника поново спречава Ј. Б. Тита да реагује енергично, о чему је Павле Јакшић, командант 7. хрватске дивизије, записао:

Оволика доза ''пећинске'' неодлучности и колебљивости врховног команданта - коју смо уочили и тешко осетили сви ми учесници Сутјеске, а која ће се још изразитије испољити у Дрвару 25. маја 1944. године - недопуштена је за функцију војног командовања, која треба да је ослоњена на одлучност, чврстину, храброст и упорност, увек, а посебно у тешким ситуацијама.32

Најбоље решење за партизане било је да главним снагама покушају пробој на север, где је непријатељ био најслабији. Међутим, пробој главним снагама ни у једном правцу није долазио у обзир, јер их је Ј. Б. Тито из страха увек држао крај себе. А северни правац је отпао због немања података о непријатељу. У ствари, ''партизанска обавештајна служба'' је имала податке да се на северу, између Сарајева и Вишеграда, налази чак 80.000 Немаца.33 Како произилази из контекста, ову невероватну процену дао је комунистички ''најбољи дипломата'', Владимир Велебит, који се у ово време налазио међу Немцима. Као што смо видели, он је често разговарао и са немачким обавештајцима, којима, очигледно, није био дорастао.

Зато су комунисти најпре покушали да се пробију на исток, преко Лима, па на југ, између Матешева и Подгорице. На овим секторима налазила се 1. брдска дивизија, против које нису имали изгледа. У трећем покушају они крећу на север, према Фочи, али са свега пет бригада, тако да их одбија и најслабија немачка јединица, 118. ловачка дивизија. Оног дана, 25. маја, када ни овај трећи покушај пробоја није успео, генерал Литерс је издао заповест за сужавање обруча око партизана. Четницима у овој заповести он посвећује свега једну реченицу: ''Главнина четника је успела да измакне немачким јединицама.''34

Три дана потом, 28. маја, комунисти се одлучују на покушај пробоја и на четвртом правцу, на северозападу, долином реке Сутјеске. Како ни овај пробој није успео, партизански Врховни штаб доноси још једну одлуку: да 1. дивизија, ојачана са две бригаде, покуша пробој долином Сутјеске преко друма Фоча - Калиновик; да се 2. дивизија, такође ојачана са две бригаде, усмери правцем преко Сутјеске, Зеленгоре и Трескавице у Средњу Босну, а да се 3. и 7. дивизија поново упуте на исток.35 Од другог дела плана није било ништа, због 1. брдске дивизије. Комунисти су све наде полагали у јединице упућене поред села Тјентиште у долини Сутјеске.

Према Литерсовој заповести за 5. јун, партизански ''очајнички покушаји пробоја северно од Тјентишта у правцу северозапада одбијени су, при чему је непријатељ претрпео велике губитке''.36 Комунисти су, међутим, наставили покушаје, јер нису имали куд, пошто су сваког заробљеног партизана Немци стрељали на лицу места. Током наредних пет дана, остаци 1, 2. и 7. дивизије, са Врховним штабом, успели су да се провуку између немачких линија у правцу Зеленгоре, а затим на север, према Ратају, Миљевини и Јахорини. Остаци 3. далматинске, 6. источнобосанске и Мајевичке бригаде провукли су се 13. јуна, док је 3. дивизија потпуно уништена. Према комунистичким историчарима, остављено је око 700 тешких рањеника.

- - - - - - - - - -

Међутим, када су непосредно потом у Источној Босни четници свакодневно заробљавали разбијене партизане, а међу њима и медицинско особље, ови су им саопштили знатно већу цифру - од чак 4.000 остављених рањеника и болесника. Као што смо видели, комунисти су у Црну Гору и дошли са 4.000 рањеника и болесника. У међувремену, оздравели су враћани у јединице, али стално су пристизали нови рањеници, из непрекидних борби са четницима. Најзад, партизани су много рањених имали у пет покушаја пробоја немачког обруча. Тако, цифра коју је један заробљени лекар рекао мајору Баћовићу, делује реалније од оне коју наводе комунистички историчари.

У извештају Врховној команди од 22. јуна, у коме се наводе ови подаци, мајор Петар Баћовић такође јавља да 2. пролетерска дивизија сада има 1.000 бораца, а да је комунистима побегло свих 500 Црногораца које су раније мобилисали.37

Тако су Немци још једном ликвидирали рањенике Централне болнице партизанског покрета (први пут је то било на Златибору, по слому ''Ужичке републике'').

Дуго извлачење комуниста из обруча, од 8. до 13. јуна, мада је најзад напипано слабо место, било је последица нове колебљивости Ј. Б. Тита. Комунистички историчари пишу да се он ''још увек није био одлучио за брзи продор'', иако је 1. дивизија направила празан простор, ''обузет бригом о судбини Централне болнице''. А заправо је било обрнуто: само брзи продор кроз брешу могао је спасити рањенике.
 
Poslednja izmena:
Делимично извлачење комуниста успело је јер су тај сектор држали Хрвати (369. хрватска легионарска дивизија, чији су војници већином били Хрвати) и делови 118. ловачке дивизије. Што се тиче Хрвата, на чијем сектору је прошло највише комуниста, Немци су били ''огорчени'' њиховим држањем и ни на који начин, ни ''применом најоштријих метода'', нису успели да их натерају у борбу.38

Хрвати, било усташе било друге формације, ни раније се нису истицали у борби против партизана. У ствари, између партизана и Хрвата није вођена ни једна права битка још од почетка рата. Међутим, у ово доба Немци су већ слали извештаје попут овог из штаба 114. ловачке дивизије: ''У хрватском официрском кору, као и међу усташама, примећена је јака англофилска струја. Носилац пропаганде је вероватно католички клер''.39 У свом месечном извештају од 18. јула, генерал Рудолф Литерс био је још одређенији:

Схватање да се немачка војска налази у једној пријатељској земљи давно је прошло. Највећи део становништва потпомаже устанике, део из убеђења, део из страха, а део из прорачуна, с обзиром на промену ситуације коју очекују.40

До истог закључка као немачки генерали дошао је и мајор Баћовић, извештавајући Дражу 19. јуна: ''Хрватски официри, нарочито виши, симпатично расположени за енглеско напредовање. Спремни су да у даном моменту пруже помоћ нашим одредима''.41

Другим речима, уочивши немачке поразе на свим фронтовима, Хрвати су остављали Немце на цедилу, тражећи нове савезнике у супротним таборима. Њихова спремност да ступе у четнике свакако би се у извесној мери остварила да их Енглези, према којима су се сада оријентисали, нису упутили у партизане. Међутим, у партизанским редовима, све до капитулације Италије, већину ће и даље чинити Срби.

У извештајима о операцији ''Шварц'' о партизанима се најповољније изразио штаб 114. ловачке дивизије. Он пише да су партизанске јединице ''строго организоване, вешто вођене и поседују зачуђујуће висок борбени морал... Располажу са изненађујуће великим бројем аутоматског оружја (пушкомитраљези, минобацачи, итд) и са довољно муниције''.42

Према извештају СС дивизије ''Принц Еуген'' комунисти су се борили ''тврдоглаво... лукаво и подмукло, делом са храброшћу очајника''. Главна ставка извештаја 1. брдске дивизије гласи: ''Борба за уништење комунистичких банди је завршена, главнина непријатеља разбијена, побијена односно заробљена. Само малим снагама је успело да пробију фронт на слабом месту на северозападу обруча.''43 Већ 21. јуна ова дивизија је упућена у Грчку.

У свом уобичајеном штиву ''поуке из борбе'', Немци су закључили да је узрок очајничке борбености партизана у операцији ''Шварц'' њихов обичај да све заробљенике стрељају на лицу места, и то не само оне са оружјем, већ и сваког ''ко очигледно без јачег разлога лута око насеља''. Овај случај је, како изгледа, дошао и до самог Хитлера, па је 29. јула 1943. генерал Литерс издао наредбу о ''новом поступку са бандитима'':

Од сада, према фиреровој одлуци, ове бандите не треба стрељати, већ се према њима односити као према ратним заробљеницима.44

Наредба се специјално односила на комунисте. Према заробљеним четницима, сматрајући их војницима, Немци су већ имали блажи однос.

Најтачнију слику о операцији даје детаљна табела о губицима, коју је сачинио генерал Литерс.45 Осовинске трупе имале су укупно 583 погинула, и то највише њихова најслабија дивизија, 118. ловачка (262), док су губици осталих јединица следећи: 369. дивизија, тј. већином хрватске усташе 92, 1. брдска 43, 7. СС ''Принц Еуген'' 120, пук ''Бранденбург'' 12, 724. ловачки пук 2, 2. батаљон 734. пука 46 и 2. батаљон 724. пука 6.

С друге стране, Немци су избројали 7.489 мртвих партизана. Сем овога, губитке партизана процењивали су на још 4-5.000, што убијених, што умрлих од зараза и глади. Све жртве нису смели да броје, бојећи се заразе од пегавог тифуса.46

Према томе, Операцију ''Шварц'' преживело је свега око 5.000 партизана. У овој групи тзв. партијци чинили су висок проценат, док су најбољи борци нестали.

Комунисти више нису имали ни онако добро наоружање. Немци су им запленили 10 топова, 6 противоклопних топова, 32 тешка и 25 лаких минобацача, 47 тешких митраљеза, 173 пушкомитраљеза, 3.608 пушака, итд. Велики број аутоматских оруђа комунисти су закопали, а четници потом откопали, сазнавши где је од заробљених партизана.

Своју верзију операције ''Шварц'' партизански Врховни штаб дао је 10. јула 1943. године. Комунисти се најпре осврћу на претходне ''успехе'', тврдњом да је ова операција уследила ''после разбијања елитних окупаторских дивизија и ослобађања великог дела Источне Босне, Херцеговине, Црне Горе и Санџака''. Следи још невероватнија лаж: партизани су све ове територије ''ослободили'' да би са Западним савезницима садејствовали у борбама на Јадрану! Потом Ј. Б. Тито набраја дивизије које је ''победио'' у операцији ''Шварц'':

Немци - СС дивизија ''Принц Еуген'', 369. ''Вражја'' дивизија, 718. пешадијска дивизија, 118. ловачка дивизија, 373. дивизија ''Тигар'', Фест дивизија, 5. пешадијска хрватска дивизија, а сем тога једна немачка и две бугарске дивизије доведене из Србије.47

Само у овом пасусу немачке снаге повећане су за шест дивизија: 118. ловачка је бивша 718. пешадијска, 373. и Фест дивизија уопште нису биле ту, као ни 5. хрватска и две бугарске дивизије. Комунисти потом набрајају четири италијанске дивизије, које су биле у близини, али нису учествовале у борбама. Свеукупно, осовинске трупе процењују на 110.000 људи, а подижу и своје бројно стање - на 20.500 бораца.

Врховни штаб је ''на време'' прозрео намеру непријатеља и одмах направио план да би избегао ''непријатељски маневар опкољавања''. А тај план је, разуме се, остварен. Ево како то комунисти описију:

После вишедневних борби са надмоћним немачко-италијанско-бугарским снагама, наше јединице су се плански повукле из Санџака у Црну Гору, на Тару, наневши непријатељу огромне губитке у људству и материјалу...

Покушај непријатеља да брзим продорима 118. немачке ловачке дивизије и 718. пешадијске дивизије... пресече наш главни операцијски правац, потпуно је пропао...

После тешког пораза на ушћу Сутјеске и Горанског, непријатељ поново покушава да на Сутјесци, дејствујући од Гацка и Зеленгоре у два крака, оствари свој предвиђени маневар опкољавања. И овај покушај непријатеља потпуно је пропао. Бригаде 1. и 2. дивизије одбиле су уз тешке жртве по непријатеља све његове нападе, приковале га на полазним положајима и омогућиле дебушовање наше главнине са рањеницима на цесту Калиновик - Фоча...48

У ствари, као што смо видели, комунисти су оставили своје рањенике. А ево њихових података о губицима у операцији ''Шварц'':

У овој пролетној непријатељској офанзиви, односно нашој контраофанзиви која је трајала два месеца, мај и јуни, непријатељ је имао 14.500 мртвих и рањених; уништено је 6 тенкова, 2 авиона, 35 камиона. Заплењено 85 аутоматских оруђа (пушкомитраљеза и митраљеза), неколико стотина хиљада метака и веће количине животних намирница и другог ратног материјала. Наши губици: 2.000 мртвих и преко 2.000 рањених бораца.49

Уз мале исправке, ова верзија операције ''Шварц'', односно ''Битке на Сутјесци'', како је комунисти зову, доскора се учила у школама, а и дан дањи има утицаја, чак и на историчаре.

После прикупљања на Јахорини, остаци комунистичке главнине средином јуна крећу пут Источне Босне и заузимају неколико градова које су држали домобрани и усташе. По старом рецепту, они се поново снабдевају ратном спремом од Хрвата. Међутим, пошто је број партизана услед огромних губитака пао испод критичне масе, од хрватских формација они траже и добијају и извесну помоћ у људству. Најпознатији је био трансфер Сулејмана Филиповића. Најпре су прелазили делови његовог гарнизона из Тузле, а потом и он сам. Филиповића ће после рата Ј. Б. Тито наградити високим политичким положајима (иначе он је пре рата у војсци Краљевине био капетан, а у НДХ пуковник)...

ИЗВОРИ:

30 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 192.

31 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 140.

32 П. Милићевић, Сећања, 60.

33 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 166.

34, 35 Зборник докумената, том 12, књига 3, 319, 347.

36 Зборник докумената, том 12, књига 3, 355.

37 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.

38, 39, 40, 42 Зборник докумената, том 12, књига 3, 361-371, 331, 436, 374-375.

41 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.

43, 44, 45 и 46 Зборник докумената, том 12, књига 3, 431, 478, 394-395

47, 48 Зборник докумената, том 2, књига 10, 53, 54.

49 Зборник докумената, том 2, књига 10, 55.
 
Zato sto je Draza bio castan oficir, vaspitan u srpskom patrijahalnom duhu i drzao je do reci za razliku od funjare i hohstaplera Tita koji je, kada je situacija dosla u njegovu korist, ulozio sve napore da uhvati i likvidira Drazu...

Samardzic kao razlog navodi sledece

M.S: Sa cetnicke, tj. srpske, tacke gledišta, Broz je bio idealan strateg - jer nije znao ništa. Cak ni da cita vojnu kartu. Sem toga, bio je panicar i kukavica, kako ga opisuju njegovi najbiliži saradnici Sreten Žujovic i Pavle Jakšic. Verujem da je to razlog što ga Draža nije likvidirao 1941. Ne mislim na ono kada ga je pustio na casnu rec, vec na neku drugu priliku u tom periodu izrazite nadmocnosti cetnika. Naime, na sastancima u Brajicima i Struganiku Draža je "procitao" Broza, povezavši njegovu totalnu nesposobnost sa prirodom komunizma, cija se kadrovska politika zasniva na tzv. negativnoj selekciji. Drugim recima, kada je Broza postavila na celo Komunisticke partije Jugoslavije, Kominterna nije ni pomišljala na ratne komandne vrline. Od 20 clanova Centralnog komiteta u Moskvi su ubili 19, a njega, Broza, ostavili su i postavili na celo partije jer je najbolje slušao i najbolje cinkario svoje drugove - pa cak i svoju ženu. Inace, da je na njegovom mestu bio npr. Sreten Žujovic Crni, diplomac sa Sorbone, veoma hrabar i vešt covek - to bi za Srbe bila mnogo gora kombinacija. Ovako, zbog Brozove nespretnosti, partizani su imali silne neprilike, a cetnici veliku prednost.

Hvala na odgovoru, ali mislim da je pomalo emotivan. Moje mišljenje je da Draža nije poštedeo Tita zbog oficirske časti ili bilo čega sličnog. Jednostavno Draža je bio svestan da takvih postupaka u ratu ne sme da bude. Ali desilo se nšto drugo, a to je da je Draža poštedeo Tita iz dva razloga i to oba pogrešna. Prva greška je bila da je pogrešno procenio ne samo Tita već i mogućnost da će on privući toliko boraca i simpatija u narodu. Dakle nedostatak vizije sa Dražine strane. Druga greška je što je Draža verovatno razmišljao da će partizanski pokret, kakav takav, privući na sebe deo nemačke pažnje te da će nemački pritisak na njega biti srazmerno manji, a da će u nekim kasnijim fazama rata lako izaći na kraj sa komunjarama. Greška!!!! KATASTROFALNA!!!!

Šta nam ovo govori? Da Draža nije imao znanja, kapaciteta ili vizije da u građanskom ratu nema milosti pogotovo ne prema pretendentima na vlast. Istorija je prepuna lekcija o ovoj pojavi. Pokušao je da kalkuliše, da pravi komporomise i to se uvek osveti. Kad su Englezi odabrali stranu i podržali Tita uz podršku koju je već imao iz Rusije stvari su bile jasne da će četnički pokret biti u problemu, što se na kraju i ispostavilo kao tačnim.
 
kad smo kod toga mislim da je pogresno procenio partizanski pokret, tj. nije ni sanjao u sta moze da se razvije...dakle, mogao je da ga unisti u startu ali nije jer to bi znacilo pucati na sopstveni narod...mora se imati u vidu da su komunisti ti koji su izazvali bratoubilacki, gradjanski rat i tek posle njihove izdaje i pokretanja i forsiranja tog rata on je postao nemilosrdan i sa cetnicke strane...Pogresno je reci da je Tito privukao borce, a jos manje simpatije u narodu...pricam o periodu rata, ne kasnije kao drzavnik...narod je prilazio partizanima u velikom broju bezeci od ustaskog noza itd...Tito npr nema ni jednu sliku sa narodom u toku rata, sto jasno govori da medju obicnnim narodom nije smeo slobodno da se pojavljuje i da ga narod, narocito Srbi nisu voleli...sve dalje je politika koja mu je isla na ruku..splet srecnih okolnosti...same njegove zasluge, licne, nisu nikako vojne prirode vec one najgore funjarske, cinkaroske, potkazivacke...u toj prljavoj igri svakako je bio iznad Draze...

Na kraju velike sile su odlucile o svemu tako da ne verujem da su oni sami igrali neku ulogu...koje god poteze da su povlacili i ko god da je bio na njihovim mestima, ishod bi bio isti...
 
Poslednja izmena:
kad smo kod toga mislim da je pogresno procenio partizanski pokret, tj. nije ni sanjao u sta moze da se razvije...dakle, mogao je da ga unisti u startu ali nije jer to bi znacilo pucati na sopstveni narod...mora se imati u vidu da su komunisti ti koji su izazvali bratoubilacki, gradjanski rat i tek posle njihove izdaje i pokretanja i forsiranja tog rata on je postao nemilosrdan i sa cetnicke strane...Pogresno je reci da je Tito privukao borce, a jos manje simpatije u narodu...pricam o periodu rata, ne kasnije kao drzavnik...narod je prilazio partizanima u velikom broju bezeci od ustaskog noza itd...Tito npr nema ni jednu sliku sa narodom u toku rata, sto jasno govori da medju obicnnim narodom nije smeo slobodno da se pojavljuje i da ga narod, narocito Srbi nisu voleli...sve dalje je politika koja mu je isla na ruku..splet srecnih okolnosti...same njegove zasluge, licne, nisu nikako vojne prirode vec one najgore funjarske, cinkaroske, potkazivacke...u toj prljavoj igri svakako je bio iznad Draze...

Na kraju velike sile su odlucile o svemu tako da ne verujem da su oni sami igrali neku ulogu...koje god poteze da su povlacili i ko god da je bio na njihovim mestima, ishod bi bio isti...


Genijalno zapažanje. Sve u svemu Draža je potcenio i Tita i partizane i to ga je koštalo glave. I ne samo njega, nego mnoge potonje generacije.
 
Genijalno zapažanje. Sve u svemu Draža je potcenio i Tita i partizane i to ga je koštalo glave. I ne samo njega, nego mnoge potonje generacije.

Da nije bilo Tita bio bi neki drugi Tito... savaznici su se dogovorili da komunisti preuzmu vlast u Jugoslaviji poslije rata... kakve Sutjeske, Neretve klinci palci... Crvena armija je upala u Jugu, da je Draža bio Supermen ne bi ništa mogao da promjeni...
 
rezultat se zna
partizani pobedili - cetnici izgubili
kraj
tema moze pod kljuc !

nije to baš tako jednostavno... bio je sporazum Tito- Šubašić, pa su bili su izbori poslije rata, dvije liste Tito VS Grol... ali komunisti su sve prethodno organizovali i to je bila farsa...

Da su četnici izgubili ne bi npr. Đujića Ameri prihvatili, čak je bio i u San Francisku na osnivanju UN-a u američkoj delegaciji...
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top