Sutjeska

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pricao mi jedan covek iz Sarajeva, koji je bio na proslavi 30 godina od bitke na Sutjesci 1973. god. da mu je prisao jedan stariji partizan i poceo sam da govori o bici. Rekao mu je "vidis momak onaj vis gore. Tu su cetnici drzali polozaje a mi smo bili primorani da bezimo pravo na njih. Kad smo se priblizili njima oni uopste nisu hteli da pucaju nego su nas propustili da pobegnemo"! A ovaj covek mislio da je to neki udbas koji hoce da mu poturi pricu kako su cetnici "bili dobri" i da h oce da ga navede na neku afirmativnu pricu o cetnicima pa se uplasio i sklonio od tog coveka.
 
Kapetan Dusan Radovic:
Pricao mi jedan covek iz Sarajeva, koji je bio na proslavi 30 godina od bitke na Sutjesci 1973. god. da mu je prisao jedan stariji partizan i poceo sam da govori o bici. Rekao mu je "vidis momak onaj vis gore. Tu su cetnici drzali polozaje a mi smo bili primorani da bezimo pravo na njih. Kad smo se priblizili njima oni uopste nisu hteli da pucaju nego su nas propustili da pobegnemo"! A ovaj covek mislio da je to neki udbas koji hoce da mu poturi pricu kako su cetnici "bili dobri" i da h oce da ga navede na neku afirmativnu pricu o cetnicima pa se uplasio i sklonio od tog coveka.
Kliknite za proširenje...

U pitanju je bitka na Neretvi a sve ostalo je potpuno tacno. Deda od mog druga je bio u cetnicima i ucestvovao je u bitci na Neretvi. Cica je umro prije dvije godine i mnogo puta je pricao tu pricu o propustanju beskonacne kolone partizana koji su nosili hiljade ranjenika kroz njihove (cetnicke) polozaje koje su drzali na potezu Borci - Bijela. Kako i zasto se to desilo ostalo je nejasno. Da li je u pitanju volja nekog lokalnog komandanta ili naredba vrhovne komande? Nisam siguran ali mi se cini da sam negdje citao kako je i sam Draza bio prisutan tokom te ofanzive.
 
Kapetan Dusan Radovic:
Pricao mi jedan covek iz Sarajeva, koji je bio na proslavi 30 godina od bitke na Sutjesci 1973. god. da mu je prisao jedan stariji partizan i poceo sam da govori o bici. Rekao mu je "vidis momak onaj vis gore. Tu su cetnici drzali polozaje a mi smo bili primorani da bezimo pravo na njih. Kad smo se priblizili njima oni uopste nisu hteli da pucaju nego su nas propustili da pobegnemo"! A ovaj covek mislio da je to neki udbas koji hoce da mu poturi pricu kako su cetnici "bili dobri" i da h oce da ga navede na neku afirmativnu pricu o cetnicima pa se uplasio i sklonio od tog coveka.
Kliknite za proširenje...

to je bitka na Neretvi... ja sam čuo verziju da četnici nisu imali municije...
 
Dragon~Reborn:
Нормално, камо среће да је тако било цео рат. Најгоре што је могло да се деси је братоубилачки рат.
Kliknite za proširenje...

Gde ti komunisti i "jugosloveni" mogu biti braca!!! Oni su za mene isto sto i ustase samo sto im je znak na kapi razlicit. Mada je bilo casnih partizana, narocito onih koji su tu otisli samo da bi se spasili od ustasa.
 
Kapetan Dusan Radovic:
Gde ti komunisti i "jugosloveni" mogu biti braca!!! Oni su za mene isto sto i ustase samo sto im je znak na kapi razlicit. Mada je bilo casnih partizana, narocito onih koji su tu otisli samo da bi se spasili od ustasa.
Kliknite za proširenje...

Па ипак је ту највише било Срба, а нису ни сви били окорели комунисти, поготово обичан свет који је био топовско месо.
 
Pretpostavljam da partizani iz Bosanske krajine, Like,Korduna i Banije uopste nisu imali veze sa komunizmom, ali eto, upali su u njihovu zamku i ratovali protiv cetnika. Dok su partizani iz Srbije,Crne Gore i Hercegovine vec bili druga prica.
 
Kapetan Dusan Radovic:
Pretpostavljam da partizani iz Bosanske krajine, Like,Korduna i Banije uopste nisu imali veze sa komunizmom, ali eto, upali su u njihovu zamku i ratovali protiv cetnika. Dok su partizani iz Srbije,Crne Gore i Hercegovine vec bili druga prica.
Kliknite za proširenje...

većina ljudi nije imala pojma šta je to komunizam samo su znali da to postoji u Rusiji... a Marks Engels su mislili da je jedan čovjek i da je Rus... :)
 
svarozic:
to je bitka na Neretvi... ja sam čuo verziju da četnici nisu imali municije...
Kliknite za proširenje...
Bitka za Neretvu ili ZA VNOH spremni!
Boris Dežulović | 13/03/2013

Bitka za “Neretvu” završila je, eto, našom pobjedom: kultni Bulajićev film po novome se računa u hrvatsku kinematografiju. Zagrebački Jadran film, izvršni producent slavnog celuloidnog epa “Bitka na Neretvi”, nakon višegodišnjih pregovora ovlašten je za njegovu međunarodnu distribuciju i zaštitu autorskih prava, pa će u zagradama iza naslova filma ubuduće stajati “hrvatski ratni film iz 1969″.
Hrvatska kinematografija ovom je odlukom doživjela istinsku renesansu: njen najnoviji naslov već je vidjelo nevjerojatnih tristo pedeset milijuna ljudi diljem svijeta, hvaljen je od kritike i nagrađen na bezbrojnim festivalima, na koncu i nominiran za Oscara u kategoriji stranog filma.​
Hrvati sada nestrpljivo iščekuju dodjelu Oscara 1970. godine u hollywoodskom paviljonu Dorothy Chandler, iako poznavatelji prilika u američkoj Filmskoj akademiji kažu da Bulajićev akcijski spektakl nema osobite šanse. Malo zato što je protukandidat sovjetski film “Braća Karamazovi” – dozlaboga dosadna četverosatna moralizatorska drama po ukusu izbirljive američke publike, bez mitraljeza, aviona, eksplozija i vratolomnih tenkovskih potjera – a malo više zbog toga što je teško očekivati da Oscara dobije tako mala kinematografija kakav je suvremeni hrvatski film.​
Nismo mi Hrvati budale, znamo da je Oscar politička nagrada, i da je “Bitka na Neretvi” koji slučajem ispao jugoslavenski film, već bi Richard Nixon pisao glavnom junaku Josipu Brozu poziv za posjetu Washingtonu u listopadu 1971, a Bob Hope kakvu duhovitu dosjetku za ceremoniju dodijele Oscara za strani film – recimo jetku poruku vječitom oscarovskom gubitniku Orsonu Wellesu, kako mu je bolje da se drži glume u jugoslavenskim partizanskim filmovima.​
Živ Hrvat, međutim – učio nas je utemeljitelj nezavisne hrvatske države dr. Franjo Tuđman – ne smije dobiti ni Oscara, ni Nobela, ni Zlatnu loptu.​
Zbunjujuća je malo ta stvar s bitkom za “Neretvu” i najvećim uspjehom u povijesti hrvatske kinematografije, jer neupućeni bi ljubitelj filmske umjetnosti mogao steći dojam kako je Hrvatskoj baš stalo do partizanskog filma. Zbunjuje to, jer riječ je o zemlji u kojoj su borci protiv fašizma i danas zločinci-a-ne-heroji, u kojoj se “antifašizam” prevodi kao “antihrvatstvo”, a nacistička je ikonografija integrirana u nacionalni folklor: o zemlji u kojoj, najzad, prije 1991. službeno nikad nisu igrali ni Hajduk i Dinamo, a kamoli partizani i crvene zvijezde.​
Prije samo dvije-tri godine, recimo, retrospektiva partizanskih filmova na hrvatskoj je državnoj televiziji prikazana pod egidom “ciklus antifašističkog filma”, otprilike kao pokazna revija neprijateljske filmske propagande: jugoslavenski su narodnooslobodilački klasici atribuirani kao “srpsko-crnogorski”, “bosansko-srpski”, “makedonsko-crnogorsko-bosansko-slovenski”, svakojako zapravo kojekakvo-koječiji, samo nisu smjeli biti hrvatski: Krvavčev je “Most”, na primjer, čak i skinut s programa kad su urednici HTV-a užasnuti shvatili da je nečijom diverzijom predviđen za prikazivanje na obljetnicu pada Vukovara.​
A sad najslavniji, najveći, najgledaniji i najskuplji od sviju jugoslavenskih partizanskih filmova odjednom ispao – hrvatski!​
Nisu Hrvati, čini se, ni znali da im se slavna tisućljetna kultura bori za “Bitku na Neretvi”, pa ih je vijest malo i zatekla. Službeno uvrštenje Bulajićevog filma u korpus hrvatske kinematografije tako pomalo podsjeća na nedavnu službenu rehabilitaciju ćirilice, kad je ono usred masovnih protesta zbog uvođenja ćiriličnih natpisa u Vukovaru Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti ćirilicu proglasila autentičnim hrvatskim pismom. Tad je i moglo izgledati kao da se netko opako zajebava, ali s bitkom na Neretvi stvar je mnogo ozbiljnija: netko Hrvatima podmuklo uvaljuje – antifašizam.​
Što je, naime, slijedeće? Koliko će proći prije nego iznenada jednog dana saznamo da je nekakav međunarodni sud Hrvatsku proglasio pravnom sljednicom Narodne Republike Hrvatske i u Ustav nam podvalio ZAVNOH kao temelj državnosti? ******, ako je “Bitka na Neretvi” hrvatski film, onda i partizanski pokret otpora može biti hrvatski, i Josip Broz može biti Hrvat, najbolje da Hrvatsku odmah proglasimo pobjednicom u Drugom svjetskom ratu, pa sve u ***** materinu, kad je bal, nek je bal, ZA VNOH spremni.​
Tako to gledaju žestoke Hrvatine, dobri ljudi ali velike budale, što u svojoj slijepoj vjeri i gluhoj ljubavi stvari vide prilično jednodimenzionalno, pa se i “Bitke na Neretvi” i ostalih veličanstvenih ratnih epopeja svojih očeva i djedova odriču tek tako, samo zato što su u tim koprodukcijama sudjelovali i Srbi. “Bitka na Neretvi”, međutim – i što god oni mislili – jest hrvatski film: pomalo je, ******, tužno da i danas, sedamdeset godina kasnije, Hrvate treba podsjećati kako su u ratnom spektaklu na Neretvi sudjelovale tri gorske i jedna pješačka divizija hrvatske vojske, sastavljene isključivo od Hrvata.​
Plus, dakako, kompletan Peti stajaći zdrug Ustaške vojnice pod vodstvom Rafaela Bobana.​

Globus, 13.03.2013.​
Peščanik.net, 13.03.2013.
​
http://pescanik.net/2013/03/bitka-za-neretvu-ili-za-vnoh-spremni/
 
Лекизан:
Шта је било легендарно у том грађанcком рату?
Kliknite za proširenje...

Kad vec spominjes gradjanski rat, legendarno je sto su tu ginuli zajedno i Srbi i Hrvati i Muslimani i ostali, zajedno za slobodu, za istu sudbinu, protiv okupatora. To je vrhunac slobodarskoh duha i zajednistva, inata za pobjedu i zivot da tako kazem. To je nesto nevidjeno, nikad prije ni poslje zapisano, to je svetinja.
Legendarno je sto ih je okupator brojiniji 130 na prema 16 hiljada doveo u tjesnac sa namjerom da ih sve pogubi i sa trupama i oklopnm masinerijomm i artiljerijom i avionima, sve na Vucevu, i da su se izvukli as vecinom ranjenika koje su vukli, pod tifusom i gladju.
Lgendarni su dopisi. dok god cujete pusku znajte da Njeci nisu uzeli koridor, kad ne cujete pusku znajte da smo svi mrtvi. Ili 2/3 bataljona su pobijene, ali racunajte na nas kao da nas ima 100%.
Legendaran je proboj obruca, vojno strateski, i odluka Koce da ide sam, i Sava koji je osto iza u jos jacem obrucu pa ga je sam probijao.. I neke prijasnje odluke, npr da se napadne u Crnoj Gori talijanska garnizon pa da izgleda sa stab putuje prema Albaniji, sto je usporilo Njemce.
 
HamzaHumo:
Kad vec spominjes gradjanski rat, legendarno je sto su tu ginuli zajedno i Srbi i Hrvati i Muslimani i ostali, zajedno za slobodu, za istu sudbinu, protiv okupatora. To je vrhunac slobodarskoh duha i zajednistva, inata za pobjedu i zivot da tako kazem. To je nesto nevidjeno, nikad prije ni poslje zapisano, to je svetinja.
Legendarno je sto ih je okupator brojiniji 130 na prema 16 hiljada doveo u tjesnac sa namjerom da ih sve pogubi i sa trupama i oklopnm masinerijomm i artiljerijom i avionima, sve na Vucevu, i da su se izvukli as vecinom ranjenika koje su vukli, pod tifusom i gladju.
Lgendarni su dopisi. dok god cujete pusku znajte da Njeci nisu uzeli koridor, kad ne cujete pusku znajte da smo svi mrtvi. Ili 2/3 bataljona su pobijene, ali racunajte na nas kao da nas ima 100%.
Legendaran je proboj obruca, vojno strateski, i odluka Koce da ide sam, i Sava koji je osto iza u jos jacem obrucu pa ga je sam probijao.. I neke prijasnje odluke, npr da se napadne u Crnoj Gori talijanska garnizon pa da izgleda sa stab putuje prema Albaniji, sto je usporilo Njemce.
Kliknite za proširenje...
Ако изузмемо комунистичку верзију догађаја и вратимо се историјским чињеницама шта би онда било ту легендарно.
И пре и после је било догађаја којима се можемо поносити много пре него овим, ево баш један такав иде нам у сусрет у августу и то стогодишњица:
http://sr.wikipedia.org/sr/Церска_битка

Него да се вратимо на Сутјеску.
Шта су комунисти тражили по Црној Гори у то време?Какво је твоје мишљење.
 
Pitas glupo pitanje. Komunisticka Partija je postojala u Crnoj Gori decenijama prije rata i tokom rata, i u njoj su bili Crnogorci. Tako da na pitanje sta su komunisti radili u Crnoj Gori, nema drugog odgovora nego zivjeli kuci ko i svi ostali.
 
HamzaHumo:
Pitas glupo pitanje. Komunisticka Partija je postojala u Crnoj Gori decenijama prije rata i tokom rata, i u njoj su bili Crnogorci. Tako da na pitanje sta su komunisti radili u Crnoj Gori, nema drugog odgovora nego zivjeli kuci ko i svi ostali.
Kliknite za proširenje...
Да поновим онда, шта је радио главни штаб на челу са са другом Титом у Црној Гори тада?
Није ваљда обилазио родбину!
 
Лекизан:
Да поновим онда, шта је радио главни штаб на челу са са другом Титом у Црној Гори тада?
Није ваљда обилазио родбину!
Kliknite za proširenje...
Igracu. Govorimo o periodu od marta do maja 1943. VS je uspjesno prebjegao po nadorom njemaca preko Neretve u 4. ofanzivi. Neke njemacke trupe su ih Nastavili goniti preko Neretve, ali posto su im talijani zabranili ulaz u njihove teritorije, taj progon je stao. Dakle, pobjegli su u Talijansku zonu, u planine, pod nadorom Njemaca, i to je trajalo par mjeseci dok se Talijani i Njemci nisu dogovorili o 5. ofanzivi, Sutjeska.
Trebala im je teritorija za odmor i rekuperaciju pod broj jedan. Pod dva, u generali, NOV je vodila rat i gdje su stigli tu su se borili za teritorij.
 
Да говоримо о том периоду наравно.
У битки на Неретви се нису борили Немци већ четници и партизани, Немци се боре са партизанима око Бихаћке републике, то је операција Вајс.
Због чега се нису задржали у Херцеговини када су већ прешли Неретву већ их видимо у планинама данашње северне Црне Горе око Пиве и Таре непосредно пред операцију Шварц?
Да Херцеговина и Црна Гора јесу биле Италијанска окупациона зона.
Говорио си о неким брилијантним војно стратешким потезима главног штаба, па сам те ја питао који је био шири контекст доласка партизана у Црну Гору.
Како коментаришеш преговоре комуниста и Немаца који су почели непосредно пред битку на Неретви у Горњем Вакуфу па се преселили у Сарајево па у Загреб, и трајали до битке на Сутјесци?
Има ли најављено искрцавање савезника на Балкану неке везе са свим тим?
-----------------------------------------------------------------------
Ово немој да схватиш као неко пропитивање већ једноставно желим да чујем твоје мишљење о ономе што се догађало у то време, и на основу којих података си формирао то мишљење.
Ова питања треба да провере одрживост такве једне теорију, и то је све.
 
Prije svega nisu to teorije. To je bilo u blizoj istoriji i zapisano je i imaju podaci sa svih strana, njemaca, talijana, NOVa, Britanaca, cetnika, itd. Kretanja i odluke NOVa su zabiljezene. Tu moze da se teorise jedino o misaonom procesu Tita, ali ono sto se desavalo su potvrdjene (po dokumentima) cinjenice.

VS je izmedju Uzica 41. i Bihaca s kraja 42 pocetka 43. proveo vrijeme u toj regiji, na potezu Foca, Kalinovik, Pljevlja, oslobajajuci teritorije--bila je slobodna teritorija tamo. Oni su bili upoznati sa tom regijom, a i cetnici su se tamo povukli poslije Uzica pa je bilo i njihovih teritorija tamo. Dakle iako je teritorija bila pod Talijanima, oni nisu kontrolisali dobar dio krajeva tamo.

Ne znam za pregovore sa Njemcima ali ocito je pod 4. i 5. ofanzivom da su to bila zamajavanja.

Naravno da se od pada Njemacke u Africi ocekivalo iskrcavanje saveznika na Jadransku obalu. Ne znam jeli najavljeno jer takva rijec podrazumjeva sigurnost. Nisam siguran da je iko od saveznika reko da ce se iskrcat na Jadran, ali je sigurno da su i partizani i cetnici pratili tu mogucnost. Ako ciljas da je ta mogucnost presudna za odluku VS kontra ofanzive preko Neretve, ne mislim da si u pravu. Npr da se ocekivala mogucnost dolaska saveznika u Sloveniju ili Vojvodinu, ili Makedoniju, ne mislim da bi VS isao tamo, jer prilike kontra ofanzive u te krajeve nisu bile povoljne.
 
Poslednja izmena:
HamzaHumo:
Prije svega nisu to teorije. To je bilo u blizoj istoriji i zapisano je i imaju podaci sa svih strana, njemaca, talijana, NOVa, Britanaca, cetnika, itd. Kretanja i odluke NOVa su zabiljezene. Tu moze da se teorise jedino o misaonom procesu Tita, ali ono sto se desavalo su potvrdjene (po dokumentima) cinjenice.

VS je izmedju Uzica 41. i Bihaca s kraja 42 pocetka 43. proveo vrijeme u toj regiji, na potezu Foca, Kalinovik, Pljevlja, oslobajajuci teritorije--bila je slobodna teritorija tamo. Oni su bili upoznati sa tom regijom, a i cetnici su se tamo povukli poslije Uzica pa je bilo i njihovih teritorija tamo. Dakle iako je teritorija bila pod Talijanima, oni nisu kontrolisali dobar dio krajeva tamo.

Ne znam za pregovore sa Njemcima ali ocito je pod 4. i 5. ofanzivom da su to bila zamajavanja.

Naravno da se od pada Njemacke u Africi ocekivalo iskrcavanje saveznika na Jadransku obalu. Ne znam jeli najavljeno jer takva rijec podrazumjeva sigurnost. Nisam siguran da je iko od saveznika reko da ce se iskrcat na Jadran, ali je sigurno da su i partizani i cetnici pratili tu mogucnost. Ako ciljas da je ta mogucnost presudna za odluku VS kontra ofanzive preko Neretve, ne mislim da si u pravu. Npr da se ocekivala mogucnost dolaska saveznika u Sloveniju ili Vojvodinu, ili Makedoniju, ne mislim da bi VS isao tamo, jer prilike kontra ofanzive u te krajeve nisu bile povoljne.
Kliknite za proširenje...

Da, pratli su je i jedni i drugi, a evo i kako...

zapisnik sa pregovora vrha KPJ i Nemaca 1943. na kojoj je signatura NOKW - 1088, a koji se nalazi u Arhivu VII, mikrofilm NAV-N-T-1119, r.16, s.68-74, a cija treca tacka glasi:

Ad 3. Politicko pitanje

Ova pitanja su vec jednom bila tretirana i to 17. novembra 1942. godine u pismu upucenom Glezu Horstenauu. Delegacija je misljenja da se tada o ovom pitanju moglo razgovarati. Trenutno oni ne vide nikakvog razloga da vode rat sa nemackim oruzanim snagama. Oni zele da vode borbu samo protiv cetnika i do sada su se samo branili jer su ih nemacke trupe napadale. Delegacija izjavljuje da oni predstavljaju potpuno samostalan i nezavisan nacionalni pokret. U propagandi se pozivaju na sovjetsku Rusiju jer ne zele da imaju nikakve veze sa Londonom. Delegaciji je poznato da Italijani favorizuju cetnike i da ih snabdevaju naoruzanjem. Cetnici su u poslednje vreme jako ojacali i predstavljaju u stvari samo organe izbeglicke vlade u Londonu i spremni su da u svakom momentu izvrsavaju njena naredjenja. Narodnooslobodilacka vojska bi, medjutim, vodila borbu i protiv Engleza ukoliko bi se oni ovde iskrcali. Cetnici, naprotiv, ne bi jer se oni samo i cekaju na tu priliku, imaju sa Englezima radio-vezu, primaju kurire, a sve to uz precutni pristanak Italijana. Delegacija upozorava na to da sve ovo ne predstavlja predlog za kapitulaciju (njih se ne moze unistiti, oni imaju dovoljno mogucnosti za izvlacenje, nakon svake ofanzive postajali su jaci, spremni su da umru, uvek su izdrzavali, bez smestajnih uslova, hrane i municije), vec zele da svoj glavni udar usmere na cetnike i zbog toga predlazu da se obostrano odradi interesna zona. Umoljavaju da se tacka 3. drzi u tajnosti. Pitanje primirja obazrivo je nagovesteno. Delegacija ima zadatak da se vrati sto pre.

Martovski pregovori 1943. Miso Lekovic
str. 254

Sto se tice konkretno memoranduma, tj. predloga partizanske delegacije, Miso Lekovic pise:

Sadrzaj ovog memoranduma koji su potpisala sva tri clana delegacije, gotovo je u svemu istovetan sa zabeleskom (zapisnikom) vodjenom u toku razgovora. Jedino se u njemu ne spominje odlucnost Narodnooslobodilacke vojske da se suprostavi britanskim trupama u slucaju njihovog iskrcavanja na jugoslovensku teritoriju, ukoliko bi doslo do njihove podrske cetnicima. Takva odlucnost postojala je i razlozi za nju su bili razumljivi, ali je delagacija zakljucila da to nije potrebno isticati u tom pisanom dokumentu.

11. marta oficir u stabu Nemackog opunomocenog generala u Zagrebu sacinio je u vecernjim casovima zabelesku o razgovoru koji je vodio sa pukovnikom Pfapfenrotom, povodom predloga partizanske delegacije. Izmedju ostalog u tacki 4. pise:

4. Oni izjavljuju da se ne bore protivu hrvatske drzave, i ni u kom slucaju protiv Nemaca, vec iskljucivo protiv cetnika. Oni su spremni da sa oruzjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg mi ukazemo, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja....

Martovski pregovori 1943. Miso Lekovic, str 93
Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-501, r.267, s. 528-9
 
Имају подаци са свих страна али нам они не говоре оно што тврди комунистичка страна, и који су били део званичне историје скоро 50 година докле год су они били на власти.

ВШ јесте провео одређено време тамо, конкретно мислим на Фочу, правили су пролетерске бригаде од припадника формација које су истеране из Србије и Црне Горе, али су морали да напусте и та подручја и потраже бољи терен у западној Босни где су направили своју слободну територију, тзв. Бихаћку републику.Те територије непосредно пред операцију Шварц држе четници, наравно не градове и нека мања места у којима су италијански гарнизони већ планине и остали терен.

Преговори су се десили после операције Вајс и такво стање је трајало све до битке на Сутјесци, дакле нека три месеца.Да ово нису неке инсинуације говоре и писања самим комунистичких историчара Дедијера, Ђиласа који говоре о томе.Ђилас је заједно са Велебитом и Кочом био један од чланова те делегације у Загребу где су комунисти обећали Немцима да ће се борити против савезника уколико се ови искрцају на Балкану.

Искрцавање савезника на Балкан је тесно повезано са операцијама Вајс и Шварц, и за то су знали и Немци али и Дража и Тито, свако из својих извора.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top