Немци су у операцији ”Шварц” ангажовали следеће снаге:
Са истока: 1. брдска дивизија, делови пука ”Бранденбург” и делови 104. ловачке дивизије.
Са запада: 7. СС дивизија ”Принц Еуген Савојски”.
Са севера: 118. ловачка дивизија са потчињеном јој 4. хрватском ловачком бригадом, пуковска група 369. хрватске пешадијске дивизије и Борбена група 724. ловачког пука.
Ловачке дивизије серије 100 су заправо преименоване посадне дивизије серије 700. Преименовање је извршено 1. априла, с тим што су пукови задржали старе бројеве. Постајући 114. ловачка, 714. посадна дивизија добила је за попуну 3.520 подофицира и војника, пристиглих из Немачке, тако да је сада имала око 12.000 људи.10 Посадна 718. дивизија, приликом преименовања у 118. ловачку, попуњена је са 6.000 људи. Међутим, као и основни састав, и допуну су чинили резервисти старијих годишта. Ови људи, пристигли углавном из привреде, ”нису имали никаквог искуства у борби”, како је писао командант 718, односно 118. дивизије, нису завршили обуку, па је чак ”недостајало много оружја и разне спреме”. Тако, у време операције ”Шварц”, многе јединице из састава 118. дивизије, међу којима и четири батерије брдских топова, ”нису уопште биле способне за дејство.”11
Другим речима, прављење елитних ловачких од слабих посадних дивизија, представљало је знак слабости немачке ратне машинерије. Зато су главни задаци постављени 1. брдској и 7. СС дивизији, које су укупно имале преко 40.000 људи, као и деловима специјалног антигерилског пука ”Бранденбург” (вероватно око 1.000 људи). То значи да су, рачунајући и остале наведене јединице, Немци ангажовали преко 65.000 војника. Почетком маја они упадају у Црну Гору и Херцеговину са линије Пећ - Нови Пазар – Вишеград – Сарајево – Имотски.
Према Литерсовој заповести од 6. маја, немачке трупе, у садејству са Италијанима, имале су да ”униште све наоружане групације које се нађу у реону”. Литерс наставља:
Нарочито треба Михаиловићев штаб ухватити и уништити га са свим његовим помагачима и официрима за везу.12
”Тежиште” операција у првој фази било је код најбољих јединица, 1. брдске, 7. СС и Бранденбуршког пука, којима се саопштава да се Дража налази у области Колашина и још једном понавља: ”Главни штаб Михаиловића је најважнији циљ.”
Овакво опредељење Литерс је објашњавао на следећи начин:
Све више и више су четнички одреди генерала Михаиловића нападали немачку војску; све више и више позивали су своје присталице да буду спремне за општи устанак против немачке војске. Час је дошао да се униште четници пре но што би могли, у савезу са Британијом, да нанесу штету Немцима.13
Операција је, према Литерсу, имала бити безобзирна:
Трупе треба да према становништву које би се показало непријатељским поступају безобзирно и с бруталном чврстином и да непријатељу одузму сваку могућност живота разарањем напуштених места и похрањивањем постојећих залиха. Важне водостанице, које с обзиром на сопствене потребе и потребе пријатељског становништва не буду разорене, морају да буду под контролом.14
Под пријатељским становништвом Немци су подразумевали муслимане, док је у вези српског и црногорског живља – Немци су, као и Италијани, настојали да одвоје Црногорце од осталих Срба – генерал Бадер нешто раније дао следећу напомену: ”Оба су по природи националисти и мисле увек на ослобођење своје отаџбине”.15
Литерс је ставио напомену и у вези Италијана. Ако би они уложили приговор на разоружање четника, Немци су своје наређење морали ”безобзирно извршити”. Неизвршење Мусолинијевог наређења да се четници разоружају имало се ”означити као издаја”.16
У заповести 1. брдској дивизији од 14. маја, као непријатељ број 1 у операцији ”Шварц”, уместо четника, што је стајало у дотадашњим наредбама, наведени су комунисти. Ипак, непријатељима се означавају ”све наоружане јединице” на које се наиђе, док је у следећој реченици подвучена реч ”све”:
Извршење задатака по овом наређењу односи се и на све четнике који су до сада били у савезништву са Италијанима.17
Немачки планови за операцију ”Шварц” предвиђали су и ангажовање три италијанске дивизије – мада више формално, као и неколико бугарских батаљона, који су се показали поузданим.
Унутар обруча који је почетком маја начинило 65.000 Немаца, нашло се око 20.000 четника, који су направили свој обруч над око 15-16.000 партизана, који су се налазили на северу Црне Горе, са истуреним деловима на левој обали Лима, испод Бијелог Поља.
Непосредно уочи операције ”Шварц” четници су се против комуниста на западном фронту налазили у офанзиви (Баћовић), а на југоисточном у дефанзиви (Ђуришић). Делови 1. и 2. пролетерске дивизије нападали су Колашин, верујући да је Врховна команда још ту. Према немачком извештају, ”јаке четничке снаге су издржале јак удар комуниста на Колашин и повукле се према истоку под борбом, услед надмоћног притиска”.18
Операција ”Шварц” почела је 11. маја упадом снажних немачких колона у италијанску окупациону зону, из правца Новог Пазара и Пећи. Истовремено, Хитлерова солдатеска почела је са свих страна да стеже обруч око Црне Горе и Источне Херцеговине. (…)
Врховна команда Југословенске војске се на време повукла на север, са корпусима који су се налазили на десној обали Лима. ”Ми се непрекидно трудимо да тог човека ухватимо”, изјавио је Хитлер својим војним сарадницима 19. маја, на вест да је Дража поново умакао његовим трупама.27
Мада је по окончању операције ”Шварц” генерал Литерс издао похвалну наредбу (”Војници! Операције против четника и комуниста завршене су. Главнина непријатеља је уништена”), немачки војни извештај ипак признаје да су се четници, за разлику од партизана, ”на време извукли”:
Док је четничким одредима, уз делимичну италијанску подршку, успело да се већим делом на време извуку у Србију и у крајеве које је запосела италијанска војска, главнина комунистичких банди између Пиве и Таре могла се опколити и уништити.28
Према немачком извештају, четнички губици у операцији ”Шварц” износили су 17 погинулих и 3.764 заробљеника. Прва брдска дивизија заробила је 3.200 и убила 10 четника, док су остале заробљене и погинуле четнике пријавиле јединице које су надирале из правца Сарајева, пре свега 118. ловачка, која ја напала четнике с леђа код Калиновика и у долини Пиве. (…)
Најбоље решење за партизане било је да главним снагама покушају пробој на север, где је непријатељ био најслабији. Међутим, пробој главним снагама ни у једном правцу није долазио у обзир, јер их је Ј. Б. Тито из страха увек држао крај себе. А северни правац је отпао због немања података о непријатељу. У ствари, ”партизанска обавештајна служба” је имала податке да се на северу, између Сарајева и Вишеграда, налази чак 80.000 Немаца.33 Како произилази из контекста, ову невероватну процену дао је комунистички ”најбољи дипломата”, Владимир Велебит, који се у ово време налазио међу Немцима. Као што смо видели, он је често разговарао и са немачким обавештајцима, којима, очигледно, није био дорастао.
Зато су комунисти најпре покушали да се пробију на исток, преко Лима, па на југ, између Матешева и Подгорице. На овим секторима налазила се 1. брдска дивизија, против које нису имали изгледа. У трећем покушају они крећу на север, према Фочи, али са свега пет бригада, тако да их одбија и најслабија немачка јединица, 118. ловачка дивизија. Оног дана, 25. маја, када ни овај трећи покушај пробоја није успео, генерал Литерс је издао заповест за сужавање обруча око партизана. Четницима у овој заповести он посвећује свега једну реченицу: ”Главнина четника је успела да измакне немачким јединицама.”34
Три дана потом, 28. маја, комунисти се одлучују на покушај пробоја и на четвртом правцу, на северозападу, долином реке Сутјеске. Како ни овај пробој није успео, партизански Врховни штаб доноси још једну одлуку: да 1. дивизија, ојачана са две бригаде, покуша пробој долином Сутјеске преко друма Фоча – Калиновик; да се 2. дивизија, такође ојачана са две бригаде, усмери правцем преко Сутјеске, Зеленгоре и Трескавице у Средњу Босну, а да се 3. и 7. дивизија поново упуте на исток.35 Од другог дела плана није било ништа, због 1. брдске дивизије. Комунисти су све наде полагали у јединице упућене поред села Тјентиште у долини Сутјеске.
Према Литерсовој заповести за 5. јун, партизански ”очајнички покушаји пробоја северно од Тјентишта у правцу северозапада одбијени су, при чему је непријатељ претрпео велике губитке”.36 Комунисти су, међутим, наставили покушаје, јер нису имали куд, пошто су сваког заробљеног партизана Немци стрељали на лицу места. Током наредних пет дана, остаци 1, 2. и 7. дивизије, са Врховним штабом, успели су да се провуку између немачких линија у правцу Зеленгоре, а затим на север, према Ратају, Миљевини и Јахорини. Остаци 3. далматинске, 6. источнобосанске и Мајевичке бригаде провукли су се 13. јуна, док је 3. дивизија потпуно уништена. (…)
Делимично извлачење комуниста успело је јер су тај сектор држали Хрвати (369. хрватска легионарска дивизија, чији су војници већином били Хрвати) и делови 118. ловачке дивизије. Што се тиче Хрвата, на чијем сектору је прошло највише комуниста, Немци су били ”огорчени” њиховим држањем и ни на који начин, ни ”применом најоштријих метода”, нису успели да их натерају у борбу.38 (…)
Најтачнију слику о операцији даје детаљна табела о губицима, коју је сачинио генерал Литерс.45 Осовинске трупе имале су укупно 583 погинула, и то највише њихова најслабија дивизија, 118. ловачка (262), док су губици осталих јединица следећи: 369. дивизија, тј. већином хрватске усташе 92, 1. брдска 43, 7. СС ”Принц Еуген” 120, пук ”Бранденбург” 12, 724. ловачки пук 2, 2. батаљон 734. пука 46 и 2. батаљон 724. пука 6.
С друге стране, Немци су избројали 7.489 мртвих партизана. Сем овога, губитке партизана процењивали су на још 4-5.000, што убијених, што умрлих од зараза и глади. Све жртве нису смели да броје, бојећи се заразе од пегавог тифуса.46
Према томе, Операцију ”Шварц” преживело је свега око 5.000 партизана. У овој групи тзв. партијци чинили су висок проценат, док су најбољи борци нестали.
ИЗВОРИ:
1 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 115.
2 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 193.
3, 4, 5 Зборник докумената, том 12, књига 3, 204, 223, 242.
6 и 7, 8 Зборник докумената, том 12, књига 3, 243, 265.
9, 10, 11 Зборник докумената, том 12, књига 3, 243, 250-252, 372.
12 Зборник докумената, том 12, књига 3, 266.
13 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 195.
14, 15, 16 Зборник докумената, том 12, књига 3, 270, 244, 270.
17, 18 Зборник докумената, том 12, књига 3, 281, 313.
27, 28 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 117, 118.
33 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 166.
34, 35 Зборник докумената, том 12, књига 3, 319, 347.
36 Зборник докумената, том 12, књига 3, 355.
38 Зборник докумената, том 12, књига 3, 361-371.
45 и 46 Зборник докумената, том 12, књига 3, 394-395.
(Из књиге ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, 2. том, Крагујевац, 2005.)
https://www.pogledi.rs/operacija-svarc-bitka-na-sutjesci-27467.html