zbiljaš
Ističe se
- Poruka
- 2.193
Drago mi je da su srpski nacionalisti konačno shvatili da je Šutanovac divan čovek i patriota!
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/sutanovac-u-njujorku-zasenio-vucica/
Godine 2017. Vučić je imao debi na zasedanju Generalne skupštine UN. Tek je bio u aprilu te godine izabran na prvi predsednički mandat, njegova je SNS bila tek pet godina na vlasti, okončao se prvi ulični talas omladinskog Fejsbuk protesta „Protiv diktature“.
Tramp je godinu dana ranije prvi put pobedio na predsedničkim izborima. I sve u svetu, a i na Balkanu, je delovalo moguće, da se okrene ka boljem. Očekivalo se svakog trenutka da se desi ZSO, i trajni mir na Kosovu.
Vučićevo obećanje beše da će se „videti na nekoliko minuta“ sa Trampom, odnosno bila je to glavna vest koja je i najavljivana da bi se desila.
Za srpske televizije potom je nadahnuto ispričao kako je bio na prijemu kod Trampa, kako je Tramp prihvatio poziv da poseti Srbiju, kako su se rukovali čak četiri puta i kako mu je američki predsednik rekao da liči na NBA igrača košarke.
Vlada Srbije se tada delila na politički deo predvođen prvim potpredsednikom Ivicom Dačićem, i tek postavljenom premijerkom Anom Brnabić, zaduženom za ekonomski deo.
Dačić je, u svojstvu ministra spoljnih poslova, u Njujorku parirao Vučiću i uspeo je da priđe Trampu na jednom događaju sa fotokopijama naslovnih strana srpskih tabloida koji ga slave.
Kako sve to izgleda osam godina kasnije – Vučić, delegacija, Tramp, svet, Balkan, Ujedinjene nacije?
Više nema utiska ni da je Vučićev diplomatski nastup „delimično uspešan“, to više javnost ne zanima, kao ni bilo šta zvanično rečeno u UN.
Jedini utisak je, kao i u svakom sultanističkom poretku, gde se sav politički život svodi na lično okruženje i ponašanje vladara, jeste u ko je Vučićevoj pratnji. I ko pati, a ko slavi, odnosno ko gubi, a ko ubira neku korist.
Nema Sandre Božić (SNS), ali je tu Tatjana Macura. Nema ni Nikole Selakovića, ali je tu Marko Đurić. I što je zasenilo sav događaj, tik uz Vučića, istaknut i vrlo uočljiv u njegovoj pratnji, je ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama, bivši ministar odbrane i bivši predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac.
Društvene mreže u Srbiji su gorele, bilo od naslađivanja kako sada Šutanovac mora da aplaudira Vučićevom govoru, a sam se nekad možda podsmevao naprednjačkim aplauzima, do zgražavanja kako zapravo izgleda vlast u Srbiji – kao nezdrava mešavina nekadašnjih radikala i nekadašnjih demokrata.
Sprdalo se sa starom izjavom Ane Brnabić da „lojalisti žele“ da se SNS “zavetuje da nikada neće, ni pod kojim uslovima, pristati na razgovore sa žutim ološem“, kako naprednjaci nazivaju DS.
I ta izjava govori o vlasti da baš upravo ono što se zavetuju da neće, rade. I u Beogradu i u Njujorku.
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/sutanovac-u-njujorku-zasenio-vucica/
Šutanovac u Njujorku zasenio Vučića
Godine 2017. Vučić je imao debi na zasedanju Generalne skupštine UN. Tek je bio u aprilu te godine izabran na prvi predsednički mandat, njegova je SNS bila tek pet godina na vlasti, okončao se prvi ulični talas omladinskog Fejsbuk protesta „Protiv diktature“.
Tramp je godinu dana ranije prvi put pobedio na predsedničkim izborima. I sve u svetu, a i na Balkanu, je delovalo moguće, da se okrene ka boljem. Očekivalo se svakog trenutka da se desi ZSO, i trajni mir na Kosovu.
Vučićevo obećanje beše da će se „videti na nekoliko minuta“ sa Trampom, odnosno bila je to glavna vest koja je i najavljivana da bi se desila.
Za srpske televizije potom je nadahnuto ispričao kako je bio na prijemu kod Trampa, kako je Tramp prihvatio poziv da poseti Srbiju, kako su se rukovali čak četiri puta i kako mu je američki predsednik rekao da liči na NBA igrača košarke.
Vlada Srbije se tada delila na politički deo predvođen prvim potpredsednikom Ivicom Dačićem, i tek postavljenom premijerkom Anom Brnabić, zaduženom za ekonomski deo.
Dačić je, u svojstvu ministra spoljnih poslova, u Njujorku parirao Vučiću i uspeo je da priđe Trampu na jednom događaju sa fotokopijama naslovnih strana srpskih tabloida koji ga slave.
Kako sve to izgleda osam godina kasnije – Vučić, delegacija, Tramp, svet, Balkan, Ujedinjene nacije?
Više nema utiska ni da je Vučićev diplomatski nastup „delimično uspešan“, to više javnost ne zanima, kao ni bilo šta zvanično rečeno u UN.
Jedini utisak je, kao i u svakom sultanističkom poretku, gde se sav politički život svodi na lično okruženje i ponašanje vladara, jeste u ko je Vučićevoj pratnji. I ko pati, a ko slavi, odnosno ko gubi, a ko ubira neku korist.
Nema Sandre Božić (SNS), ali je tu Tatjana Macura. Nema ni Nikole Selakovića, ali je tu Marko Đurić. I što je zasenilo sav događaj, tik uz Vučića, istaknut i vrlo uočljiv u njegovoj pratnji, je ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama, bivši ministar odbrane i bivši predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac.
Društvene mreže u Srbiji su gorele, bilo od naslađivanja kako sada Šutanovac mora da aplaudira Vučićevom govoru, a sam se nekad možda podsmevao naprednjačkim aplauzima, do zgražavanja kako zapravo izgleda vlast u Srbiji – kao nezdrava mešavina nekadašnjih radikala i nekadašnjih demokrata.
Sprdalo se sa starom izjavom Ane Brnabić da „lojalisti žele“ da se SNS “zavetuje da nikada neće, ni pod kojim uslovima, pristati na razgovore sa žutim ološem“, kako naprednjaci nazivaju DS.
I ta izjava govori o vlasti da baš upravo ono što se zavetuju da neće, rade. I u Beogradu i u Njujorku.
