Šuma Striborova

[Banovic Strahinja]

U bajci Šuma Striborova, mladić oženi zlu guju koja se pretvara u devojku- njegova majka prepoznaje opasnost i bez uspeha pokušava objasniti sinu. Gospodar čarobne šume Stribor joj ponudi izlaz iz patnje- ali cena je zaborav života- majka bira izmedju stvarnost, istine i ljubav prema sinu i večne, ali lažne sreće.

Zamisli mašinu koja bi ti mogla pružiti sve što si ikada poželeo- neprekidnu sreću, zadovoljstvo, uspeh i ljubav. Kada se priključiš, osećaćeš se potpuno ispunjeno do kraja života.
No ništa od toga nije stvarno, iskustva su simulirana, a ti nikada nećeš znati da se nalaziš unutar mašine.
———————————
Da li bi se priključili?
Da li je lažna sreća psihički zdravija i bolja od stvarnog života punog patnje?
Da li je autentičnost važnija od sreće?
Da li je moralno prihvatiti lažnu stvarnost ako ona ne šteti drugima?
Kako definišemo vrednost života: kroz autentičnost, iskustvo, ili osećaj zadovoljstva?

 

[Ruzica1203]

Ništa nestvarno ne bi prihvatila, na ovoj našoj planeti, pravila su takva da se suočimo sa nesavršenošću, da prihvatimo bol i razočarenja, da razumemo tugu, da uživamo u malim stvarima...ako želimo da izađemo iz trenutnog kruga patnje, možemo.....ali, ta patnja nas očekuje na drugom kraju duge....

 

[Zelena milja]

Da li bi se priključili?

Da.

 

[dzericak]

Da li je lažna sreća psihički zdravija i bolja od stvarnog života punog patnje?

Kako da nije. Kada bi svi bili lažno srećmi, ne bi bilo ratova, ljubomore, zavisti, a moguće ni ambicija bilo koje vrste.

 

[Ruzica1203]

Kako da nije. Kada bi svi bili lažno srećmi, ne bi bilo ratova, ljubomore, zavisti, a moguće ni ambicija bilo koje vrste.

I sve bi bila laž...ne vidim svrhu....

 

[dzericak]

I sve bi bila laž...ne vidim svrhu....

Svrha je sreća, isto kao u životu.

 

[Ruzica1203]

Ali, sreća na taj način je laž, laž ne može da bude svrha...

 

[Redmond]

Matriks all the way,
i nek me ne bude nikad, sa mašine direktno u kovčeg

 

[Banovic Strahinja]

Ali, sreća na taj način je laž, laž ne može da bude svrha...

Zar ionako ne zivimo u lazi?
Ko zna sta je istina i ko zaista zivi autenticno?
I sta je svrha?
Sta s ljudima ciji je zivot izgubio svrhu i ostala je patnja?

 

[Banovic Strahinja]

Da.

Kako bi izgledao taj zivot, da li bi bio zasnovan na stvarnom i vratila bi se u mladost ili detinjstvo i bila na vecitom raspustu ili bi sve izgledalo drugacije?

 

[Zelena milja]

Kako bi izgledao taj zivot, da li bi bio zasnovan na stvarnom i vratila bi se u mladost ili detinjstvo i bila na vecitom raspustu ili bi sve izgledalo drugacije?

Sve bi bilo potpuno drugačije. Svakako bih odabrala detinjstvo, bezbrižnost i odsustvo tuge i gubitaka.
Pogled na svet jednog srećnog deteta je neprocenjiv.

 

[Zelena milja]

Kakvo je tvoje mišljenje?

 

[Banovic Strahinja]

Kakvo je tvoje mišljenje?

Mislim da zavisno od situacije moze biti ispravan ili pogresan korak, u nekim slucajevima je sebican- a u nekim drugim sasvim logican potez- i s moje tacke gledista je tu dilema: da li je moje postojanje neophodno nekim drugim ljudima (kontam da jeste, barem u nekoj meri)- dok jeste onda treba ici dalje
istina i autenticnost mi nisu argumenti- ionako svi zivimo u nekoj vrsti matrixa.

Na neki nacin masinu srece vidim kao neki kontrast i pandan teskoj depresiji, u kojoj je iluzija bolja od stvarnosti.

 

[buudala]

Beovulf dilema

 

[Džudi S]

Da li bi se priključili?

Ne.

Da li je lažna sreća psihički zdravija i bolja od stvarnog života punog patnje?

Važnija je stvarnost, lažna sreća je ono što samo ime pokazuje, laž.

Nisi objasnio o kakvoj patnji se radi. Postoje razne vrste patnje: ona koju osećaju osobe sa teškim oblikom depresije. Tu je i patnja zbog zdravstvenog stanja, zatim i patnja koju osećaju roditelji koji izgube dete.

Mislim da je patnja za detetom najveća i da dugo, nekada i ceo život traje.

Osobe koje pate zbog težeg oblika depresije, iz pomoć lekova i psihijatra izađu iz te depresije i ne pate. Ne moraju da budu eufoično srećni, i ne treba jer se tada radi o drugom psihičkom poremećaju.
Jednostavno, imaju mirne dane i ponovo osećaju zadovoljstvo u malim stvarima, u radu, u hobijima, druženju..

Da li je moralno prihvatiti lažnu stvarnost ako ona ne šteti drugima?

Ne znam. Mislim da nije moralno. Lažna stvarnost je laž, zar ne?

Ne mogu da zamislim život u laži.

Kako definišemo vrednost života: kroz autentičnost, iskustvo, ili osećaj zadovoljstva?

Ne postoji jedinstvena definicija vrednosti života. Svako od nas drugačije definiše vrednost života.

Meni je važno iskustvo, autentičnost i osećaj zadovoljstva. I taj osećaj zadovoljstva je različit. Neko je zadovoljan što je zdrav i što mu je cela porodica zdrava ( ovde mislim da niko iz porodice nema rak ili neku neizlečivu, tešku bolest ).

Neko je zadovoljan zbog uspeha na poslu i važna mu je karijera. Neko treći ima mnogo novca pa putuje po svetu i zadovoljan je takvim životom.

 

[buudala]

.....a ima i ovakvih varijanti

Kako je nastala pesma Dimitrijo sine Mitre? | Stil https://share.google/FpI3h7WrSiaxOsVJ2

 

[Banovic Strahinja]

Nisi objasnio o kakvoj patnji se radi.

Iz ugla onoga koji odgovara na temu, a to je previse subjektivna stvar.
Mozda dobar predlog za novu temu: sta je patnja? Gde je granica izmedju izazova, iskusenja i patnje?

Osobe koje pate zbog težeg oblika depresije, iz pomoć lekova i psihijatra izađu iz te depresije i ne pate.

Evo ideja za jos jednu temu: kada je osoba ima naslednuvtesku depresiju, jad je ona zaista ona: Kada je “prirodna” pati od depresije?
Kada je kljukaju i setaju psihijatri naokolo?
Kada joj ugrade cip iz neurolinka i smeska se i zivi ispunjen zivot?

Ne mogu da zamislim život u laži.

Zasto bi zamisljala? Mislis da ljudi znaju kad zive u lazi?
I po cemu si sigurna da ne zivis u lazi?
Da li je jedna laz bolja od druge?

 

[Džudi S]

Evo ideja za jos jednu temu: kada je osoba ima naslednuvtesku depresiju, jad je ona zaista ona: Kada je “prirodna” pati od depresije?
Kada je kljukaju i setaju psihijatri naokolo?
Kada joj ugrade cip iz neurolinka i smeska se i zivi ispunjen zivot?

Ne razumem ovaj boldovani deo. Depresija je psihička bolest koja može da bude blaga, umerena ( srednje teška ) i teška.

I ako je nasledna, mada, po mom mišljenju nije često nasledna, ima sve faze, koje sam spomenula.

Leči se lekovima i psihoterapijom. Niko nikoga ne "kljuka" lekovima.

Ukoliko osoba prihvata lečenje, može da se oporavi i nema problema u svakodnevnom funkcionisanju. Može da se obraduje, nasmeje.

Zasto bi zamisljala? Mislis da ljudi znaju kad zive u lazi?
I po cemu si sigurna da ne zivis u lazi?
Da li je jedna laz bolja od druge?

Neki ljudi, neke porodice žive u laži.

Sigurna sam da ne živim u laži. Sve koji su me lagali ili pravili spletke na moj račun, izbacila sam iz svog života.

 

[Ruzica1203]

Zar ionako ne zivimo u lazi?
Ko zna sta je istina i ko zaista zivi autenticno?
I sta je svrha?
Sta s ljudima ciji je zivot izgubio svrhu i ostala je patnja?

Kada bi uspeli uvek da budemo sretni i zadovoljni ništa ne bi naučili i na duhovnom planu ne bi napredovali. Sreća ne izaziva razmišljanje, ona je dovoljna sama sebi. Sreća je sebična. Samo nas patnja i razočarenje vode na put mudrosti...zato je potrebno da jedan život bude sastavljen od svega i lepog i lošeg....

 

[Banovic Strahinja]

Kada bi uspeli uvek da budemo sretni i zadovoljni ništa ne bi naučili i na duhovnom planu ne bi napredovali. Sreća ne izaziva razmišljanje, ona je dovoljna sama sebi. Sreća je sebična. Samo nas patnja i razočarenje vode na put mudrosti...zato je potrebno da jedan život bude sastavljen od svega i lepog i lošeg....

Mudrost i razmisljanje je vaznije od srece i zadovoljstva i ako nesreca tera coveka na razmisljanje onda je “dobra” i pozeljna,
a cilj zivota je “duhovnost”?

Licno, radije bih izabrao srecu, nisam uopste siguran da je covek dizajniran za mudrost, cini se da sve ukazuje da ljudi koji mnogo razmisljaju i filozofiraju i nisu visoko kotirani na skali srece.

A i pitanje koje sam postavio na pdf filozofija jeste sta je zapravo razlika izmedju religije, duhovnosti i ideologija, cini mi se da je mazanje ociju i uteha zahvata poprilican deo tih disciplina.
I da je to mozda sve laz i iluzija?

 

[Ruzica1203]

Mudrost i razmisljanje je vaznije od srece i zadovoljstva i ako nesreca tera coveka na razmisljanje onda je “dobra” i pozeljna,
a cilj zivota je “duhovnost”?

Licno, radije bih izabrao srecu, nisam uopste siguran da je covek dizajniran za mudrost, cini se da sve ukazuje da ljudi koji mnogo razmisljaju i filozofiraju i nisu visoko kotirani na skali srece.

A i pitanje koje sam postavio na pdf filozofija jeste sta je zapravo razlika izmedju religije, duhovnosti i ideologija, cini mi se da je mazanje ociju i uteha zahvata poprilican deo tih disciplina.
I da je to mozda sve laz i iluzija?

Ne možemo znati da li je sve samo laž, koračamo u ovom životu po osećaju. Svako ima svoju istinu. Ako neko želi da oseti sve vrste emocija ima pravo na to....kao što je u redu nečija težnja da oseti samo sreću. Ja biram ono što smatram da mi donosi unutrašnji mir

 

[maybell]

bolje surova istina nego lepa laz..

 

[Zelena milja]

Licno, radije bih izabrao srecu, nisam uopste siguran da je covek dizajniran za mudrost, cini se da sve ukazuje da ljudi koji mnogo razmisljaju i filozofiraju i nisu visoko kotirani na skali srece.

Tačno.

 

[Urwald]

Da li bi se priključili?

Ne

Da li je lažna sreća psihički zdravija i bolja od stvarnog života punog patnje?

Zavisi od tipa "sreće" i same situacije. Za neke ekstremne slučajeve (gde ne postoji mogućnost srećnog ishoda - terminalna bolest i sl) lažna sećanja možda mogu da posluže kao neki vid anestezije, da li su bolja ili gora je na osobi da proceni.
Šta uopšte dođe definija "psihički zdravog" u ovoj situaciji?

Da li je autentičnost važnija od sreće?

Koja je granica između ova dva, kontam da je stvar perspektive?
Ono u oba slučaja je ishod identičan, samo je putovanje drugačije, što se meni tiče želim da proživim svoju autentičnu priču bez obzira na to kakvih momenata može biti.

Da li je moralno prihvatiti lažnu stvarnost ako ona ne šteti drugima?

Moralno upitno - verovatno da, etički upitno mislim da nije. Svako ima pravo da donosi svoje odluke i da uživa/pati u njihovim ishodima. Zafrknuto postane kada neke odluke kasnije ne možemo da promenimo tj. da prekinemo/odustanemo od nekih izbora.

Kako definišemo vrednost života: kroz autentičnost, iskustvo, ili osećaj zadovoljstva?

Život gledam kao konstantno kretanje/promene/rast tj. ako sam "u pokretu" živim, verovatno kao unikatno iskustvo.
Što se vrednosti života tiče suštinski svačiji život ima identičnu vrednost, samo imamo različite težnje/sisteme vrednosti.

Neka miso koja mi je pala na pamet je:
Kada život nema/gubi na vrednosti?

 

[Banovic Strahinja]

Neka miso koja mi je pala na pamet je:
Kada život nema/gubi na vrednosti?

Ne znam zasto ti je pala takva misao, uopste se ne radi u ovoj temi o tome niti se uopste insinuira o tome,
mislim da si pre neki dan otvorio odlicnu temu: zasto ljudi razmisljaju crno-belo?
Sem par izuzetaka, ogromna vecina ljudi na ovom forumu razmislja crno- belo, tj postoji samo jedno pravilno resenje- ili je A ili je B, jedno je dobro drugo zlo,
a ova tema nije postavljena tako, tj ocekivao sam vise diskusije, a manje moralisanja.
Cini se da ljudi na forumu imaju neku neverovatnu potrebu da su na “pravoj strani” uvek i svagda, pa dolazimo u situaciju da se od poveza i korica za knjige koje je ekonomsko i prakticno pitanje postavljaju eticke dileme: da li neke knjige zasluzuju tvrde korice?
Sto se ove teme tice, svi poznajemo ljude koji su duboko nesretni, suicidalni,
i dosta ljudi skonca svoj zivot suicidom, neki zavrse u mentalnoj instituciji- da li je humanije u tom slucaju prikljuciti ih na masinu?
Sta s ljudima koji pomocu alkohola prezivljavaju, bez nade za neki bolji i smisleniji zivot?