SUICIDE

ne znam, ja sam uglavnom ravnodusna na smrt, jedino ako ej nek ko je bas direktno u vezi sa mnom (kad su mi bake umrle, onda sam reagovala). inace ne osecam nesto, kad umru neki ljudi koje sam znala (npr komshije). ili neki ljudi sa TV(?!) o kojima nzma neshto vise. zanimljivo da nisam bash uvek bila dobra prema bakama. cesto nisam. ma jedna soba vishe, sta oces. ali mislim da se ne plasim same smrti, engo sto to sigurno boli. dok si jos svestan. ono otpadne ti parche necega...joooooj. kako li je dok padash za zgrade. mada mozda je gore da te muche pa da te ne ubiju.
a ovi, pa valjda oguglaju? josh policajci treba i da ubijaju ponekad?
 
jagodica:
ne znam, ja sam uglavnom ravnodusna na smrt, jedino ako ej nek ko je bas direktno u vezi sa mnom (kad su mi bake umrle, onda sam reagovala). inace ne osecam nesto, kad umru neki ljudi koje sam znala (npr komshije). ili neki ljudi sa TV(?!) o kojima nzma neshto vise. zanimljivo da nisam bash uvek bila dobra prema bakama. cesto nisam. ma jedna soba vishe, sta oces. ali mislim da se ne plasim same smrti, engo sto to sigurno boli. dok si jos svestan. ono otpadne ti parche necega...joooooj. kako li je dok padash za zgrade. mada mozda je gore da te muche pa da te ne ubiju.
a ovi, pa valjda oguglaju? josh policajci treba i da ubijaju ponekad?
Kliknite za proširenje...

kad budeš došla kod hirurga na interventnu....
i on je prilično ravnodušan, ali mislim da se vaše oči tada neće razumeti....
On smrt gleda kao posledicu kvara, nefunkcionisanja, a ti ćeš je tada gledati kroz strah .....
Niko ne kuka dok ne zaboli, tako da se ti igraj još sa šlagom i batali ozbiljnije teme , dok ti je slatko .......
 
Putovanje samoubica

Dolaze izdaleka
Pogrebnice im masu
s travnjaka

Silaze k belom snu
okolnim putem, pod bledim suncem.
Doticu krajolik u prolazu,
ali ne doticu jutro
ni mladu zenu
koja ulazi u topli mrak svoje kuce.
Prolecna voda im osvezava sake,
oni ih rasejano sire, ravnodusni
kao sudije.

Ne vide preorane njive
ni mlado drvece.
Lelujaju im duge senke
i boje more.
Zaboravili su beskraj
goruce puti
Ne cuju vetar nad jezerom
ni uzdah pene
pod pramcem.

Vukovi gospodare bregovljem,
prepustajuci sume ubicama,
ali ovi su putnici dobili milost
i slobodno prolaze kraj rusevina.
 
Sad kad nas od zivota ni zelja ne cheka
A srca ne uzbudjuju ni nada ni strah
Dizimo usrdnu molitvu choveka
Nek' bogovima je i neznanim hvala doveka
Shto zivot vechni nichiji nije dah
Shto nigda vaskrsnuti mrtvi nece
Shto i najumornija reka
U neko more se krece
 
Ja pa ja:
Jeste li se pitali kako nastaviti zivot posle necije smrti?
Smrti nekoga do koga vam je stalo?
Sta ciniti dalje i kako se susresti sa pogledom osobe sa druge strane ogledala?
Kako i u cemu naci razlog za nastavak zivota?
Kako se izboriti sa neprestanom rekom koja istice sa tvoga lica i tece nadole?

Kakvi su ljudi koji se svakodnevno susrecu sa smrcu?
Kako oni to prolaze i prezivljavaju?
Policajci, vojnici u ratu, lekari, mrtvozornici?
Jesu li oni toliko oguglali na tog mrsavog kosaca i njegov rad?
Dali je to neophodno za nastavak njihovog normalnog funkcionisanja?

Kakva osecanja ce pobuditi vasa smrt kod nekoga? Bilo koga?


Mozda previse pitanja odjednom?
Kliknite za proširenje...

Izgleda da niko nije odgovorio na ovo.
Hmmm,
Pa mozda je ovo mesto gde se samo postavljaju pitanja.
 
Ovo je mesto na Internetu koje se zove Filozofija. U Srbiji, na Krstarici. Drugi Forumi to razmatraju, na Filozofiji filozofiraju. Užasava me pomisao da će neko kliknuti na ovo ovde i čitati ove 'filozofije'. I moja komšinica, koja gleda u prevrnute šoljice, kao i veina od nas, zadžabaka, priča smislenije stvari. I posle se, bez razloga, :D pitamo - zašto naš Svet - a to je valjda nešto dostupno svima putem internet-konekcije, a i mi smo deo istog!? :shock: (ili škola opet lupa gluposti) :wink: - zašto nas svet gleda kao primitivce, tj. kao nerazumna bića neprihvatljivog ponašanja i nepredvidljivih reakcija - tj. ne prihvata. :cry:
Ovde definitivno nije mesto za pitanja, dok ne stvorimo pogodno tle. :cry:
A za ideale ginu budale, a mi smo jedan pametan Nebeski narod (i to sto pljujemo po Nebesima - to je nas imidž, 'koga bole patka', svi ćemo mi u Raj, 'ebe nam se što u isti ne verujemo!). 8)
Ja pa ja, izgleda da stvarno 'od ovog nema 'leba'!
:cry:
 
Mislim da samoubice nisu ni kukavice a ni hrabre.
Na takav cin se odlucuju pod izmenjenom svesti,
i verovatno i ne znaju sta cine. To je prava enigma za mene, puno sam o tome razmisljala jer je to ucinila meni jako bliska osoba. Nikad nisam, a verovatno i necu dobiti odgovor na pitanje sta se to u ljudskoj psihi desi, te pocnes sumanuto da radis na tome da se ubijes???
 
Zavisi od razloga. Tesko da cete na primer osudjivati samoubistvo onog ko je na smrt bolestan, kome su bolovi neizdrzljivi i ionako mu nema spasa. To je onda opravdan prekid agonije. Ili ako od smrti nekog coveka recimo zavisi zivot par ljudi. U slucaju da on svesno izabere smrt da bi se zrtvovao zbog zivota drugih tada to jeste junacko delo. Znaci, samoubistvo ne moze uvek da se osudjuje i navodi kao kukavicluk.
 
Raselka:
Mislim da samoubice nisu ni kukavice a ni hrabre.
Na takav cin se odlucuju pod izmenjenom svesti,
i verovatno i ne znaju sta cine. To je prava enigma za mene, puno sam o tome razmisljala jer je to ucinila meni jako bliska osoba. Nikad nisam, a verovatno i necu dobiti odgovor na pitanje sta se to u ljudskoj psihi desi, te pocnes sumanuto da radis na tome da se ubijes???
Kliknite za proširenje...
A zašto ne zarmišljaš na drugačiji način? Šta je to što ljude nagoni ka ODRŽAVANJU sopstvenog života, iliti - ZAŠTO SE SVI JEDNOSTAVNO NE POUBIJAMO?
Neki ljudi to imaju, neki nemaju. Da li si primetila?
 
Prirodna selekcija. Neka se mozda ne ubije, ali se uda za idiota, a to joj je gore nego da se ubije. Neko je narkoman. Neko neplanirano rodi dete sa 15 godina. Samoubistvo je, kao primer poteza ocajnika, danas tako slabo uocljivo medju nekim svakodnevnim pojavama koje su postale "normalne", a nisu nista manje pogubne po individuu. Bolje da se ubije nego da se duhovno sahrani sa 25.
 
MUDRICA:
U svastari je pokrenuta tema o nacinima da se pocini samoubistvo... Pa mi je to dalo ideju da vas pitam; smatrate li da je cin samoubistva kukavicki ili naprotiv, odraz hrabrosti...? Sta uopste mislite o tome?
Kliknite za proširenje...
Zavisi od motiva samoubistva, ako je neka mentalna bolest u pitanju, onda to ne treba ni komentarisati. Ja smatram da je svaki problem resiv, te se samo treba uhvatiti u kostac sa problemom, a ne dizati ruku na sebe.
 
Tuzni_patak:
kad budeš došla kod hirurga na interventnu....
i on je prilično ravnodušan, ali mislim da se vaše oči tada neće razumeti....
Kliknite za proširenje...

a bila sam jednom mada je bilo sitno a oko mene su lezale tete sa rakom dojki itd. sto i nije bitno. i nije bio ravnodusan bio je bash fin,..doduse imala sam srece..pa znam zato se nadam da cu uspeti da ih izbegnem hirurge
 
dilerDuse:
Prirodna selekcija. Neka se mozda ne ubije, ali se uda za idiota, a to joj je gore nego da se ubije. Neko je narkoman. Neko neplanirano rodi dete sa 15 godina. Samoubistvo je, kao primer poteza ocajnika, danas tako slabo uocljivo medju nekim svakodnevnim pojavama koje su postale "normalne", a nisu nista manje pogubne po individuu. Bolje da se ubije nego da se duhovno sahrani sa 25.
Kliknite za proširenje...

ja sam se duhovno sahranila i nije mi loshe jedino mi je pao imunitet... a ti nemash nijednu bolest pa pravac misionarstvo
 
Ne mislim da je samoubistvo odraz kukavicluka ili hrabrosti.Po meni to je potpuno dusevno rastrojstvo,stanje u kome ne mozemo svesno da razmisljamo.A sve sto spada pod-nesvesnim,nalazi opravdanje.
Samo svesne radnje su za osudu.
A ono sto natera coveka da dospe u takvo stanje je sigurno-teska depresija,ogromna nemoc,ocaj..
 
Ja pa ja:
Ja pa ja:
Jeste li se pitali kako nastaviti zivot posle necije smrti?
Smrti nekoga do koga vam je stalo?
Sta ciniti dalje i kako se susresti sa pogledom osobe sa druge strane ogledala?
Kako i u cemu naci razlog za nastavak zivota?
Kako se izboriti sa neprestanom rekom koja istice sa tvoga lica i tece nadole?

Kakvi su ljudi koji se svakodnevno susrecu sa smrcu?
Kako oni to prolaze i prezivljavaju?
Policajci, vojnici u ratu, lekari, mrtvozornici?
Jesu li oni toliko oguglali na tog mrsavog kosaca i njegov rad?
Dali je to neophodno za nastavak njihovog normalnog funkcionisanja?

Kakva osecanja ce pobuditi vasa smrt kod nekoga? Bilo koga?


Mozda previse pitanja odjednom?
Kliknite za proširenje...

Izgleda da niko nije odgovorio na ovo.
Hmmm,
Pa mozda je ovo mesto gde se samo postavljaju pitanja.
Kliknite za proširenje...
U kratkom periodu sam ostao bez osoba sa kojima sam ziveo : majke,ocuha,tetke...
Nastavio sam da zivim,ne pitajte me kako...
Ozenio sam se i vise nisam sam...
Mozda me mnogi ne shvataju ali u meni kuca nezno i osetlivo srce puno ljubavi...
I volim sve vas moje virtuelne prijatelje sa foruma koji mi mnogo znacite u zivotu...
 
suncica73:
Ne mislim da je samoubistvo odraz kukavicluka ili hrabrosti.Po meni to je potpuno dusevno rastrojstvo,stanje u kome ne mozemo svesno da razmisljamo.A sve sto spada pod-nesvesnim,nalazi opravdanje.
Samo svesne radnje su za osudu.
A ono sto natera coveka da dospe u takvo stanje je sigurno-teska depresija,ogromna nemoc,ocaj..
Kliknite za proširenje...
Postoje ljudi koji krive druge za svoje pokušaje, ljudi kojima jednom nije bilo dovoljno, željni pažnje, a kako je to, ipak, strašan čin, ne mogu reći da oni to rade svesno.
Slabi, odavno odustali, planiraju život, ali kada nešto krene naopako - oni imaju samo jedno rešenje.
Ne mogu sve da ih opravdam. Samo poneke, a takvi su retki.
 
MUDRICA:
U svastari je pokrenuta tema o nacinima da se pocini samoubistvo... Pa mi je to dalo ideju da vas pitam; smatrate li da je cin samoubistva kukavicki ili naprotiv, odraz hrabrosti...? Sta uopste mislite o tome?
Kliknite za proširenje...
"Tesko ti je da zivis? Ubij se. A jesi li pokusao da pobedis takav zivot? Jesi li sve ucinio da se iscupas iz gvozdenog obruca? Sakrij pistolj i da nikada nisi o tome govorio. Nauci da zivis i onda kada ti zivot postane nepodnosljiv... Ucini ga korisnim."
 
MIslim da je samoubistvo cin za koji je potrebna velika hrabrost i odredjeno stanje uma.Ne mora da se radi o nekom neresivom problemu,dovoljno je da covek shvati sustinu a to je da je sve prolazno i da posle nas nista ustvari ne ostaje.Ostajemo u pricama i iza nas ostju prazne gradjevine to je sve.Rodis se ,zivis i onda umres.Kada covek to shvati postaje strasno dosadno pa zasto ne skratiti tu dosadu jer smrt nije senzacija za onog koji odlazi nego za one koji ostaju.Ne postoji nista uzviseno,svi smo isti.Kao da je covek stvoren da bi sluzio nekom(drugom coveku)svi smo delovi te ogromne masini,svi su zamenjivi i na tvoje mesto lako dodje drugi kao da te nikad nije ni bilo.Mi smo samo svesne zivotinje a ovo je kaznjenicka planeta.
 
Pre neki dan sam bio u bolnici nekim poslom naravno bolestan nisam(za sada)kad oko saltera se guraju neke bakute i dekute,vicu nesto,psuju,traze nalaze i zakazuju preglede a posle njih neke keve sa sitnom decom pa malo stariji i tako ceo dan.Kava volja za zivotom pomislih a onda mi dodje nesto smesno i bi mi lakse"Pa ionako ce svi umreti pre ili kasnije i sta se onda koji k#rac lece,samo produzavaju svoju agoniju".Kakvo olaksanje!!!
 
MUDRICA:
U svastari je pokrenuta tema o nacinima da se pocini samoubistvo... Pa mi je to dalo ideju da vas pitam; smatrate li da je cin samoubistva kukavicki ili naprotiv, odraz hrabrosti...? Sta uopste mislite o tome?
Kliknite za proširenje...
Eh, shto ti je telepatija. Bash sam pre par sati razmishljao o tome.
I zakljuchio sam da nije ni jedno ni drugo. Samoubistvo je jednostavno proizvod jednog psihichkog stanja. Prosto recheno, samoubica nije ni hrabar ni kukavica, vec je prs'o.
 
a da nije potreba?....mislim da nema veze s hrabroshtju il qkavichlukom....mislim da je u pitanju slabost....poklope se situacije....sa nekim hemijskim procesima u nama....il shta ja znam....uglavnom :

hemingvej je najpametniji ikada !!!!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top