добар занат, а када је и занатлија добар, посао се бира, новца увек доста, никада много, али доста, само за занат се треба определити још у раној младости, што је врло тешко.
Ако се сећате и при упису на факултет, млад човек је апсолутно не упућен шта тачно уписује и чему треба да се нада у току студија и након њих, упис неког факултета је врло често збир лепих жеља о томе шта ће се тамо изучавати и на који начин.
Наши универзитети су требали пре било каквог истицања цене у први план да изграде модеран програм наставе.Овде се посебно осврћем на техничке факултете, ко год је студирао неки од техничких факултета зна да се и дан данас на већини института ради на начин на који се радило још у 60-тим, значи табла креда и по правилу више од сто студената на једног предавача, студенти се оптерећују масивним извођењима различитих формула које спадају у ускостручне области рада и истраживања појединих иститута, писмени задатци се и даље раде оловком и дигитроном упркос опремљеним рачунарским салама и специфичним техничким софтверским пакетима који су инсталирани.
Ретке су катедре које на тај начин унапређују наставу.
Питајте било ког инжењера да ли су му биле потребна сва та силна извођења касније на послу, да ме погрешно не разумете треба се упознати са њима, али више са квалитетном литературом, конкретним табличним и графичким решењима јер то инжењеру у пракси највише користи, али не на основу извођења силних једначина креирати читав испит, јер за сваки већи пројекат који се ради у фирми, узима се референтна пројектантска кућа, домаћа или инострана, или се пројекат повера неком од иститута при факултетима.
значи прво унапређење наставе, па тек онда све остало, али како то код нас увек бива иде се од краја и нокада не стигне ни до средине.
А од протеста нема ништа, јер нису политички подржани као они 90-тих, вође протеста данас не примају новчану накнаду за дизање буне и блокаду факултета, сада је то чиста потреба самих студената, а то нема шансе да успе, бар не за сада.