Занимљиво да су ови студенти маратонски блејачи илити маратонски блокадери како воле себе звати у свом путешествију прошли лијепом њиховом гдје су наравно уклонили српска обељежја а уклонили су и натписе на транспарентима на ћирилкици да не би у овој земљи љубитеља пјесме "Јасеновац и Градишка Стара" иритирали домаћу јавност.
Наравно, Српску су заобишли у широком луку, Мада су могли и том маршрутом проћи. Још занимљивијер јесте да нико од тих студената блејача не би 27.априла, на тај најважнији, најтужнији и најсветији дан за српски народ, у Доњој Градини, на подсјећању на жртве геноцида у ендехазији. То барем није био проблем, није неки трошак, уосталом бјеше ангажовано подоста аутобуса из Српске и Србије, могао се ако је постојао интерес још који аутобус ангажовати. Но ето ти студенти блејачи хоће у Стразбур, хоће у Брисел, хоће прокрстарити и лијепом њиховом, али им не пада на памет да скокну до Доње Градине како би одали почаст на највећем српском стратишту нашим мученицима пострадалим у времену ендехазије.
Шта да се ради, таква времена.