- Poruka
- 7.211
Bivša ljubav, bivši ja
Koncept bivše ljubavi za mene je izgubio smisao već posle nekoliko bivših ljubavi. Koliko god da je trajala veza, ako sam nekog voleo, ne mogu prestati da ga volim. Ne mislim u smislu da bolujem, pa prebolim, pa vremenom prestane osećanje gubitka... Ne. Mislim u smislu da ljubav uopšte nikad ne prestaje. Veza postaje bivša. Draga postane bivša. Ali ljubav ne. Ona se samo prenese, raširi, promeni oblik, promeni mene. Suštinu ne menja ni u jednom trenutku. A jedina istinska suština prave ljubavi je da ona nikada ne prestaje. Dešavalo mi se da pomislim da nekoga više ne volim, jer sam povređen, zgranut i ljut. Ali povreda prođe. Oh, da, želeo sam da prođe i ljubav, ali uzalud. Ne pitam se ja tu ništa.
Sretnem jednu bivšu devojku, ali davno bivšu, iz vremena tripoznih tinejdžerskih dana. I uletim sa njom u komunikaciju u kojoj su pozicije iste kao i pre mnogo godina. Ona nadrndana i kritična, a ja ogorčen u stavu odbrane. Osim što je bilo užasno ponižavajuće ponašati se kao da ponovo imamo trinaest godina, bilo je i užasno uzbudljivo. To sam ja, onaj isti, blesav, koji ništa ne zna, a sve oseća, sve naslućuje, sve hoće i ništa ga ne zaustavlja - pevalo je moje malo tinejdžersko srce. “Respekt matori”, čudio se moj zadivljeni ostareli mozak. Bivši ja nije izgubljen, on je tamo gde je i bivša ljubav.
Potom sretnem još jednu bivšu devojku, iz doba punoletstva i intenzivnog seksualnog iskustva, koju smatram svojom najboljom prijateljicom, osećam prema njoj najdublje poštovanje i bliskost nenarušenu proteklim decenijama. I čujem od nje posle toliko godina kako me je doživljavala, sažeto u par rečenica, zrelih za epitaf: “Ali ti si za mene bio šokantan. Moj život se deli na vreme pre tebe, sa tobom i posle tebe.” Zanemeo sam. Još jedan bivši ja oživeo je u trenutku. Taj tip je nosio dugu kosu zavezanu u konjski rep, uske farmerke sa rolkom, lagane starke, i uvek je dozvoljavao ovoj devojci da ga iznenađuje. I u tom flešu, ljubav je bila tu, jer tako je to bilo sa njom.
Još nisam sreo najskoriju bivšu ljubav. I nisam spreman za to. Bojim se da mi se taj sveži bivši ja ne bi nimalo dopao. Bio je debeo, nakljukan lažnim strpljenjem, progutanim očekivanjima, nesvarenom gorčinom i očiglednom sebičnošću. Ali, umela je ljubav i ranije da mi uradi slične stvari. Zahvalan sam joj na svim transformacijama koje mi je priredila, na svakoj meni kome je omogućila da se ispolji. Zahvalan sam joj na tome što nikad nije prestala, što nikada nije odustala od mene, što me i dalje nagrađuje.
Moja sadašnja ljubav je divljačka, van kontrole i pameti, najbliskija disanju. Odvija se jer ću umreti ako prestane, guši me kao astma, uravnotežuje me kao trodelno joga disanje, omogućuje mi čestu hiperventilaciju i vantelesna iskustva telesnosti za nekoga ko udiše kao da mu je poslednje.
Ako ljubav ne reši da je sa mnom završila, i život potraje još neko vreme, još par decenija recimo - najviše ću voleti nju da sretnem. Toliko znam o bivšoj ljubavi.
Koncept bivše ljubavi za mene je izgubio smisao već posle nekoliko bivših ljubavi. Koliko god da je trajala veza, ako sam nekog voleo, ne mogu prestati da ga volim. Ne mislim u smislu da bolujem, pa prebolim, pa vremenom prestane osećanje gubitka... Ne. Mislim u smislu da ljubav uopšte nikad ne prestaje. Veza postaje bivša. Draga postane bivša. Ali ljubav ne. Ona se samo prenese, raširi, promeni oblik, promeni mene. Suštinu ne menja ni u jednom trenutku. A jedina istinska suština prave ljubavi je da ona nikada ne prestaje. Dešavalo mi se da pomislim da nekoga više ne volim, jer sam povređen, zgranut i ljut. Ali povreda prođe. Oh, da, želeo sam da prođe i ljubav, ali uzalud. Ne pitam se ja tu ništa.
Sretnem jednu bivšu devojku, ali davno bivšu, iz vremena tripoznih tinejdžerskih dana. I uletim sa njom u komunikaciju u kojoj su pozicije iste kao i pre mnogo godina. Ona nadrndana i kritična, a ja ogorčen u stavu odbrane. Osim što je bilo užasno ponižavajuće ponašati se kao da ponovo imamo trinaest godina, bilo je i užasno uzbudljivo. To sam ja, onaj isti, blesav, koji ništa ne zna, a sve oseća, sve naslućuje, sve hoće i ništa ga ne zaustavlja - pevalo je moje malo tinejdžersko srce. “Respekt matori”, čudio se moj zadivljeni ostareli mozak. Bivši ja nije izgubljen, on je tamo gde je i bivša ljubav.
Potom sretnem još jednu bivšu devojku, iz doba punoletstva i intenzivnog seksualnog iskustva, koju smatram svojom najboljom prijateljicom, osećam prema njoj najdublje poštovanje i bliskost nenarušenu proteklim decenijama. I čujem od nje posle toliko godina kako me je doživljavala, sažeto u par rečenica, zrelih za epitaf: “Ali ti si za mene bio šokantan. Moj život se deli na vreme pre tebe, sa tobom i posle tebe.” Zanemeo sam. Još jedan bivši ja oživeo je u trenutku. Taj tip je nosio dugu kosu zavezanu u konjski rep, uske farmerke sa rolkom, lagane starke, i uvek je dozvoljavao ovoj devojci da ga iznenađuje. I u tom flešu, ljubav je bila tu, jer tako je to bilo sa njom.
Još nisam sreo najskoriju bivšu ljubav. I nisam spreman za to. Bojim se da mi se taj sveži bivši ja ne bi nimalo dopao. Bio je debeo, nakljukan lažnim strpljenjem, progutanim očekivanjima, nesvarenom gorčinom i očiglednom sebičnošću. Ali, umela je ljubav i ranije da mi uradi slične stvari. Zahvalan sam joj na svim transformacijama koje mi je priredila, na svakoj meni kome je omogućila da se ispolji. Zahvalan sam joj na tome što nikad nije prestala, što nikada nije odustala od mene, što me i dalje nagrađuje.
Moja sadašnja ljubav je divljačka, van kontrole i pameti, najbliskija disanju. Odvija se jer ću umreti ako prestane, guši me kao astma, uravnotežuje me kao trodelno joga disanje, omogućuje mi čestu hiperventilaciju i vantelesna iskustva telesnosti za nekoga ko udiše kao da mu je poslednje.
Ako ljubav ne reši da je sa mnom završila, i život potraje još neko vreme, još par decenija recimo - najviše ću voleti nju da sretnem. Toliko znam o bivšoj ljubavi.
)
ja uopste ne znam sto su moji bivsi bili moji bivsi ali zato vrlo dobro se secam sto su postali bivsi... 
