Stres u svakodnevnom zivotu

[mali roker]

U toku dana suocavamo se sa mnogobrojnim situacija,neke uticu manje na nas,neke vise.Koliko god hladnokrvno odreagovali u datom trenutku,to se pre ili kasnije odrzava na psihu,na organizam.
Kako se vi borite sa svakodnevnim trzavicama i kako uspevate da se izborite sa stresom?
Kada je vreme da potrazite pomoc?
Stavila sam ovu temu na dom i porodica,jer mi se nekako cini da je ovde najprikladnije,jer je stres nesto sto se najvise odrazava na porodicu,a vecina situacija se desava u kuci,ako si domacica,sa posla se dolazi umoran,ocekuju te razne obaveze,neko to sa lakocom odradi,nadje tad neka situacija,kao npr hoces da otvoris novu temu a dete ne da jer bas tog momenta te zamislja da si drvo i hoce da se penje po tebi,naravno to je smesno.Neko zvoni na interfon,ti ne mozes da proveris ko je,jer si na wc,deda pritiska dugme za otvaranje vrata i otvara ulazna vrata od stana i odlazi u svoju sobu,dete koje je privuceno zvonjavom izlazi iz kupatila i vidi otvorena vrata krece napolje,ti skaces,oblacis se na brzaka i juris kroz hodnik za detetom,jeste pomalo smesno dok ovo pisem,a sta da je krenulo niz stepenice?
Svakodnevnih sitacija se mnogo.
Zamisljam ovu temu kao mesto gde mozemo razmeniti iskustva sa borbom protiv stresa i mestom gde mozemo,ako to zelimo,napisati sta nam se desilo tog dana.

 

[електрика]

Моја борба против стреса - дубоки удах и спори издах кроз зубе, као што саветују породиљама. Ходање.

Иначе, највећи стрес ми је када деца остану касно ноћу у некаквом проводу и онда не могу мирно да легнем.

Стрес је и свакодневна борба да се одређена количина новца растегне на све што се мора платити.

Вести којима нас гађају у сваком моменту. Лек - слушам Радио Индекс где нема ничега изузев добре музике.

 

[gost 305033]

мени помаже само алкохол јер ми погађа неки центар у мозгу и смањује ми стрес

 

[Vexy]

U toku dana suocavamo se sa mnogobrojnim situacija,neke uticu manje na nas,neke vise.Koliko god hladnokrvno odreagovali u datom trenutku,to se pre ili kasnije odrzava na psihu,na organizam.
Kako se vi borite sa svakodnevnim trzavicama i kako uspevate da se izborite sa stresom?
Kada je vreme da potrazite pomoc?
Stavila sam ovu temu na dom i porodica,jer mi se nekako cini da je ovde najprikladnije,jer je stres nesto sto se najvise odrazava na porodicu,a vecina situacija se desava u kuci,ako si domacica,sa posla se dolazi umoran,ocekuju te razne obaveze,neko to sa lakocom odradi,nadje tad neka situacija,kao npr hoces da otvoris novu temu a dete ne da jer bas tog momenta te zamislja da si drvo i hoce da se penje po tebi,naravno to je smesno.Neko zvoni na interfon,ti ne mozes da proveris ko je,jer si na wc,deda pritiska dugme za otvaranje vrata i otvara ulazna vrata od stana i odlazi u svoju sobu,dete koje je privuceno zvonjavom izlazi iz kupatila i vidi otvorena vrata krece napolje,ti skaces,oblacis se na brzaka i juris kroz hodnik za detetom,jeste pomalo smesno dok ovo pisem,a sta da je krenulo niz stepenice?
Svakodnevnih sitacija se mnogo.
Zamisljam ovu temu kao mesto gde mozemo razmeniti iskustva sa borbom protiv stresa i mestom gde mozemo,ako to zelimo,napisati sta nam se desilo tog dana.

Stres--dovoljno da uključim TV i da čujem vesti.O poskupljenjima da ne pričam.
Stres mi izaziva i kad mi se dete požali šta je bilo u školi..ne mora da bude nešto strašno..
I tako, svaki dan,malo po malo...

Protiv stresa se borim tako što slušam muziku koju volim, čitam novine i gledam filmove. To su stavri koje me opuštaju.
Rzgovaram sa prijateljima za koje znam da će me razumeti i podržati--od njih prvo tražim pomoć i podršku.

 

[mali roker]

Muzika je dobar nacin da se opustis,citanje knjige,gledanje filma,to sve opusta,pijenje kafe sa drugaricama,pravljenje zurke,koju redovno nas par prijateljica pravimo jednom nedeljno.Mi za stolom ili oko stola.mali mangupi na sve strane,setnja...to mi je sve poznato,i pozitivno utice na mene,samo naidje jedan momenat kad to vise nije dovoljno da bi se izborio sa stresom.
E,vec mi je bolje,cim pisem o ovome,i nekako mi izgleda da nije sve tako strasno,a onda se setim situacije u kuci i znam da me ocekuje borba,svakodnevna borba.
Malo dete koje raste,kojeg sve zanima,nije to stresno,kad se malecka razboli,pa dok ne prodje,uf,a ja preosetljiva,pa me pogadja,deda koji je dementan,koji je u jednom momentu svega svestan a vec sledeceg je gori od deteta,a opet i dalje ima zelja odrasle osobe,kad se na sve to dodaju finansije....
Zivot ide dalje,znam,nisam svadljiva osoba,ali zadnji put kad mi je drugarica bila skoro smo se posvadjale,i to samo zato sto mi je drugarica rekla da obrisem sline maleckoj,srecom pa imam predivnu drugaricu koja me dobro poznaje,pocela je da se smeje i ja odma s njom,tad mi je rekla da treba da promenim neke stvari u zivotu,na prvom mestu da uvedem u ishranu vise presne hrane,da pocnem da se bavim jogom,i sto vise razmisljam o tome sve mi se vise cini da to ima smisla,e sad potrebno je pokrenuti se,sto se tice joge,a za to takodje treba i vremena,jer nekad uvece ne znam sta cu pre,da li da peglam,obrisem prasinu,procitam nesto...odem na net,a potrebno mi je nesto da nadjem da se opustim.

 

[mali roker]

Nesto sto me opusta kad osetim da ne mogu dalje

 

[Vexy]

Kad su moja deca bila mala (dok stariji nije pošao u predškolsko),najviše sam volela da ustanem pre svih, da na miru popijem kafu i idem na internet ili čitam novine.
To mi je davalo snage za čitav dan.
Ta navika mi je ostala i danas

 

[Џорџи]

klonim se budala bavim se sobom sportom i ljubavlju

 

[mali roker]

Nesto sto sam davno slucajno otkrila.
Predivna prica, u jednom momentu malo preterana,ali bitna je poruka ovog kratkog filma.

Uzivajte

 

[Mali čičak]

Muzika je dobar nacin da se opustis,citanje knjige,gledanje filma,to sve opusta,pijenje kafe sa drugaricama,pravljenje zurke,koju redovno nas par prijateljica pravimo jednom nedeljno.Mi za stolom ili oko stola.mali mangupi na sve strane,setnja...to mi je sve poznato,i pozitivno utice na mene,samo naidje jedan momenat kad to vise nije dovoljno da bi se izborio sa stresom.
E,vec mi je bolje,cim pisem o ovome,i nekako mi izgleda da nije sve tako strasno,a onda se setim situacije u kuci i znam da me ocekuje borba,svakodnevna borba.
Malo dete koje raste,kojeg sve zanima,nije to stresno,kad se malecka razboli,pa dok ne prodje,uf,a ja preosetljiva,pa me pogadja,deda koji je dementan,koji je u jednom momentu svega svestan a vec sledeceg je gori od deteta,a opet i dalje ima zelja odrasle osobe,kad se na sve to dodaju finansije....
Zivot ide dalje,znam,nisam svadljiva osoba,ali zadnji put kad mi je drugarica bila skoro smo se posvadjale,i to samo zato sto mi je drugarica rekla da obrisem sline maleckoj,srecom pa imam predivnu drugaricu koja me dobro poznaje,pocela je da se smeje i ja odma s njom,tad mi je rekla da treba da promenim neke stvari u zivotu,na prvom mestu da uvedem u ishranu vise presne hrane,da pocnem da se bavim jogom,i sto vise razmisljam o tome sve mi se vise cini da to ima smisla,e sad potrebno je pokrenuti se,sto se tice joge,a za to takodje treba i vremena,jer nekad uvece ne znam sta cu pre,da li da peglam,obrisem prasinu,procitam nesto...odem na net,a potrebno mi je nesto da nadjem da se opustim.

Nista od toga ne pomaze trajno, vec menjanje svoje svakodnevnice.
Moras nesto da radis SAMO za sebe i nesto da radis na SEBI!
Nikakvi forumi, muzika i kafe nece resiti problem nego nesto konkretno.
Postavi sebi neki cilj! Veliki cilj!

Ja sam upisala master.
Ako ga zavrsim u roku, upisacu i dalje.
Radim i volonterski.

Trgni se, nadji neki cilj i kreni ka njemu.
Inace ce te svakodnevnica samleti.

 

[mali roker]

Ne mogu da promenim svakodnevnicu,zato i situacija u kojoj se nalazim i jeste stresna.
Odlazak kod drugarice na kafu,setnja sa maleckom,slusanje muzike jeste ono sto je samo za mene.
Kod sebe jedino sto mogu da promenim je da manje emotivno reagujem u odredjenim situacijama,ali cak i kad smireno reagujes to sve ostavlja posledice,ni ne primetis.
Ono sto moram da uradim je da prihvatim ocevu bolest na pravi nacin,da prelomim u sebi i kazem do juce je bio odrasla osoba,roditelj koji je tu u vaznim trenucima,to vise nije, svakim danom sve vise postaje dete,ne da se ponasa kao dete,vec to stvarno postaje,a to je vrlo tesko prihvatiti.
Tebi,Cicak svaka cast na upis za masters,ali za mene bi to bilo vrlo stresno.Nekako mi ne idu zajedno malo dete,dementna osoba i studiranje,posebno sto jedino koga imam pored sebe je muz koji ustaje u 5h i dolazi kuci,ako imamo srece u 17h,nekad je na poslu i do 20h.Izvini,ako delujem ostro.z:lol

 

[Mali čičak]

Verujem ti da ti je tesko. Mogu da zamislim.
Jel imas brata/sestru/majku, nekog ko moze da ti pomogne oko staranja o ocu?
To ipak nije posao za mladu osobu kao sto si ti. Bar ne celodnevni a koliko sam skontala
on zivi sa vama jel tako?

Moj otac je slicno brinuo o svojoj majci, mojoj baki, a imao 50 godina,
i veruj mi da je to ostavilo posledice na njemu, ostario je naglo.
A ti si jos mlada i pored njega imas i malo dete, pa je jos teze.
Potrazi pomoc.

Nemoj misliti da sve mozes i da trebas sama prevaliti, pucices.

Sto pre shvatis da sebi moras biti na mestu broj 1. Da bi bila dobra za sve oko tebe,
prvenstveno svoje dete, muza pa i oca.

 

[електрика]

Ne mogu da promenim svakodnevnicu,zato i situacija u kojoj se nalazim i jeste stresna.
Odlazak kod drugarice na kafu,setnja sa maleckom,slusanje muzike jeste ono sto je samo za mene.
Kod sebe jedino sto mogu da promenim je da manje emotivno reagujem u odredjenim situacijama,ali cak i kad smireno reagujes to sve ostavlja posledice,ni ne primetis.
Ono sto moram da uradim je da prihvatim ocevu bolest na pravi nacin,da prelomim u sebi i kazem do juce je bio odrasla osoba,roditelj koji je tu u vaznim trenucima,to vise nije, svakim danom sve vise postaje dete,ne da se ponasa kao dete,vec to stvarno postaje,a to je vrlo tesko prihvatiti.
Tebi,Cicak svaka cast na upis za masters,ali za mene bi to bilo vrlo stresno.Nekako mi ne idu zajedno malo dete,dementna osoba i studiranje,posebno sto jedino koga imam pored sebe je muz koji ustaje u 5h i dolazi kuci,ako imamo srece u 17h,nekad je na poslu i do 20h.Izvini,ako delujem ostro.z:lol

Твој проблем је, значи, дементни отац? Пуно људи има ту муку, ниси једина. И немој томе да придајеш сувише велики значај, гледај себе, мужа и дете.

 

[Vexy]

Kod sebe jedino sto mogu da promenim je da manje emotivno reagujem u odredjenim situacijama,ali cak i kad smireno reagujes to sve ostavlja posledice,ni ne primetis.
Ono sto moram da uradim je da prihvatim ocevu bolest na pravi nacin,da prelomim u sebi i kazem do juce je bio odrasla osoba,roditelj koji je tu u vaznim trenucima,to vise nije, svakim danom sve vise postaje dete,ne da se ponasa kao dete,vec to stvarno postaje,a to je vrlo tesko prihvatiti.

Ovako bih i ja razmišljala.
Kad se moj otac razboleo i meni je bilo veoma teško da to prihvatim.
Do juče osoba na koju sam mogla da se oslonim u svakom pogledu je postao, skoro preko noći, čovek zavistan od drugih.
Meni je lakše u tom smislu što su sa njim majka i brat,ali, bez obzira..kad odem tamo ili kad se čujemo telefonom...baš mi je teško.

 

[neizreciva]

sa bebom, tinejdzerom i muzem koji radi u drugom gradu tesko da mogu stres da izbegnem....a pomoci nigde....sreca sto sam ja bila svesna sta me ceka i sto sam to zelela pa sam sada u situsaciji koja je u skladu samnom....znam svakodnevno da uzivam u sitnicama koje mi se menjaju: sada je to resavanje sudokua, sutra ko zna sta ce biti, uvek nadjem po malo vremena za sebe...

 

[Tsuymish]

ne borim se
odavno sam digla ruke
salim se
gledam serije...to mi je onako najveca razbibriga

 

[Vexy]

Ja volim da čitam časopise, magazine.
Jedno vreme sam gledala dosta filmova, po 2 na dan, obavezno.
To me je opuštalo i pomagalo da zaboravim na svakodnevne muke i mukice.

 

[november child]

..ja nemam vremena za stres..

..od umnog napora se oporavljam fizichkim,
od fizichkog zdravim snom..
..od manjka sna se lechim decom, svojom i shkolskom.. ako iko moze da boostuje premorenu osobu, deca mogu..

..ako osecam da ne mogu, da pucam, ostavim sve za sutra..
..nije svet propao nikada zbog toga..

..od nagomilavanja frustracija se branim jasnim, glasnim i trenutnim rashchishcavanjem situacija..

..kad naidje stresan i pretrpan period, sprechavam paniku tako shto gasim razmishljanja o dugorochnim planovima,
guram dan po dan, ma sat po sat, jednu stvar po jednu, rashchlanim na male korake i shtikliram..
..kako pritisak popushta shiri se i pogled na vreme ispred mene..
..nekad to traje par sati, nekad par dana, nekad nedeljama - ali sve na kraju prodje,
a mi u sutra uz objektivne rezultate nosimo i sopstveni dozivljaj vremena koje je proshlo,
a on vishe nego sami rezultati oblikuje nashu svest o uspehu ili neuspehu, zadovoljstvu sobom i svojim zivotom ili koprcanjem i zrtvovanjem ..

 

[mali roker]

I ja idem dan za danom,kod mene stres najvise oscilira kad sam neispavana,a ovih dana je kod nas bila zestoka zurka,Leli pocele petice,uz put se pojavile bakterije u urinu,nijagarini vodopad u vidu slinaca,temp. preko38,deda se takodje prehladio,i ko za inat odma i mene savatalo, za Lelu nasla resenje,za mene takodje,meni kad krene prehlada pocnem da pijem ehinacea kapi i bude mi bolje,sad jedino ostao deda,za sad koristimo samo cajeve jer ne mozemo kod lekara kod ne nazovemo col centar,a ko za inat baterija na fiksnom telefonu se istrosila.i to sve pred vikend.
Super sutra je ponedeljak,prvo,kad malo otopli u radnju po baterije i zvanje col centra i nada da nece trajati cekanje duze od 10minuta i da radi njegova doktorica.

 

[mali roker]

Cicak hvala ti sto mislis da sam mlada osoba,mlada sam samo duhom,a blizi mi se 40.

 

[електрика]

Cicak hvala ti sto mislis da sam mlada osoba,mlada sam samo duhom,a blizi mi se 40.

Ти и јеси млада.

 

[mali roker]

Ти и јеси млада.

Hvala

 

[Mali čičak]

Pa mlada si. Kako nisi mlada.
Jos kad pomislim s cim se nosis, treba ti dati orden.
Mene moje dete npr.veceras iscrpelo jer stalno kenjka i poceo je da histerise bez razloga,
A ceo dan sam bila sama kuci, radila i ucila i bas sam se odmorila,
dzabe, bas me iscrpi sa drekom i stalnim ponavljanjem, histerijom...

Onda pomislim kako bi mi jos bilo da kao ti imam i oca o kom se treba brinuti,
pa budem zahvalna...
Svaka tebi cast! Nije ti nimalo lako ali guras.

Samo napred i ne daj se.

 

[november child]

..moj svekar je umro u 81-oj godini, na dan kada sam ishla na prvi ekspertski uz sa aleksejem..
..bio je dementan sa elementima parkinsonove bolesti, nekih 3-4-5 godina unazad primetno, pre toga ko zna koliko..
..svekrva iako mnogo mladja od njega - i tada i sada jedva pokretna, dovoljno da brine o sebi (i njemu, do poslednjeg dana )
ali odrzavanje njihovog stana, nabavka hrane, lekova, odlasci lekaru - spada u domen mm-a i mene..
..nismo u zajednici, ali delimo kucu, dvorishte, stepenishte..

..teshka je starost..

..a i mladji umeju da te bace u speed, moj tata je pet meseci kasnije dobio ispostavu rachuna za boemski zivot,
dvostruki bajpas koji dan kasnije,
a sve u vreme kad je mama pokushala da pripomogne sestri u inostranstvu sa malishanom koji je tek krenuo u jaslice
pa zaredjao sa imuno-prilagodjavanjem, dok njeni sick-days neumitno cure, a sveze odbranjeni doktorat trazi svoje..
..skratio je zivot nashem klincu bratu bar za deset godina, dok mu je bio prvo telefonski psiholog pa na licu mesta i trijaza i odmah zatim i vozach hitne pomoci,
da ne pricham o nemiloj duznosti obaveshtavanja sestre u sedmom mesecu trudnoce i druge sestre i majke 1000+km daleko o razvoju situacije..

..zivot nosi hiljadu zavrzlama, neko ima taliju da mu se gomilaju u nanosima, nekome su rasporedjene koliko toliko ravnomerno,
ali svaki dan je jedan i jedini, nema reprize, nema undo opcije, nema restarta...
..neko ce sve doziveti kao scenografiju pored koje teche njegov zivot, neko kao "cuti i pushi" neminovnost, neko kao kalimero nepravdu, neko kao karmichku odmazdu..

..svi smo razlichiti i svima su nam prioriteti razlichiti..

 

[електрика]

Човек мора да буде максимално себичан у неким тренуцима, иначе би полудео.

Уколико ти је живот искључиво у функцији услуге другима - пуцаш као од шале.

Ја се искрадем из куће у одређено време и кажем - радите шта знате, ја одо'! Ћао!