Strah

Stevcina zabica:
Sta vam je najveci strah u ljis-u? I da li ste mozda vec doziveli to od cega ste strahovali?
Kliknite za proširenje...

Nemam živaca da sve pišem, šta..U sitna crevca. Nebitno je. Uglavnom, da ne dužim: sve ono šta me je dubinski plašilo, šta sam znala da će me ranjavati , sekirati, čemu kao biće ne umedoh i ne mogah da se oduprem, zatim šta su moje slabe tačke i što može dovesti do uništenja mog sopstva, me i strefilo.

Od bolje ima bolje. Od gore ima gore.

Bolje ja to doživeti svakako neću, možda pukom srećom slučaja. Gore? Pa, teško. Ovo je ipak, neponovljiva neumitnost bila.

Strah?

Ma, nemam ja to više, šta Vam je.

Ja sam Vam, od "čelika".

:bye:
 
Najveci strah mi je da provedem dug vremenski period sa nekom osobom a onda vidim da sam pogresio... Uvek gledam vreme kvalitetno da iskoristim, a to bi znacilo da sam ga potrosio uzalud... Naravno i da je najgore bude uvek i lepih trenutaka, ali svakako da bi ih mnogo vise bilo da si sa pravom osobom bio sve te godine.
 
Araon:
Najveci strah mi je da provedem dug vremenski period sa nekom osobom a onda vidim da sam pogresio... Uvek gledam vreme kvalitetno da iskoristim, a to bi znacilo da sam ga potrosio uzalud... Naravno i da je najgore bude uvek i lepih trenutaka, ali svakako da bi ih mnogo vise bilo da si sa pravom osobom bio sve te godine.
Kliknite za proširenje...

Na taj ćeš način izgubiti najljepši dio života; strahujući od razočaranja.
Opušteno i optimistično. to je najbolji način.
 
Araon:
Najveci strah mi je da provedem dug vremenski period sa nekom osobom a onda vidim da sam pogresio... Uvek gledam vreme kvalitetno da iskoristim, a to bi znacilo da sam ga potrosio uzalud... Naravno i da je najgore bude uvek i lepih trenutaka, ali svakako da bi ih mnogo vise bilo da si sa pravom osobom bio sve te godine.
Kliknite za proširenje...

nije uzalud ako je bilo lepo dok je trajalo
 
TinkerBellx:
Na taj ćeš način izgubiti najljepši dio života; strahujući od razočaranja.
Opušteno i optimistično. to je najbolji način.
Kliknite za proširenje...

Nisam pricao o razocarenju, ne mora neko da te razocara da bi shvatio/la da to nije to. Opusteno svakako ali to bi mi bio neki poraz.

Stevcina zabica:
nije uzalud ako je bilo lepo dok je trajalo
Kliknite za proširenje...

To opet zavisi ko kako gleda na tu situaciju, meni bi to bilo uzalud, jer bih svakako lepe trenutke, samo sto kasnije ne bih zalio sto sam dao dane nepovratno na nesto sto je propalo, jer nije problem izgubiti novac, auto, ili nesto slicno, novac se zaradi, sve se to vrati, ali godine, vreme, to je nesto sto ne moze da ti vrati niko.
 
E pa ima tu nekih diskutabilnih začkoljica.
Ako je bilo zaista lepo dok je trajalo vredelo je.
Ali ako je bilo fino, simpatično, tek da ne budemo sami, onda možemo da propustimo neko mnogo nama značajnije biće.
Ljudi se neverovatno dugo razvlače u vezama i kad nemaju smisla više, toplo je, ušuškano, poznato a postalo je samo jedna navika.

Nije lako prekinuti takve veze, i sam sam bio sklon tome, ponekad je to strašan gubitak vremena, kukavičluk drugim rečima.
Mada pitanje je da li bi to vreme i da smo imali proveli kvalitetnije pa i sami.
Treba zaista malo brže raščišćavati neke suštinski umiruće ostatke i ostaviti prostor za nešto novo
 
Poslednja izmena:
Već sam postovala, ali sam juče dugo u krevetu pred spavanje razmišljala na ovu temu, čega se ja sada zapravo bojim?

Bojim se, da se opet lažno predstavljaju, pričaju prazne priče, baljezganje o praznim obećanjima...Bojim se izdaje. Da neće bitu tu, kada mi bude najpotrebnije. Bojim se izgubljenog vremena. Bojim se da budem povređena na najgnusnije načine, kroz uvrede, ponižavanja, omalovažavanja , obezvređivanja onoga šta jesam.

Bojim se, da me ne (za) voli, zbog mene, kao mene. Da se iza svega ne kriju neke zadnje namere, ciljevi, gde ja uopšte kao biće nisma važna i gde se ne pita šta košta - da me nema.

Bojim se, svega toga. I sada se boji sebe, što se svega toga bojim. Nekada nisam. Danas sam...gde si svi miševi. Dok ne postanu lav. Kakav lav? Strašan lavić :)

Sve to još jednom, da se ponovi...ja ne bih izdržala. Ovo beše pukom srećom, slučaja. Meni ej to strano, ja ne umem i ne znam da se nosim s tim. Moj je senzibilitet sasvim drugačiji. Tu nema šanse da možeš izvući glavu živu, a da ostaneš čista u duši. Ako i bude, bude na račun nečega, u vezi, tebe, kao ličnosti.

Toga željna nisam. Eto, ako su to strahovi...jesu. Moji su. :)

Ne ponosim se time, ali šta je tu je.

Biće bolje.

Jednog lepog i sunčanog li dana...

:bye:
 
Stevcina zabica:
kakve su statistike to vrlo lako moze da ti se desi :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Znam, ali zato postoje DNK testovi pa me toliko i nije briga.:)

Znas li da bih, koliko sam tolerantan, cak bio u stanju da prihvatim i "Open Marriage" ili "Friends with benefits" kombinaciju pod uslovom da ne budu neke nenormalne lazi i da se tacno zna ko sta radi kada su deca/kuca/posao u pitanju. Finansije razdvojene i sve funkcionise normalno.

Kod mene je dugo vazilo pravilo NAJEKSTREMNIJE TOLERANCIJE: "Moze sve sto nije opasno!".

Moja glavna dilema je da li ce mi moj ovakav stav doneti dobro ili lose u zivotu? Sta ti mislis?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top