Strah od smrti

  • Začetnik teme Začetnik teme Ikona
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Танатофобија је патолошки страх од смрти иначе телесно здраве особе код које не постоје назнаке било какве опасности, а поготову не опасности са смртним исходом.
 
Mr.Masacre:
Ja imam drugacije misljenje.Smatram da ako neko voli svoj zivot i sve sto se desava u njemu, ima strah od smrti, strah da ce mu se jednog dana sve to oduzeti.
Dok covek koji svoj zivot ne ceni i u kome nema cemu da se nada i nekog da voli, njemu je mnogo lakse da podnese cinjenicu da ce jednog dana da umre.
Kliknite za proširenje...

Smrt je nesto sto je strano coveku i sa cim se nikad on ne moze pomiriti....
To ne znaci da je morbidan strah od smrti dobar.... on ne valja jer stavlja vec sada zamku coveku... Zbog straha od smrti vec sad ljudi rade mnoge stvari koje ne bi radili kad smrt ne bi postojala..., ne svi naravno...

Takodje mirenje sasmrcu je ravno nihilizmu... ko jos voli smrt???
Smrt je neprirodna i u suprotnosti sa time kako je covek stvoren ...a stvoren je sa potencijalom da vecno zivi...
Zivot je sam po sebi vecan.... Ko veruje u Boga zna da je zivot vecan i da je smrt najveci covekov neprijatelj koga ce Bog unistiti u buducnosti...
Svako ko ima pravu veru u Boga ne plasi se smrti (na neki morbidan nacin) jer zna da je Bog sposoban vaskrsnuti ponovo coveka i da je ono sto je Bog namerio da ce i ispuniti... da ce nakon unistenja smrti moci ziveti vecno... naravno kao savrseno bice... na ovako kao sad dok smo nesavrseni...
Covek uma u sebi u svom srcu misao o vecnosti ... ko je blizi Bogu sigurno to oseca....
 
Човек можда има мисао о вечности, али човек НИЈЕ створен са потенцијалом да вечно живи. Човек је створен једино са потенцијалом претварања у неорганске материје, као и све што је органско и живо.
 
Marqueaux:
Човек можда има мисао о вечности, али човек НИЈЕ створен са потенцијалом да вечно живи. Човек је створен једино са потенцијалом претварања у неорганске материје, као и све што је органско и живо.
Kliknite za proširenje...
i nauka dokazuje da covek ima potencijal da zivi vecno...

A ti ne moras da verujes u to...
 
_Ivana:
Nesto iz licnog iskustva -

Godinama sam samu sebe pitala, da li se plasim smrti? To je za mene bilo toliko intrigantno da sam trazila tekstove o smrti i citala, citala, ali to nije bio moj licni dozivljaj koji sam bas intenzivno zelela, vec samo iskustva drugih ljudi.Sve sto sam procitala jednostavno kao da nisam bila zadovoljna tim, zelela sam i dalje. U nekim trenutcima, sama sa sobom, imala sam osecaj da se ipak ne plasim, a vec sledeci put razmisljajuci, opet nisam bila sigurna.. Dilema je potrajala par godina.
Naravno, verujem, da kada nesto trazimo to i nadjemo.
Pre dve godine dozivela sam klinicku smrt. Jedno neizmerno osecanje LJUBAVI me je prozelo svu. Pokusavala sam da objasnim prijateljima kakav je to osecaj, ali jednostavno, ovde, u zivotu, ne postoji nista sto bi moglo da se poredi s tom ljubavlju. Trazila sam odgovor i dobila ga. Nema straha od smrti samo i jedino - LJUBAV - :))))
Kliknite za proširenje...

I Karl Gustav Jung, slavni psihijatar, doživio je iskustvo kliničke smrti usljed iznenadnog srčanog udara. Evo kako u svojoj Autobiografiji opisuje taj doživljaj:
"Odjednom sam se našao na tako velikoj visini sa koje sam sasvim jasno vidio zemaljsku kuglu. Pošto me je prošlo prvo panično osjećanje, ugledao sam pred sobom neku visoku sjajnu građevinu, sličnu našim hramovima. Što sam joj se više približavao, sve više me nešto vuklo da uđem kroz visoka masivna vrata. Osjećao sam da ću unutra naići na mnoga draga bića iz života i da će mi unutra odjednom postati jasne sve tajne života i smrti. Obuzelo me je neko neopisivo stanje duševnog mira i spokojstva. Učinilo mi se da sam upravo riješio sve probleme u životu. A onda me nešto povuklo 'natrag', u bivše tijelo, koje sam ugledo padajući sa visine i u koje sam se zaletio iz sve snage. Iznad sebe sam ugledao zabrinuto lice mog ljekara... Upravo mi je stimulisao zamrlo srce injekcijom nekog jakog sredstva od kojeg sam se vratio - zemaljskoj svijesti. Čini mi se da mi ovo baš nije prijalo, jer će proći tri oune neđelje prije no što ću zaboraviti predivno osjećanje i iskustvo koje sam imao u toku svog kratkog izleta van tijela. Tri neđelje sam gorio od želje da ponovo umrem".
Međutim, interesantno je da istraživači iskustva bliske smrti kažu da osobe koje su pokušale samoubistvo pa su uspješno reanimirane, nijesu imale prijatne doživljaje tokom iskustva kliničke smrti. Naprotiv.
 
paramanand:
I Karl Gustav Jung, slavni psihijatar, doživio je iskustvo kliničke smrti usljed iznenadnog srčanog udara. Evo kako u svojoj Autobiografiji opisuje taj doživljaj:
"Odjednom sam se našao na tako velikoj visini sa koje sam sasvim jasno vidio zemaljsku kuglu. Pošto me je prošlo prvo panično osjećanje, ugledao sam pred sobom neku visoku sjajnu građevinu, sličnu našim hramovima. Što sam joj se više približavao, sve više me nešto vuklo da uđem kroz visoka masivna vrata. Osjećao sam da ću unutra naići na mnoga draga bića iz života i da će mi unutra odjednom postati jasne sve tajne života i smrti. Obuzelo me je neko neopisivo stanje duševnog mira i spokojstva. Učinilo mi se da sam upravo riješio sve probleme u životu. A onda me nešto povuklo 'natrag', u bivše tijelo, koje sam ugledo padajući sa visine i u koje sam se zaletio iz sve snage. Iznad sebe sam ugledao zabrinuto lice mog ljekara... Upravo mi je stimulisao zamrlo srce injekcijom nekog jakog sredstva od kojeg sam se vratio - zemaljskoj svijesti. Čini mi se da mi ovo baš nije prijalo, jer će proći tri oune neđelje prije no što ću zaboraviti predivno osjećanje i iskustvo koje sam imao u toku svog kratkog izleta van tijela. Tri neđelje sam gorio od želje da ponovo umrem".
Međutim, interesantno je da istraživači iskustva bliske smrti kažu da osobe koje su pokušale samoubistvo pa su uspješno reanimirane, nijesu imale prijatne doživljaje tokom iskustva kliničke smrti. Naprotiv.
Kliknite za proširenje...

Ma to se samo mozak podsvesno igra nama i vidimo ono što ne postoji.
Neki u tom stanju misle da vide raj, a drugi pakao.
 
Immortal_girl:
i nauka dokazuje da covek ima potencijal da zivi vecno...

A ti ne moras da verujes u to...
Kliknite za proširenje...

Ја се том науком веома много бавим, хвала. Иначе, није све што се чује на телевизији или што један научник тврди наука, а човеково тело без неких до сада неизмишљених таблетица, инјекција или каквих других додатака не би издржало вечни живот, а то врло лако можеш и сам да схватиш и самим темељнијим посматрањем, без уплитања у геронтологију, биологију итд.
 
Crash and Burn:
Neću da se svađam ali postoje neke aktivnosti u mozgu koje su još uvek tajna, a ni aparati nisu baš svemogući da mogu sve da izmere i otkriju.
Kliknite za proširenje...

Zašto bi se različitost mišljenja moralo smatrati svađom? Ja to ne vidim tako.

Američki pedijatar dr Melvin Mors je, nakon jednog pročitanog teksta u kome je autor nastojao dokazati da iskustva bliske smrti nijesu ništa drugo nego podvala mozga, započeo da izučava NDE (near death experiacens/fenomen tik-do-smrti) kod đece. Budući da je đečiji ljekar, pomislio je da bi se iskustva kliničke smrti mogla najbolje testirati na đeci, jer svjedočenje nedužne i nevine đece koja još nijesu usvojila kulturne, vjerske u druge rasprostranjene misaone obrasce iz svijeta odraslih, može biti ne samo dragocjeno, nego i presudno. Intervjuisao je tokom godina više od 50-toro male đece koja su imala iskustvo kliničke smrti i ustanovio da, čak i sasvim mala đeca od 2-3 godine starosti, imaju gotovo identična iskustva onima koja imaju odrasli koji su iskusili prag smrti i vratili se. Mors je ispitivao i bolesnu đecu koja nijesu bila u stanju kliničke smrti, od njih nije dobio ni nagovještaj ni za jedan od simptoma NDE.
Revolucionar na ovome polju, jedan od prvih istraživača ovog fenomena dr Rejmond Mudi, naglašava da je svuda na svijetu gotovo identično ono što doživljavaju 'umrli'. Iskustva se razlikuju od osobe do osobe u nebitnim detaljima, najčešće u količini informacija o kojima referišu, ali u osnovi svi imaju isto iskustvo, bez obzira na kulturu osobe koja je prošla kroz kliničku smrt, na njeno obrazovanje, vjersko ubjeđenje, pol, rasu, tradiciju, na to da li je prethodno vjerovala u zagrobni život ili nije, bez obzira na starost.

Bilo je primjera da se pacijent proglasi medicinski mrtvim i transportuje u mrtvačnicu, a da se nakon nekoliko sati, na opšte zaprepašćenje medicinskog osoblja, vrati u život. Kod takvih pacijenata istraživači NDE navode dva specifična fenomena: mozak je, iako je po svim medicinskim saznanjima morao biti nepovratno oštečen usljed dugog nedostatka kiseonika, u potpunosti očuvan, a pacijent do tančina saopštava šta se sa njim dešavalo od trenutka kada su svi aparati konstatovali smrt. Tačno navodi ponašanje i pokušaje medicinskog osoblja da ga reanimiraju, transport do mrtvačnice, opisujući hodnike koje su na tom putu prolazili, boje tapeta, lift kojim su se vozili i njegovu unutrašnjost, sve detalje koji su se naknadnom provjerom pokazali kao tačni, a koji se ne mogu objasniti ni jednim konvencionalnim činjenicama. Istraživači ovog fenomena su povjerovali NDE-ovcima da su zaista boravili izvan tijela i posmatrali sve to što su opisivali.
 
Nekad se desi da je budjenje energetskog tela naglo.Fizicko telo na tri dana potpuno umre,a treceg dana zivo je i zdravo sa sve energetskim telom.To se desilo Isusu,to se desilo Kastanedi.Drugi nacin je da se budi polako,da to traje godinama,mesecima,i praceno je depresijama,zeljom za smrcu,bolno budjenje...Psihijatri to mogu registrovati i kao mentalne bolesti.Ali smrt na tri dana-tesko.Energetsko telo je u stanju da ne kontrolisano,ili kontrolisano ako ste ga svesni,seta,ide u posete,da radi sve kao fizicko telo,tako da fizicko telo moze primati informacije od svog e.tela sa neke plaze dok sedi ispred kamina.E.telo moze se koristiti i u snovima.Fizika je dosta saznala o energijama,poljima....i stigli su jako blizu....Moj skroman cilj je da jezikom nauke,ujedinjujuci biologiju,fiziku i psihijatriju dokazem postojanje e.tela i e.polja svakog organa koji cine celinu.:) Da,ako ste svesni e.tela onda svesno mozete isterati rak iz tela,jer je rak zapravo strana e.skupina u telu koja remeti e.polje odredjenog organa i izaziva poremecaje koji mogu da registruju ljudi.Zato fizicki lek za rak ne postoji.Moja preporuka je biti srecan i ne nervirati se,sve je povezano.
 
paramanand:
Bilo je primjera da se pacijent proglasi medicinski mrtvim i transportuje u mrtvačnicu, a da se nakon nekoliko sati, na opšte zaprepašćenje medicinskog osoblja, vrati u život. Kod takvih pacijenata istraživači NDE navode dva specifična fenomena: mozak je, iako je po svim medicinskim saznanjima morao biti nepovratno oštečen usljed dugog nedostatka kiseonika, u potpunosti očuvan, a pacijent do tančina saopštava šta se sa njim dešavalo od trenutka kada su svi aparati konstatovali smrt. Tačno navodi ponašanje i pokušaje medicinskog osoblja da ga reanimiraju, transport do mrtvačnice, opisujući hodnike koje su na tom putu prolazili, boje tapeta, lift kojim su se vozili i njegovu unutrašnjost, sve detalje koji su se naknadnom provjerom pokazali kao tačni, a koji se ne mogu objasniti ni jednim konvencionalnim činjenicama. Istraživači ovog fenomena su povjerovali NDE-ovcima da su zaista boravili izvan tijela i posmatrali sve to što su opisivali.
Kliknite za proširenje...

To je sve odradilo e.telo,nisu ga remetile stalne misli zivog coveka,koji NA ZALOST ne ume i nece da ih iskljuci i pusti da ga telo i osecji vode.
 
valaam:
Ево ја нпр. верујем у Бога, али опет имам страх од смрти. Мислим, не од саме смрти јер је она побеђена, него од онога што ме иза ње очекује. Да ли муке бррр. А, кад бих знао да сам животом заслужио рај истог тренутка би и страх ишчезао, сигуран сам.
Kliknite za proširenje...

U potpunosti se slazem sa tobom.Sama pomisao na to da je posle tog cina veciti mrak me uzasava.Sve one price o svetlosti,tunelu,i sl.je:?:mozda je to samo ona poslednja radnja mozga pred kraj.A onda o ne pride o prelaskus jednog sveta na drugi,sta sa njima?
Koliko su one tacne ili su i one predpostavke da bi se opsti strah coveka od smrti ublazio.
 
valaam:
Ево ја нпр. верујем у Бога, али опет имам страх од смрти. Мислим, не од саме смрти јер је она побеђена, него од онога што ме иза ње очекује. Да ли муке бррр. А, кад бих знао да сам животом заслужио рај истог тренутка би и страх ишчезао, сигуран сам.
Kliknite za proširenje...

U potpunosti se slazem sa tobom.Sama pomisao na to da je posle tog cina veciti mrak me uzasava.Sve one price o svetlosti,tunelu,i sl.je:?:mozda je to samo ona poslednja radnja mozga pred kraj.A onda o ne price o prelasku s jednog sveta na drugi,sta sa njima?
Koliko su one tacne ili su i one predpostavke da bi se opsti strah coveka od smrti ublazio.
 
Uvek sam bio svestan kamenja koje sam u zivotu postavljao, o koje cu se sapleti kada dodje cas... Kao da sam dobrim i losim delima oslikao prolaz kroz koji cu proci.
Medjutim, kada sam nedavno zamalo presao liniju, otkrio sam da moje poimanje "dobrog" i "loseg" nije ispravno.
Vratio sam se iskusniji za jedno osecanje, i, rizikovacu da upadnem u klise, svet vidim iz drugog ugla.
Takav utisak predugo traje da bi ga nazvao zbunjenost...
 
Ne uzasavam se toliko smrti kao " stanja "....vise se plasim nacina na koji ce ona doci...ali, valjda je to normalno?

Ono sto mene uzasava je to, sto znam da necu moci da vidim svet kako se razvija, da necu moci da vidim svoju decu, njihovu decu, da vidim sta su oni ucinili u svom zivotu posle mene...da vidim da li su srecni, da li su zdravi...necu biti tu....

I, da...volela bih da umrem pre mog partnera...mislim da ne bih podnela takav gubitak....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ortak2
Hajde da pričamo o smrti
2 3 4
Odgovora
90
Pregleda
1.637
Suzie Q.
S
Ortak2
Da li biste bili neko od filozofa? Ko? Zašto?
2
Odgovora
28
Pregleda
454
Ortak2
Ortak2

Back
Top