Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Sve je veći jaz između bogatih i siromašnih i to naročito u SAD. Sve je više onih koji, kao što je pisao Marks, „nemaju šta da izgube sem svojih okova“. Da li su nemiri u toj zemlji prvi znaci novog, velikog previranja?
Pol Tjudor Džons i lično poseduje veliko bogatstvo od oko četiri milijarde i 600 miliona dolara, ali i njega brine sve dublja ekonomska nejednakost. Jedan procenat stanovnika u SAD ubire čak oko 20 odsto prihoda čitave zemlje. Do kraja sedamdesetih godina prošlog veka to je bilo upola manje. „Jaz između najbogatijih i najsiromašnijih će se zatvoriti“, nastavlja Džons, „ili putem revolucije, višim porezima ili – ratom.“
I Martin Luter King svojevremeno je rekao: „Ustanci su govor onih koje ne slušaju.“ U istoriji su i suviše često neredi i protesti bili početak revolucije i novog poretka.
Profesor Hajsen podseća da je i radnički pokret krajem 19. i početkom 20. veka počeo slično: „Razaralo se tuđe vlasništvo, dinamitom su razarali rudnike i pruge. Godine 1916. organizovan je čitav niz istorijski poznatih štrajkova“, objašnjava profesor. On je i autor knjige o radničkim pobunama u SAD u tom periodu, pre svega u Njujorku. Često se zaboravlja da je nasilje bilo elementarno sredstvo radničkog pokreta.
Međutim, istoričar Hajsen ne veruje da Sjedinjenim Državama predstoji nova revolucija: „Aktivisti za povišicu minimalne plate, radnici, studenti koji stenju pod kreditima, ali i aktivisti kampanje 'Crni život je vredan' – svima njima će možda još biti potrebno vreme da shvate da zapravo imaju isti interes kao protivnici sistema koje ugnjetavaju i diskriminišu.“
Nije sporno da proteklih godina ima sve više demonstracija i građanskih pobuna u Sjedinjenim Američkim Državama.
Počelo je 2011. sa pokretom „Okupiraj“ (Occupy), a usledila je i pobuna studenata koji više ne žele da se prekomerno zadužuju kako bi plaćali školovanje. I zaposleni u uslužnim delatnostima zahtevali su veće minimalne nadnice, a lako može biti da su i rasni nemiri zbog nasilja policije usko vezani sa ekonomskim beznađem tamnoputog stanovništva jer su oni i bili najžešći u gradovima i opštinama s najnižim prihodima.
http://www.dw.de/strah-od-revolucije-u-sad/a-18501883
*****************************
Нешто ће се ипак десити или се већ дешава. Превелики је јаз између сиромашних и богатих. А узети од богатих (кроз већи порез) и дати сиромашнима (у виду социјалних давања) направиће од сиромашних армију ленштина које ће рад мало занимати.
Интересантна је теза историчара Hajsenа о истом циљу сиромашних и богатих. Играти на карту ,,свести'' је парадокс ако сиромашни гладују.
Време ће показати шта ће тај јаз између сиромашних и богатих донети Америци.
Pol Tjudor Džons i lično poseduje veliko bogatstvo od oko četiri milijarde i 600 miliona dolara, ali i njega brine sve dublja ekonomska nejednakost. Jedan procenat stanovnika u SAD ubire čak oko 20 odsto prihoda čitave zemlje. Do kraja sedamdesetih godina prošlog veka to je bilo upola manje. „Jaz između najbogatijih i najsiromašnijih će se zatvoriti“, nastavlja Džons, „ili putem revolucije, višim porezima ili – ratom.“
I Martin Luter King svojevremeno je rekao: „Ustanci su govor onih koje ne slušaju.“ U istoriji su i suviše često neredi i protesti bili početak revolucije i novog poretka.
Profesor Hajsen podseća da je i radnički pokret krajem 19. i početkom 20. veka počeo slično: „Razaralo se tuđe vlasništvo, dinamitom su razarali rudnike i pruge. Godine 1916. organizovan je čitav niz istorijski poznatih štrajkova“, objašnjava profesor. On je i autor knjige o radničkim pobunama u SAD u tom periodu, pre svega u Njujorku. Često se zaboravlja da je nasilje bilo elementarno sredstvo radničkog pokreta.
Međutim, istoričar Hajsen ne veruje da Sjedinjenim Državama predstoji nova revolucija: „Aktivisti za povišicu minimalne plate, radnici, studenti koji stenju pod kreditima, ali i aktivisti kampanje 'Crni život je vredan' – svima njima će možda još biti potrebno vreme da shvate da zapravo imaju isti interes kao protivnici sistema koje ugnjetavaju i diskriminišu.“
Nije sporno da proteklih godina ima sve više demonstracija i građanskih pobuna u Sjedinjenim Američkim Državama.
Počelo je 2011. sa pokretom „Okupiraj“ (Occupy), a usledila je i pobuna studenata koji više ne žele da se prekomerno zadužuju kako bi plaćali školovanje. I zaposleni u uslužnim delatnostima zahtevali su veće minimalne nadnice, a lako može biti da su i rasni nemiri zbog nasilja policije usko vezani sa ekonomskim beznađem tamnoputog stanovništva jer su oni i bili najžešći u gradovima i opštinama s najnižim prihodima.
http://www.dw.de/strah-od-revolucije-u-sad/a-18501883
*****************************
Нешто ће се ипак десити или се већ дешава. Превелики је јаз између сиромашних и богатих. А узети од богатих (кроз већи порез) и дати сиромашнима (у виду социјалних давања) направиће од сиромашних армију ленштина које ће рад мало занимати.
Интересантна је теза историчара Hajsenа о истом циљу сиромашних и богатих. Играти на карту ,,свести'' је парадокс ако сиромашни гладују.
Време ће показати шта ће тај јаз између сиромашних и богатих донети Америци.
