Strah od osude/odbacivanja ...

[Urwald]

od strane društva, prijatelja, porodice, partnera ...

Koliko je ovaj strah čest?
Koliko utiče na ljude i koje su posledice?
Da li se plašite da budete osuđeni/odbačeni ako uradite ili kažete ono što mislite?
Koliko često prećutkujete/ne činite kako mislite da treba zarad "mira, stabilnosti i prihvatanja"?

 

[Juzer Nejm]

To je najprisutniji strah kod ljudskih bića s obzirom da smo društvena bića. Želimo se uklopiti, a izopštavanje iz društva ja težak udarac.

 

[Samsonight]

Mene to ne zanima generalno, ali sam istrajna u postupanju po savesti i uvek razmišljam kako moje ponašanje utiče na bilo koga.
Stalo mi je da budem funkcionalno ispravna i korektna osoba, a ni na pamet mi ne pada da li me iko za išta osuđuje jer mi to nije u sistemu mojih vrednosti, pa kroz sebe gledam i sve druge iako sam svesna da ne možemo biti svi kao jedan i jedan za sve.
Pritom sam introvert, pa mi je i olakšanje kada me ljudi izopštavaju iz mnogih afera, jer svoje lično i slobodno vreme doživljavam kao najskupoceniji resurs tj. imovinu od neprocenjivog značaja.

 

[Urwald]

To je najprisutniji strah kod ljudskih bića s obzirom da smo društvena bića. Želimo se uklopiti, a izopštavanje iz društva ja težak udarac.

Koliko je to težak udarac?
A i koliko ti vredi društvo koje te ne prihvata?

 

[Džudi S]

Slažem se sa @Juzer Nejm

Taj strah postoji kod ljudi. Vidljiv je kada neka osoba promeni posao ili grad, pa se trudi da se uklopi u novo društvo.

Koliko često prećutkujete/ne činite kako mislite da treba zarad "mira, stabilnosti i prihvatanja"?

Sada nije često, Ranije sam prećutkivala neke stvari jer nisam želela da budem "glasnik ružnih vesti".

 

[Juzer Nejm]

Koliko je to težak udarac?
A i koliko ti vredi društvo koje te ne prihvata?

Čini se da je to lako prihvatiti "Ma šta me briga, kad me već ne žele, šta će mi". Međutim, tu imamo mnogo opasnije izopštavanje, a ti i ja ne mislimo na isto. Govorim o apsolutnom izopštavanju, kada te baš niko ne želi, kada te gledaju kao gubvca, budalu, kada si nepoželjan ili čak potencijalno opasan.

Ovo se moglo dobro primetiti tokom pandemije. Ljudi koji su bili protiv vakcina i maski doživeli su veliki pritisak od društva. Dovoljno je bilo da si u prodavnici na metar i po umesto dva do osobe i odmah panika "GOSPODINE, molim vas, udaljite se 2 metara".
Jedna vrsta izopštenja može biti i kada vam neko smesti nešto što niste uradili i svi se okrenu protiv vas. Nije nemoguće da spavaš sa devojkom i ona se predomisli sutra i kaže "Nisam pristala na to, ti si me prisilio" i tap prijava u policiju za napastvovanje. Šta sada? Privođenje, procesi, pročuje se nešto što nije istina, priča se o tebi i ti osetiš da si obeležen ni kriv ni dužan.

To nije iracionalni strah, to je realna i moguća situacija. Niko ne želi biti izopšten.

 

[Jugoslav Čvarak]

od strane društva, prijatelja, porodice, partnera ...

Koliko je ovaj strah čest?
Koliko utiče na ljude i koje su posledice?
Da li se plašite da budete osuđeni/odbačeni ako uradite ili kažete ono što mislite?
Koliko često prećutkujete/ne činite kako mislite da treba zarad "mira, stabilnosti i prihvatanja"?

Boli me kur*ac.

 

[Samsonight]

Taj strah postoji kod ljudi. Vidljiv je kada neka osoba promeni posao ili grad, pa se trudi da se uklopi u novo društvo.

Da, ali na novom poslu želiš da što pre briljiraš u obavljanju istog, a nije nužno da se srodiš sa ljudima u tom okruženju, pogotovo ako su oni svi već neka vrsta porodice.
Lično i sada prolazim kroz to, i za male pobede uzimam osvajanje svakog novog segmenta posla, ali sa kolegama privatno ostajem u odnosu kao ulje i voda. Jednostavno se ne istrčavam kao neko ko bi želeo da im preko noći uđe u sve pore života, i tu gde sam plaćena nešto da radim, zadržavam pravo da sam zadugo fokusirana striktno na prirodu novog posla.

 

[Urwald]

Čini se da je to lako prihvatiti "Ma šta me briga, kad me već ne žele, šta će mi". Međutim, tu imamo mnogo opasnije izopštavanje, a ti i ja ne mislimo na isto. Govorim o apsolutnom izopštavanju, kada te baš niko ne želi, kada te gledaju kao gubvca, budalu, kada si nepoželjan ili čak potencijalno opasan.

Da li je apsolutno izopštavanje uopšte moguće kod nas? Ono kontam da ako ništa uvek možeš da nađeš novi socijalni krug?

Ovo se moglo dobro primetiti tokom pandemije. Ljudi koji su bili protiv vakcina i maski doživeli su veliki pritisak od društva. Dovoljno je bilo da si u prodavnici na metar i po umesto dva do osobe i odmah panika "GOSPODINE, molim vas, udaljite se 2 metara".

Bilo pa prošlo, kontam da su se takve situacije pozaboravljale ...

Jedna vrsta izopštenja može biti i kada vam neko smesti nešto što niste uradili i svi se okrenu protiv vas. Nije nemoguće da spavaš sa devojkom i ona se predomisli sutra i kaže "Nisam pristala na to, ti si me prisilio" i tap prijava u policiju za napastvovanje. Šta sada? Privođenje, procesi, pročuje se nešto što nije istina, priča se o tebi i ti osetiš da si obeležen ni kriv ni dužan.

Policija i sud rešavaju ove sporove.

To nije iracionalni strah, to je realna i moguća situacija. Niko ne želi biti izopšten.

Možda nekim deloj jer iracionalan strah jer većina ljudi nema tog prethodnog iskustva i kada se prvi put nađu u takvoj situaciji stanje šoka je nezamislivo ...

 

[Urwald]

Kod mene je situacija da sam prilično asocijalan pa da me izopštavanje i osude nešto naročito i ne dotiču, pa mogu sebi da priuštim da "briljiram" pred drugima i tako filtriram ljude.
Na svako malo to učinim čisto da bih znao na čemu sam sa ljudima, jer ono retko koji odnos ostane smislen a dugotrajan.

 

[Samsonight]

Kod mene je situacija da sam prilično asocijalan pa da me izopštavanje i osude nešto naročito i ne dotiču, pa mogu sebi da priuštim da "briljiram" pred drugima i tako filtriram ljude.
Na svako malo to učinim čisto da bih znao na čemu sam sa ljudima, jer ono retko koji odnos ostane smislen a dugotrajan.

Zvuči malo kao da je AI sklopio frazu: "Filtriram svako malo ljude....", pa me zanima šta to podrazumeva.
Ne filtriram ljude nikako. Sa svakim imam neke dodirne tačke, a odnosi se prekidaju kada izgube svrhu. Ljudi idu "svako svojim putem", ali dok smo na istom putu, moramo imati zajednički jezik.
Tipa, naplašili su me jednom ženom da je praskava. Prvi dan kad sam došla na posao, primetila sam da na uniformi nosi crni flor. Žena je nekog bitnog izgubila, i u procesu je žaljenja. Dozvljeno joj je sa moje strane da bude praskava, a sa moje strane neće doživeti nastupe koji bi bili neumesni u odnosu na nju. I, stvarno, nije do sad bilo razloga da sa mnom zapadne u taj prasak.

 

[DJ 5ak]

Znači ispade da je najbolje biti odbačen i živeti na margini jer onda čovek može zaista da bude ono što jeste i da bude iskren i prema sebi i prema drugima i lišen je te vrste straha ili jednostavno biti svestan da si na neki način specifičan i drugačiji od ostalih, da se baš i ne uklapaš u neke opšte nametnute društvene norme i da jednostavno ni ne očekuješ da ćeš sad biti ne znam kako prihvaćen, da će ljudi imati previše razumvanja za tebe, itd.

 

[Nemoguća Могућност]

To je najprisutniji strah kod ljudskih bića s obzirom da smo društvena bića. Želimo se uklopiti, a izopštavanje iz društva ja težak udarac.

samo kod onih kojima je bitno sta ce selo da kaze.

 

[Urwald]

Znači ispade da je najbolje biti odbačen i živeti na margini jer onda čovek može zaista da bude ono što jeste i da bude iskren i prema sebi i prema drugima i lišen je te vrste straha ili jednostavno biti svestan da si na neki način specifičan i drugačiji od ostalih, da se baš i ne uklapaš u neke opšte nametnute društvene norme i da jednostavno ni ne očekuješ da ćeš sad biti ne znam kako prihvaćen, da će ljudi imati previše razumvanja za tebe, itd.

Najbolje i nije baš najbolji termin za ovo, jer postoje i neki minusi.
Takođe gde je govor o životu na margini?
Sa društvom je ovde problem da nastoji da te sputa/kazni ako kročiš van njegovog seta pravila ponašanja i razmišljanja, što ima prilično fašistički prizvuk.
Takođe ako si iskren to je valjda poštenije nego biti neiskren i na duže staze će ti smanjiti mogućnost zapadanja u depresiju jer su na žalost upao u društvo koje je prilično toksično.

 

[Urwald]

Zvuči malo kao da je AI sklopio frazu: "Filtriram svako malo ljude....", pa me zanima šta to podrazumeva.
Ne filtriram ljude nikako. Sa svakim imam neke dodirne tačke, a odnosi se prekidaju kada izgube svrhu. Ljudi idu "svako svojim putem", ali dok smo na istom putu, moramo imati zajednički jezik.

Suštinski tokom života rastemo i razvijamo se kao osobe, a to u nekim situacijama podrazumeva i situaciju da sa ljudima oko sebe izgubimo iskorak - tako da takva poznanstva često izgube smisao sam po sebi tj. u ovoj situaciji da (bliski) ljudi oko tebe budu kamen spoticanja koji te vuče na dole.
Jedan praktičan primer koji se na svako malo ponavlja kod mene na poslu je da klinci žele da odu za Nemačku i da tamo rado za 5x veći keš no što imaju ovde, tu je grupa kolega koji ih od toga odgovaraju i kada ih ovi otkače kreću da ih omalovažavaju što je loše samo po sebi.
Meni je bila slična situacija u mladosti - cela familija me je odgovarala od toga da idem i radim u EU ili pak da se ne bavim nekim rizičnijim poslovima, nisam ih poslušao - otišao sam, radio sam, eventualno skupio keš i kupio sebi kuću (kako bih izbegao mogućnost da se ikada vratim u porodični dom).
Što se filtriranje tiče suštinski je u pitanju proaktivan proces - umesto da čekam da se neka situacija nad kojom uglavnom nemam kontrole desi, ja ću je pokrenuti pa šta bude biće.

 

[Juzer Nejm]

Policija i sud rešavaju ove sporove.

Daću ti primer da to nije tako lagana situacija. U Americi je dečko spavao sa SVOJOM devojkom dok su oboje bili pijani. Sutra ona ode u policiju i prijavi silovanje iako ga nije bilo. On je doživeo toliko pretnji, izbačen čovek sa fakulteta ni kriv ni dužan, izgubio prijatelje (ako se tako mogu zvati). Primer da policija i sud tu nisu previše moćni da zaustave posledice nečije laži.

 

[Urwald]

Daću ti primer da to nije tako lagana situacija. U Americi je dečko spavao sa SVOJOM devojkom dok su oboje bili pijani. Sutra ona ode u policiju i prijavi silovanje iako ga nije bilo. On je doživeo toliko pretnji, izbačen čovek sa fakulteta ni kriv ni dužan, izgubio prijatelje (ako se tako mogu zvati). Primer da policija i sud tu nisu previše moćni da zaustave posledice nečije laži.

Dodaj na ovo da je USA prilično luda zemlja što se tiče takvih stvari.
Kontam da neće baš svaki slučaj da se razvije tako, ono ako gledaš situacije iz najcrnjeg mogućeg ugla tipa kao ovu - zašto bi se uopšte upuštao u seks sa ženama?

 

[bird again]

Prestala sam s tim glupostima.

Koliko često prećutkujete/ne činite kako mislite da treba zarad "mira, stabilnosti i prihvatanja"?

Jedino je ovo ostalo u tragovima…

 

[Juzer Nejm]

Dodaj na ovo da je USA prilično luda zemlja što se tiče takvih stvari.
Kontam da neće baš svaki slučaj da se razvije tako, ono ako gledaš situacije iz najcrnjeg mogućeg ugla tipa kao ovu - zašto bi se uopšte upuštao u seks sa ženama?

Luda zemlja ili ne, ona postoji i primeri su realni. Ima i gori primer. Čovek oženjen, i njegova žena ga prijavi da je silovao, zamisli to, i on robija jedno 20 godina zbog nečega što nije uradio. Nekada je teško odbraniti se od takvih optužbi.

 

[Џорџи]

Nista nikom ne cutim,jesam ranije neke poluprijatelje teglio, nisam obracao paznju na koristoljublje i ljubomoru jer me nije kostalo toliko osim vremena i informacija,kad su pustili muda misleci da su dostigli moj nivo tresnuli su o pod u cudu

 

[bezimeni1]

Ovo se moglo dobro primetiti tokom pandemije. Ljudi koji su bili protiv vakcina i maski doživeli su veliki pritisak od društva. Dovoljno je bilo da si u prodavnici na metar i po umesto dva do osobe i odmah panika "GOSPODINE, molim vas, udaljite se 2 metara".

Људи удружено могу лажно да сведоче против некога јер су они уклопљени а тај против кога је лажно сведочено да надрља зато што је изопштен. Ко је уклопљенији има права и на посао и живот. Људи врше линч само онолико колико је законски дозвољено, да нема закона који то спречава људи би убијали сваког ко се не уклапа, то тврдим, мало мало па у ратовима испливају страшни зверски ратни злочини, велики део људи узбуђује крв и сакаћење делова тела. Када би друштво било појединац тај појединац би био деперсонализовани психопата.

Da li je apsolutno izopštavanje uopšte moguće kod nas? Ono kontam da ako ništa uvek možeš da nađeš novi socijalni krug?

Могуће је. Нико није дужан да ти буде партнер и пријатељ, нико није дужан да те запосли. Још ако све функционише преко везе нећеш моћи ни да се лечиш, да оствариш своја права, нећеш моћи ништа, остаје ти да умреш од глади и болести. Постоји систем запошљавања и лечења на папиру али уопште не постоји систем за тражење партнера и пријатења.

Bilo pa prošlo, kontam da su se takve situacije pozaboravljale ...

Не треба да се заборавља јер јако лако могу да се опет десе неке такве ситуације.

Policija i sud rešavaju ove sporove.

Који су корумпирани. Не вреди ни то пуно јер неко је морао недужан да пролази кроз све то а адекватну одштету неће добити. Притвор је исто казна као и затвор али притвор се не сматра казном, казна је и само бактање по судовима јер то је велики стрес а за то се не добија ништа.