Закон каузалитета, реакција следи акцији, последица следи узроку, свеопшти ритам. Нужност влада на овом свету. Међутим, у том мору нужности, наилазимо на острва непредвидљивости, острва слободе. Жива бића реаговаће на подстицај, али не можемо предвидети како ће реаговати и да ли увек на исти начин. Код живих бића помаља се непредвидљивост, слобода од нужности. Каузалитет је код њих попустио своје стеге, и ту већ видимо помаљање слободе. Ипак, животиње нису далеко отишле у том правцу, јер је њихова слобода заробљена телесним механизмима. Она се зауставила у "клатеће кретање на месту", ухваћена у обруч телесних механизама које зовемо "инстиктивно деловање".
Ово важи за животиње, али то се десило и човеку. Људско тело је скуп телесних механизама који функционишу на начин рефлекса и несвесног деловања али човек се ту у нечему умногоме разликује. Интелигибилна слобода је код човека успела да створи нешто што неће бити замрзнуто, укочено, ухваћено у клатеће кретање на месту, а то су мождани механизми који одговарају речима. Свака реч је репрезент неког појма а појмови су дело ума. Дакле ум је оно што човеку даје слободу која може да у извесној мери надвлада нужност овога света и интелигибилној слободи направи пролаз кроз материју.
Овај увод је био неопходан да би се разумело шта је стоицизам. Стоичка филозофија је заснована на пракси, не на теорији. Примењивати начела ума у пракси значи бити стоички филозоф.
Издвојићу главни принцип те филозофије а он је по мени најбоље оличен у овим речима последњег великог стоика, цара Марка Аурелија.
Основно начело стоика гласи:
Као што сам горе показао интелигибилна слобода може да делује у овом свету једино кроз ум, јер је тело већ ухваћено у мрежу телесних механизама.
Значи, ако нечији центар делатности буде у телу, ако је његова делатност покренута осећајима глади, жудње, свим могућим рефлексним афекцијама тела а не умом, неће се много разликовати од неког аутомата или животиње. Дакле центар нашег деловања мора бити у уму а не у осећајима тела. Ако нешто радим, то деловање мора потицати из ума не из осећаја тела и његових механизама.
Налазим да је грчка сфинга добар симбол овога а верујем да је стоичка филозофија, или оно знање из кога је она проистекла, повезано са њом.
1) Крила представљају интелигибилну слободу.
2) Глава представља УМ
3) Животињско тело представља скуп телесних механизама (нужност уопште).
https://forum.krstarica.com/threads/stoicizam-prakticna-filozofija.285567/
Ово важи за животиње, али то се десило и човеку. Људско тело је скуп телесних механизама који функционишу на начин рефлекса и несвесног деловања али човек се ту у нечему умногоме разликује. Интелигибилна слобода је код човека успела да створи нешто што неће бити замрзнуто, укочено, ухваћено у клатеће кретање на месту, а то су мождани механизми који одговарају речима. Свака реч је репрезент неког појма а појмови су дело ума. Дакле ум је оно што човеку даје слободу која може да у извесној мери надвлада нужност овога света и интелигибилној слободи направи пролаз кроз материју.
Овај увод је био неопходан да би се разумело шта је стоицизам. Стоичка филозофија је заснована на пракси, не на теорији. Примењивати начела ума у пракси значи бити стоички филозоф.
Издвојићу главни принцип те филозофије а он је по мени најбоље оличен у овим речима последњег великог стоика, цара Марка Аурелија.
Od Apolonija sam primio slobodu mišljenja i načelo da se ništa ne sme ostaviti slučaju, nego da se u celokupnom svome delanju ni jedan jedini trenutak ne sme imati pred očima ništa drugo nego razum; još sam primio postojano držanje u teškim patnjama i zbog gubitka deteta i u dugotrajnim bolestima; on sam bio mi je živi primer kako jedan te isti čovek može biti i veoma energičan i popustljiv; poučavajući druge, nije nikad bio nestrpljiv; u njemu sam upoznao čoveka koji je svoju veštinu i iskustvo u pretresanju naučnih pitanja smatrao za najneznatniju od svih svojih vrlina. Od njega sam naučio kako treba primati tobožnje usluge svojih prijatelja i da radi njih niti treba žrtvovati svoju nezavisnost, niti se opet mora ravnodušno preći preko njih.
Citat, Marko Aurelije
Основно начело стоика гласи:
Ništa se ne sme ostaviti slučaju, nego se u celokupnom svome delanju ni jedan jedini trenutak ne sme imati pred očima ništa drugo nego razum.
Као што сам горе показао интелигибилна слобода може да делује у овом свету једино кроз ум, јер је тело већ ухваћено у мрежу телесних механизама.
Значи, ако нечији центар делатности буде у телу, ако је његова делатност покренута осећајима глади, жудње, свим могућим рефлексним афекцијама тела а не умом, неће се много разликовати од неког аутомата или животиње. Дакле центар нашег деловања мора бити у уму а не у осећајима тела. Ако нешто радим, то деловање мора потицати из ума не из осећаја тела и његових механизама.
Налазим да је грчка сфинга добар симбол овога а верујем да је стоичка филозофија, или оно знање из кога је она проистекла, повезано са њом.
1) Крила представљају интелигибилну слободу.
2) Глава представља УМ
3) Животињско тело представља скуп телесних механизама (нужност уопште).
https://forum.krstarica.com/threads/stoicizam-prakticna-filozofija.285567/
Poslednja izmena: