Stižu me sećanja

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Spojler

La luceChi è, chi è?Chi è, chi è?Ora è il maestro dentro di mePerché è così duro? Ha rovinato il mio destino.Se mi acceca gli occhi,Cambia anche le mie labbra. Donazione, la cattiva ricompensa del destinoSe solo lo fosse, almeno per molti guaiLuce, dove sei?Non essere la brutta faccia dell'oscuritàNon lo sei, non dire: è moltoÈ tutto ciò che seiÈ tutto ciò che sono.Come una rosa, la rosa….E grazioso, pieno di ogni profumo.Qui, in pace,Senza sensi di colpa, il riposo è dolce.Mi calmi, perché non voglioIl dolore, il mare. Sole, dove sei?La luce per quella mia lunga notteSii una rosa,Ora l'amore mi porta da teÈ primavera, di nuovo una nuova fragranza

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[kalis]

"Nismo se dogovorili, a sutra uveče smo se opet našli na ogradi izmedju dvije bašte. I treće veče, i četvrto, i ljeto se ohladilo, a mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome. A svi su znali.
Sve više sam s njom, i kad sam sâm. Odnosim sa sobom njeno ime, i blistavu sjenku ispod drveta. I pun sam njenog dubokog glasa, ljepši je od žubora vode."


Tvrđava, Meša Selimovic

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[Mister]

SEĆAM SE​

Sećam se morskog daha

Koji nas je, opustele

Provetrio

Sećam se siluete

Koja se pred krvavim očima

Bistri

Sećam se osmeha

U koji se Lunina linija

Uliva

Sećam se kako se pod nama

Pesak brusio

Dve pričalice

Priljubljenih trepavica

Kako se duhom

Preslišavaju

Sećam se kako si bolno prećutkivala

Poljubac

Dodir

Iznova

Iznova

Kako si bez psovke opsovala

-Pa jel od zlata ta tvoja

(Sećam se tišine)

Kako si mi vatreno dokazivala

Znamenja Susreta

Dva mesečeva cveta

Sav sam se

U bodljikavi razum

Skrio

A tren kasnije

Kroz ispucalu ljusku

Urlao

Želim

Želim

Želim



A ti me pitaš

Sećam li se tvog imena

Anđela

Predrag Milovanović

 

[Tea]

 

[Tea]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[marija288]

Daleko u nama, 22

Naš dan je zelena jabuka
Na dvoje presečena

Gledam te
Ti me ne vidiš
Izmedju nas je slepo sunce

Na stepenicama
Zagrljaj naš rastrgnut

Zoveš me
Ja te ne čujem
Izmedju nas je gluhi vazduh

Po izlozima
Usne moje traže
Tvoj osmeh

Na raskrsnici
Poljubac naš pregažen

Ruku sam ti dao
Ti je ne osećaš
Praznina te je zagrlila

Po trgovima
Suza tvoja traži
Moje oči

Uveče se dan moj mrtav
S mrtvim tvojim danom sastane

Samo u snu
Istim predelima hodamo

Vasko Popa

 

[Mister]

Moby Dick

E, kad se setim


E, kad se setim,
k'o da poletim;
suze u vino pretvorim,
a nebo celo u rumeno
kao njeni obrazi.

Da li se secas,
druze stari?
Pod ovim nebom smo se isti rodili,
ocevi nasi su celu noc slavili;
ocevi nasi su pevali.

Da li se secas,
druze stari?
Pod ovim nebom prvi put smo ljubili
; drugovi moji su celu noc slavili,
drugovi moji su pevali.

E, kad se setim,
k'o da poletim;
suze u vino pretvorim,
a nebo celo u rumeno;
kao njeni obrazi.
Da li se secas druze stari?

Pod ovim nebom prvi put smo leteli,
drugovi moji su ceo svet obisli;
drugovi moji su pevali.
Da li se secas druze stari?

Pod ovim nebom prvi put smo ljubili,
drugovi moji su celu noc slavili;
drugovi moji su pevali.
E, kad se setim,
k'o da poletim
suze u vino pretvorim,
a nebo celo u rumeno
a nebo celo u rumeno- kao njeni obrazi.

 

[gost 444588]

Na bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače,
a venci smokava i praporci se pokače
U prednjoj sobi moga baće...

To je već navike moć
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće

Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju

Čudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice...
U buri ćutanja potonule su lađice

I minus na kraju salda?
Da l' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrast munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valda?

Bila je moja zlatna šansa...
A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa... Moja ljubavnica... Saborac... I moj najbolji drug...

Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?

Kad đavo precepi špil...
Sve krene naopako, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna.

Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuđe, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna

Već me Dunav pretiče...
Već me senka spotiče...
Ništa me se ne tiče...
Ništa me ne dotiče...

Đorđe Balašević