Stižu me sećanja

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[Lovesiv]

 

[.Gogilli.]

Gledala sam one koje volim kako odlaze, zauvek.
Gledala sam one koje sam volela kako mi okreću ledja.
Gledala sam i one koji me nikada nisu voleli kako mi prilaze, na prstima.
Bilo mi je teško, lomila sam se na deliće, pa sakupljala.
Ipak, najgore mi je bilo kada sam u ogledalu gledala lik nepoznate žene i molila je da mi vrati mene.
Preživi čovek štošta; pregura, iznese, izdrži, stisne zube, popusti, otpusti!
Al’ preživeti sebe u najgorim trenucima i izboriti se sam sa sobom u olujama... uh!
Nijedno čekanje ne pada teže od onog, kad čekaš da se sebi vratiš!

 

[Mister]

Ulica bez snova

U čorsokaku
se našao za
ovoga života
sa zamućenim
sjajem iz oka
i frajka koja je pala
sa plafona
u nepostojanju
zvijezda i eona,
pjesničkih sloboda –
izvadi se po neko
rebro i hrabro
stigne do velebne
sitnice znakovito
grickajući špice tek,
da u proširenoj
rečenici prosto
nahvata se rime,
i zaboravi na ime
o kome su sanjale
prošle zime noći
bez sna i taknule
time pingvine nakon
bratimljenja sa sudbinom
bez suza i plača, bez
mača i kožnih hlača –
hrabrost je u mjernoj
jedinici lakta, a ne pedlja
sa ili bez Imena Ruže i Umberta Eca

N.A

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[.Gogilli.]

 

[Lovesiv]

 

[.Gogilli.]

Ne možeš ti njoj, prijatelju, više prodati ništa. Pet para ne daje ni za najskuplju stvar na svetu. Naplaćala se ta u svom životu. Plaćala novcem, strpljenjem, suzama, čekanjem...
Nakupilo joj se u uglovima usana tuđe sramote za dva života. Svaku je pokrila uljudnim osmehom i bezglasnom molitvom. Da joj Bog hoće dati što je drugima pomislila, najsrećnija bi bila.
Ne možeš je, dobri čoveče, ni lagati. Ona je sebe varala više nego što bi je ti ikada mogao slagati. Lagala je sebe i kad je znala da laže i onda kada je znala da joj više nema ko poverovati. Tad se i srela sa sobom.
Ne možeš je, rođače, ni kupiti. Darovima, mišićima, slatkim rečima, ničim. Nagledala se ona i naslušala svega pa utihnula.
Niti joj šta možeš prodati, niti bi je mogao kupiti. Ali ako tu tišinu oslušneš, ako joj uzdah razumeš, ako te nekim čudom pusti blizu sebe i pruži ti ruku, videćeš da ti na dlanu nudi čitav svet.
Ne onaj na koji si navikao i koji je i tebe umorio i zbunjivao. Svet je to u kome nećeš tražiti ništa, već ćeš nanovo želeti da joj daš sve. Ne sve što imaš, već sve što jesi. A to je ujedno i jedino što je stvarno tvoje.

 

[.Gogilli.]

 

[Lovesiv]

 

[.Gogilli.]

 

[Mister]

PRIČA

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

Miloš Crnjanski

 

[Lovesiv]

 

[.Gogilli.]

 

[.Gogilli.]

 

[*pustinjakinja]

 

[.Gogilli.]

A volela ga je puno, i previše.
Ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je.
Koketirala je sa drugima, da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih.
Ali nije imala tu iskru u očima i taj osmeh na licu kao kada bi pričala sa njim.
Znaš, stalo joj je da opet voli. Ali se uporno ponaša kao da nije.
Sada gradi oko sebe zidove od kojih niko ne može do nje doći, ali ima jedna caka.
Priđi.
Reci reč, pravu reč i ti zidovi će se pokazati kao jedna obična kula od karata koja će se srušiti jer
izgleda moćno samo dok ne dođe nešto pravo, pred čim pada sve.

 

[.Gogilli.]

 

[.Gogilli.]

 

[*pustinjakinja]

 

[Tea]

 

[Tea]