Stižu me sećanja

Eew5iffWkA4sZyM

 
Secam se jucerasnjeg dana,


kada si ulicom mracnom, sama,


isla prema meni.


Mrak je bio, vece rano,


a ja sam sa drustvom kuci isao…


I u tom mraku pojavi se iznenada!


Sav uzbudjen sam ti prisao!


Lepsa si od mraka,


od veceri rane,


gledam u mraku


tvoje oci sjajne…


I osmeh tvoj,


mili, mladi,


kako me greje!


Srce mi ubrzano radi


kada se nasmejes!


Poljubih te preko kose hladne


u vreo obraz tvoj…


…tvoja koza ima, najfiniji kroj!


I opet se smejes


i srecnim me cinis u toj tami,


i medju svim ljudima oko nas kao da smo sami…


I taj trenutak kao vecnost da je,


a ustvari vrlo kratko potraje!


I secam se osmeha i poljupca juce,


a misli o tebi i danas me muce!
N.A
 
Vec je, dragi, doslo bolno probudjenje
i srce mi steglo kao gvozdje vruce.
vec je doslo gorko, tesko uverenje
da ce jednog dana u sivo svanuce

sve vec proslost biti. u dusi duboko
vec se crna slutnja kao plima dize;
i zadrhti srce, ko ranjeni soko,
i bolno se steze, kad ti pridjem blize.

Osecam da ljubav tvoja ce umreti;
i bicu ti, dragi, tudja jednog dana;
a u dusu moju i ti ces uneti
jednu novu povrh mnogih starih rana.

Da, doslo je, doslo bolno probudjenje
i srce mi steglo kao gvozdje vruce;
da, doslo je tesko, gorko uverenje
da ce jednog dana u sivo svanuce
sve vec proslost biti.

Desanka Maksimovic
https://s12.****************/images/200825/2mlb5b5t.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top