Stižu me sećanja

[mačka zagrebačka]

 

[Suljo.L]

 

[gost 386592]

 

[Branko Lori]

 

[Suljo.L]

 

[neko tvoj]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

Nekada, mrak i ja
pricamo do svitanja
u prici slike mladosti
u srcu vriste gromovi

Rijekom sna, plovim ja
sve do dragih ulica
vidim te kada sklopim oci
a tuga sama se toci
Ref.
Jer tuga zna, jedina
dodje tiho pa me ne pusta
jer tuga zna, kako da
otkljuca vrata sjecanja

Oci stranca, dobih ja
pune suza vremena
kad ih sklopim vidim te
a moja tuga sulja se

Ref.

Ref.

 

[Suljo.L]

 

[Lunaria]

 

[.Gogilli.]

 

[Lunaria]

 

[Branko Lori]

Pesma Branka Miljkovića (1934-1961) u interpretaciji dvojice studenata srpske književnosti. Autori muzike: Ivan Kačavenda i Miloš Milojević.

"Izgubljena za one koji žive
na drugim rekama. Kada nema sunca
slična je suncu. U zaborav sliva
ovu vodu koja zvezde bunca.
Bezuspešan joj trud
da bude ptica nad prazninom i svud;
samo je vodo-pad dok ptice padaju
u svoju pesmu koju ne shvataju.

Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode.

Znam je mada me tada nije bilo.
Videh neizrecive silaske svetlosti
u njene vode i u moje kosti.
Dan nam je uzrok noći, padu krila.
Cvet umesto lampe unosim joj u noć
prostor po meri moga srca i moć
reči koja zadrzavajući razdaljinu
ostade u podsvesti gde bol svaki minu.

Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode."

 

[.Gogilli.]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

 

[.Gogilli.]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

 

[Suljo.L]

 

[duska.vodolija]

Nebo i dalje place.
Dok ja stojim nijema.
Dokle ce da odlaze svi
Koje volim u srcu cuvam .
Jos moje bice zivi.
Jos nebo puni zvjezdicama .
Jos im daske u vjetrice plete .

Pogledajte ona sam dolje.
Sto po zemlji hodi za vas se moli .
Svijece pali ne bi li vas ugrijala.
Zivi svoj sa vasim zivotima .
Ne napusta vas pogledom miluje.
Usnama imena vasa nudi Bogu.
Cini mi se kad to radim da vas budim.

Ovog proljeca nebo place sve jace i jace.
Sivilo umjesto boja majko moja zemljice .
Razapni svoja jedra Danica neka te vodi.
Sve je nestvarno bogato i nije otislo .
Moje srce sto kuca vas je sat i spokoj.
Zaborav je zabranjena zona tijela i uma.
Ja zam svetionik zemljici sto plovi .